BIA je u 2017. godini podnela predloge za primenu posebnih mera prema 323 fizička lica, a pravna lica nisu bila pod merama, dok je u 2018. godini uputila Višem sudu u Beogradu predloge za primenu posebnih mera prema 262 fizička lica i jedan predlog prema pravnom licu, prema podacima koje je BIA poslala Institutu za evropske poslove, nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja.
S druge strane, Viši sud navodi da je u 2017. godini podneto ukupno 192 predloga u odnosu na fizička lica i četiri predloga u odnosu na pravna lica; dok za 2018. godinu daje podatke da je podneto ukupno 166 predloga prema fizičkim licima i nijedan predlog za pravna lica.
Primena posebnih mera je vrlo strogo regulisana zakonom, te ovako velika neslaganja u podacima mogu ukazivati na jedan od dva zaključka, saopštava Institut za evropske poslove, prenosi portal 021.rs.
„Prvi je da ne postoji objedinjeni statistički pregled i precizno vođena evidencija podataka koji se odnose na primenu posebnih mera, te da se ovom pitanju pristupa vrlo nemarno od strane nadležnih institucija. Drugi je da su dostavljeni podaci netačni i nepotpuni, te da su institucije nemarno odgovorile na zahtev za pristup informacija od javnog značaja. U prvom slučaju, zabrinjava neodgovornost koju institucije pokazuju u odnosu na delikatnost pitanja ugrožavanja privatnosti građana ove države, dok u drugom slučaju dolazi do izražaja nepoštovanje prava građana na tačne i precizne informacije garantovano zakonom“, zaključuju.
Ovo povlači pitanja ko kontroliše rad službi bezbednosti, kad institucija koja je zadužena za odobravanje primene posebnih mera nema potpune podatke o istima?
Institut podseća na istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti koje su sproveli 2017. godine, a koje je rezultiralo zaključcima da članovi Odbora „nemaju ni formalno ni neformalno obrazovanje ni iskustvo za rad u sektoru bezbednosti, da ne postoji ni administrativna ni stručna pomoć članovima Odbora, da ne postoji efikasna i efektivna kontrola rada bezbednosnih službi, te da zapravo niko ne može biti uveren u ispravnost informacija koje bezbednosne službe plasiraju“.
Tom prilikom iznete su i preporuke da stručni kadar koji je na raspolaganju Odboru mora da bude osnažen i obučen; da Odbor mora da ima odgovarajuću finansijsku podršku u onoj meri koja je dovoljna da obezbedi efikasan i nesmetan rad; da je neophodno da način bezbednosne provere za članove Odbora bude izmenjen tako da nepristrasnost službenika BIA bude osigurana i da jedinica koja sprovodi ovu proveru mora da bude lišena svakog političkog uticaja. Do danas nijedna od ovih preporuka nije sprovedena.
Institut za evropske poslove je i u 2015. i 2016. godini pratio statistiku primene posebnih mera, kada je utvrđeno da je BIA, na osnovu naredbe Višeg suda u Beogradu, u 2015. godini primenila posebne mere prema 360 fizičkih i osam pravnih lica, dok je u 2016. godini broj fizičkih lica prema kojima su primenjivane posebne mere porastao na 405, dok je broj pravnih lica ostao isti, osam. U 2017. pod posebnim merama bilo je 276 fizičkih lica, a pravna lica nisu bila pod merama, dok je u 2018. godini 226 fizičkih lica i jedno pravno lice prema kojima su primenjene posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja definisanih Zakonom, pa su tako vršeni i tajni nadzor i snimanje komunikacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.