Institucije postoje, ali na papiru

Tako se, na primer, od formiranje vojvođanske vlasti prošle godine sektor rodne ravnopravnosti utopio u Sektor za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost, dok je mesto zamenice za ravnopravnost polova u Pokrajinskom ombudsmanu bilo prazno 11 meseci.

– Vojvodina je nekada bila primer dobre prakse, dobijana su priznanja, sve što se radilo u Vojvodini u oblasti rodne ravnopravnosti bilo je za primer ostalima u Republici, postojao je kontinuitet, ali sada toga više nema. Institucije postoje, ali samo na papiru, jer ne rade svoj posao – kaže za Danas Marija Srdić, aktivistkinja i organizatorka Akademije ženskog liderstva (AŽL).

Upravo je AŽL pre nepune dve nedelje u Novom Sadu organizovala javnu debatu pod nazivom „Vojvodina – liderka rodne ravnopravnosti?“, posvećenu institucionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ono što je zabrinulo organizatore, ali i eksperte i ekspertkinje koji su se našli toga dana na višečasovnoj debati, jeste primetno smanjenje aktivnosti u pokrajinskim institucijama kad je reč o rodnoj ravnopravnosti i jasno vidljiv diskontinuitet u radu pokrajinskih mehanizama za rodnu ravnopravnost u odnosu na prethodni petnaestogodišnji period.

– Odbor za rodnu ravnopravnost u Skupštini APV postoji, ali ne radi, Sekretarijat za rodnu ravnopravnost pripojen je Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, a to znači da vi ženu vraćate u one stare uloge koje su joj pripadale – da bude žena, majka, domaćica – napominje Srdić.

Zavod za ravnopravnost polova postoji samo u Vojvodini, nema ga na republičkom nivou, ističe naša sagovornica, a u Sekretarijatu radi zamenica koja nema nikog ispod sebe, što praktično znači da ne postoji niko ko se time bavi. Marija Srdić podseća i na to da do pre dve nedelje, a od prošle godine kada je Danica Todorov otišla u penziju, na mestu zamenice za rodnu ravnopravnost kod Ombudsmana nije bilo nikog.

– Dovoljno govori i to koliko su u pojedinim institucijama bili zainteresovani za debatu koju smo organizovali i na kojoj je trebalo da razgovaramo o jačanju institucionalnih mehanizama u ovoj oblasti. Sekretarijat, na primer, nije poslao nikog, niti smo od njih dobili bilo kakav odgovor – kaže Srdić.

Akademija ženskog liderstva će poslati svoje preporuke Vladi, ali Marija Srdić kaže da ne veruje da će to mnogo uticati da se bilo šta promeni.

– Plašim se da neće biti pomeranja u ovoj situaciji, unutrašnje obesmišljavanje rada institucija. Zakon o ravnopravnosti polova postoji već 12 godina, ali među mnogima postoji i otpor prema primeni Zakona. Opštine ne misle da je u njihovoj nadležnosti da primenjuju taj zakon, u kome nema nikakvih sankcija za one institucije koje se ogluše o njega – ističe Srdić.

U novom zakonu, koji se mesecima nalazi u Vladi, sankcije bi trebalo da budu uvedene, međutim, šta će biti sa tim predlogom zakona, odnosno da li će i kada biti usvojen, za sada se ne zna.

– On je bio u Vladi pre raspisivanja izbora, međutim, sada imamo novu Vladu, ministarstvo u čijoj je nadležnosti ovaj zakon i novi ministar će sigurno želeti da i sami pogledaju taj tekst. Ne možemo da očekujemo da će se zakon u Skupštini naći na jesen. Biće to još jedna propala godina – kaže Marija Srdić.

Ono što nedostaje institucijama koje se na nivou Pokrajine bave rodnom ravnopravnošću jesu i ljudski resursi i stručno znanje, a problem pravi i nepotpuno korišćenje nadležnosti. Osim toga, saradnja sa ženskim organizacijama je, kako se navodi u zaključcima debate u Novom Sadu, slabija nego ikad, a napuštena je praksa stalne i otvorene rasprave organizacija civilnog društva i pokrajinskih rodnih mehanizama o pitanjima od značaja za postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u Vojvodini.

Pismo Ani Brnabić

Akademija ženskog liderstva uputila je pismo premijerki Ani Brnabić, u kom joj čestitaju izbor na mesto predsednice Vlade, ali i izražavaju želju da će ona dati podsticaj učešću žena u odlučivanju, kao i razvoju institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost.

„Verujemo da ćemo u Vama imati saveznicu u upućivanju zakona o rodnoj ravnopravnosti u Skupštinu. Novi zakonski predlog već dugo čeka na usvajanje, a bez njega biće teško ostvariti napredak kakav nam je potreban“, ističe se u pismu AŽL Ani Brnabić.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.