Institucije znale za nasilje u svakom trećem slučaju femicida

Ponavljale su se te neke intervencije. Mi kad bi došli, uvek ista priča, ona ćuti, on se izvinjava… Da je ubijena saznao sam od kolege pre mesec dana. Nisam mogao da verujem. Osećam da sam mogao nešto da preduzmem. Možda sam mogao da joj spasim život…“

Ovom imaginarnom ispovešću policajca u kratkom filmu, koja bi mogla da bude sasvim realna, započela je konferencija Autonomnog ženskog centra i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca. Predstavljena je publikacija „Nijedna žena manje“, u kojoj su izneti rezultati analize postupanja policije, tužilaštva i centara za socijalni rad u predmetima nasilja nad ženama, kao i analize sudskih postupaka u dva slučaja femicida, a na osnovu izveštaja ovih institucija dobijenih po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.

Od 26 ubijenih žena tokom 2017, navela je pravnica Vanja Macanović, 23 su bile žrtve svojih partnera, dok su tri ubijene od svojih sinova. U svakom trećem slučaju institucije su znale za nasilje, a naročito je zabrinjavajuće što su se dva ubistva prošle godine dogodila naočigled centra za socijlani rad. Kad je reč o preuzimanju odgovornosti, samo jedan policajac je ostao bez posla, jer je odlučio da nema rizika po bezbednost žrtve, međutim, kako ističe Macanović, „oni treba da nauče da rade a ne da ostaju bez posla“.  Veliki problem postoji i u prikupljanju i razmeni podataka o učinjenom nasilju, budući da su u samo pet slučajeva sve tri nadležne institucije razmenile informacije.

Na osnovu analize sudskih postupaka povodom dva slučaja ubistva u Jagodini i Požarevcu, ustanovljeno je kao problem to što deca nisu označena kao oštećene strane.

„Tužilaštvo ne označava decu kao žrtve krivičnog dela, zbog čega ona nemaju pravo na naknadu štete“, kaže Macanović, dodajući da se ni ženama koje prijavljuju nasilje ne dodeljuje besplatna pravna pomoć.

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković govorila je o grupnom radu sa ženama sa iskustvom nasilja, i ukazala na pogubnost uvreženih stavova, čak i među profesionalcima, da je sve što se dešava u porodici privatna sfera, zbog čega i same žrtve, zbog straha, stida i osećaja krivice, prikrivaju nasilje koje trpe.  

Na konferenciji su govorile i Vedrana Lacmanović iz AŽC-a i novinarka Snežana Jakovljević, koje su istakle da mediji, nažalost nezasiti u senzacionalnizmu, imaju obavezu da doprinose promeni kulturnih modela i da odgovorno izveštavaju o velikom društvenom problemu kakvo je nasilje nad ženama.

Konferencija je ujedno najavila osmodnevnu kampanju „Kad sistem ne reaguje, reaguje zločinac. Reakcija umesto zločina“, čiji je cilj da ukaže na propust institucija u zaustavljanju nasilnika, a povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja – 18. maja.

Svaka treća žena ubijena vatrenim oružjem

U proteklih osam godina u partnerskom odnosu ubijena je najmanje 251 žena. Bez majke je ostalo 368 osoba, od kojih su polovina maloletna deca. Svaka treća žena ubijena je vatrenim oružjem, a u svakom trećem slučaju nasilje je bilo prijavljeno nekoj od nadležnih institucija. Vlasnici oružja su u 95 odsto slučajeva muškarci, a indikativan je i nalaz da su nasilnici sa iskustvom u ratovima spremniji da upotrebe hladno ili vatreno oru`je u nasilnim momentima.