Institut za mentalno zdravlje: U narednom periodu sa decom treba posebno pažljivo komunicirati

Ona je naglasila da je prvi i osnovni cilj zbrinuti dete koje je bilo izloženo traumi, bez pritisaka i objašnjenja, ukoliko ono to ne zahteva u datom momentu.

Dabetić je roditeljima savetovala da pokušaju da zadrže uobičajene dnevne i životne rutine što je moguće normalnije, jer deca dobijaju sigurnost od predvidljivosti rutine, uključujući pohađanje škole.

Takođe, savet je i da se organiči izlaganje televiziji i vestima, odnosno da se kontrolišu kanali informacija kojima deca imaju pristup.

„Budite iskreni sa decom i podelite sa njima onoliko informacija koliko su u razvoju u stanju da podnesu, razgovarajte na nivou deteta“, poručila je Dabetić.

Ona je naglasila da „mlađa deca možda neće razumeti kompleksnost“ pucnjave u školi i da će im biti potrebno jednostavnije objašnjenje.

Važno je deci potvrditi da su njihova osećanja važna i da je u redu da se osećaju kako se osećaju, dajte im do znanja da su njihovi strahovi i brige opravdani i da će odrasli učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite njihovu bezbednost, napomenula je Dabetić.

Ona je posebno istakla da je potrebno uveriti decu da je svet dobro mesto za život, ali da postoje ljudi koji rade loše stvari.

„Fokusirajte se na pozitivne akcije. Nakon školske pucnjave, fokusirajte se na pozitivne akcije koje se preduzimaju kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti. Deci treba reći da se odrasli trude da zaštite decu i da rade na pronalaženju rešenja za takve probleme“, naglasila je Dabetić.

Kada je reč o procesu oporavka, Dabetić tvrdi da se problemi sa mentalnim zdravljem većine dece obično rešavaju oko godinu dana nakon nasilja iz vatrenog oružja, a da dete u tom periodu može da oseća strah ili zabrinutost za druge, da se boji drugog pucanja, izbegava prijatelje ili društvene situacije, jede ili spava drugačije.

Takođe, simptomi mogu biti i manja sposobnost da se dete fokusira, uz ispoljavanje glavobolje ili bolova u stomaku, a razgovar o događaju „ili mnogo ili nikako“, uz jake emocionalne ili fizičke reakcije na medije ili zvukove, objasnila je Dabetić.

Predsednica Savetovališta „Siguran prostor“ Milica Krstić ukazala je da porodice žrtava prolaze kroz izuzetno teško i traumatično iskustvo koje može imati dugotrajne posledice.

Ona je objasnila da kao zajednica možemo pomoći tim porodicama pružajući im različite oblike podrške i resurse, među kojima su: emocionalna podrška, lečenje i terapija, organizacija javnih događaja i pomoć u prevenciji mogućih sličnih incidenata.

Trajanje oporavka od traume zavisi od mnogih faktora, uključujući intenzitet traume, dužinu trajanja traumatičnog iskustva, kao i individualne faktore kao što su prethodno iskustvo, ličnost i podrška koju osoba dobija nakon traume, navela je Krstić.

Napomenula je da se oporavak može sprovoditi u nekoliko faza, uključujući „fazu šoka i negacije, fazu tuge i depresije, fazu prihvatanja i fazu oporavka i integracije“.

„Individualni faktori, takođe, mogu uticati na dužinu trajanja oporavka. Podrška porodice, prijatelja i profesionalnih terapeuta može pomoći u smanjenju vremena oporavka“, navela je Krstić.

Ona sugeriše da je potrebno napraviti sistemske promene u zdravstvu, prosveti, pravosuđu, načinu na koji mediji prenose informacije, šta se plasira na televiziji i generalno u celoj državi i društvu.

„Ovaj problem se nije pojavio, on je nastajao i razvijao se kroz vreme. Takođe, neophodno je edukovati stanovništvo o empatiji, emocijama, mentalnom zdravlju, kontaktu, roditeljstvu, podršci itd“, zaključila je ona.

Institut za mentalno zdravlje i Platforma Siguran Prostor najavili su da će pružati besplatnu psihološku podršku deci i roditeljima pogođenim tragedijom koja se dogodila u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Učenik sedmog razreda te škole u sredu je očevim pištoljem ubio osmoro đaka i jednog člana obezbeđenja, a ranio šestoro dece i nastavnicu istorije.

Sve vesti u vezi sa tragedijom na Vračaru pratite u Danasovom BLOGU.