U Srbiji postoje dobri zakoni koji se ne primenjuju, institucije su uspostavljene, ali ne rade u interesu građana, novinari žive u strahu za život, a mediji razmišljaju kako će preživeti sutra, ocenili su danas učesnici panela o izveštaju „Stanje demokratije u Srbiji“, koju je izradio portala EWB (European Western Balkans).
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da, ako se pogleda Izveštaj evropske komisije iz aprila o Srbiji, i ovaj sada, konstatuje se da nije ostvaren vidljiv napredak.
Stanje demokratije u Srbiji može se pratiti sa dva nivoa – formalnog i suštinskog, rekao je Majstorović.
Formalno, dodao je on, usvajaju se zakoni, uspostavlja pravni okvir, dok se po suštini i sadržaju demokratije koju živimo primećuje da ne postoji užurbanost vlasti da takve zakone primeni na način kako dolikuje demokratskim društvima.
Kada govorimo regularnosti izbora, ilustrovao je Majstorović, oni su demokratski sa strane legaliteta, ali nisu legitimni, što je ukazao i ODIHR u svom izveštaju kada je reč o jednakoj zastupljenosti i ravnopravnom učešću svih strana.
Majstorović je napomenuo da je slična situacija i sa nezavisnim institucijama, čiji se izveštaji godinama ne razmatraju u parlamentu, ili kada se to i učini nema zaključka koji bi se uputio Vladi kao način da se utiče na promenu politike, a time se obesmišljava uloga tih tela.
Iz izveštaja EWB posebno zabrinjava deo o funkcionisanju Skupštine Srbije, rekao je Majstorović i napomenuo da je evidentno i u izveštaju Evropske komisije da se zloupotrebljavaju određene odredbe poslovnika o radu.
Ograničava se prostor da dijalog različitih političkih aktera, primetan je nizak nivo kulture dijaloga i rasprave, a skoro pa je potpuno odsutna nadzorna funkcija nad radom izvštne vlasti, ukazao je on.
Majstorović je predočio i da ton i kultura u javnom dijalogu više podseća na scene iz filma „Balkanski špijun“ – „naši i njihovi“.
Neophodno je jačanje odgovornosti političkih lidera, koji su izabrani demokratskihm putem, da rade na unapređenju demokratije, a ne njenom podrivanju, rekao je Majstorović i naglasio da su slobodni mediji čuvari demokratije.
Maja Vasić Nikolić, iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, upitala je posle ove izjave Majstorovića o medijima kao čuvarima demokratije – „koji mediji, koja demokratija?“.
Vasić Nikolić istakla je da se u Srbiji odvija trend preuzimanja institucija, koje prestaju da rade u interesu građana, već rade u interesu političke elite.
Navodeći kao primere Vojno-bezbednosnu agenciju i Regulatorno telo za elektronske medije kako ne rade svoj posao, Vasić Nikolić je iznela bojazan šta će biti posle 22. decembra kada Rodoljubu Šabiću ističe mandat kao povereniku za informacije od javnog značaja.
Vasić Nikolić se osvrnula na konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja, koji su se od dobre zamisli, preokrenuli u lošu realizaciju.
Pokazalo se da novac dobija ne za projekte u interesu javnosti, već političkom, rekla je Vasić Nikolić i dodala da novac dobijaju mediji koji dnevno krše etički kodeks, a koji izveštavaju u korist Srpske napredne stranke i lokalnih vlasti.
Izvršni udrednik portala EWB Nikola Burazer je rekao da je ovo drugi izveštaj „iz senke“ o stanju demokratije u Srbiji, ako se poredi sa izveštajem Evropske komisije.
Nalazi su slični, izbori su bez većih neregularnosti, hitan postupak predlaganja i usvajanja zakona u parlamentu se nastavlja, problemi u funkcionisanju nezavisnih regulatornih tela, problemi sa slobodom medija, rekao je Burazer.
Govoreći o slobodi medija, on je istakao da je bilo manje napada na novinare nego prošle godine, ali ostaje problem da nisu procesuirani raniji slučajevi napada.
Burazer je naveo da je poseban problem bio sa redakcijama Južnih vesti i Kikindskih novina, gde su primenjeni ekonomski faktori pritiska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.