Integracija ili islamizacija

Peticije u Londonu, protesti u Kelnu, sudski proces u Marselju i sukobi u Berlinu – muslimani u Evropi nailaze na žestok otpor svojoj želji da izgrade džamije koje će učvrstiti status islama kao druge vere na Starom kontinentu. Muslimani, koji su se godinama molili u garažama i starim fabričkim halama, sada su suočeni sa skepsom i strahovanjima zbog planova da izgrade džamije koje će biti dostojno svedočanstvo o veri i solidarnosti njihovih zajednica.
Neki protivnici, džamije odbacuju kao znakove islamizacije. Drugi tvrde da će minareti poružneti siluete gradova. Imajući na umu ulogu koju su neke džamije imale kao centri terorizma, treći smatraju da bi islamske bogomolje mogle da budu pretnja za bezbednost. „Sve vidljivije prisustvo muslimana podstaklo je pitanja u brojnim evropskim društvima“, rekao je Rojtersu jedan od vodećih predstavnika muslimana u Evropi, Tarik Ramadan, povodom predloga desnice u njegovoj rodnoj Švajcarskoj da minareti budu zabranjeni.

Švajcarci potpisuju peticije protiv minareta

Francuska, u kojoj živi najviše muslimana u Evropi – pet miliona, ima dužu istoriju džamija u gradovima i mnogi gradonačelnici muslimanima daju zemlju po nižim cenama. Desničarska partija Nacionalni republikanski pokret neočekivano je dobila dve sudske „bitke“ ove godine protiv povlastica muslimanima u pariskom predgrađu Montelj i u Marselju, gde četvrtinu populacije čine muslimani.

U Švajcarskoj dve desničarske stranke pokrenule su peticiju za referendum kako bi se zabranila izgradnja minareta na džamijama. Italijanska antimigraciona Severna liga pozvala je ovog meseca da se sve džamije zatvore zbog bezbednosnih provera. U Grčkoj, koja je četiri veka živela pod turskom vlašću, muslimani su svoju prvu džamiju dobili u junu, u Atini.

Pitanje džamija pojavilo se u britanskoj štampi krajem jula kada je peticija protiv „mega džamije“ postavljena na veb-sajtu premijera Brauna. Peticiju je, pre nego što su je skinuli, potpisalo 275.000 ljudi. U Nemačkoj su prošlog meseca organizovani protesti protiv islamskih hramova u Kelnu i Berlinu, a lokalna skupština je glasala protiv izgradnje džamije u Minhenu.
Projekti izgradnje velikih džamija iziskuju godine planiranja. Tokom tog procesa, muslimanski vođi i gradski zvaničnici se bolje upoznaju i na kraju većina gradonačelnika podrži projekte jer ih vide kao pomoć u integrisanju nove manjine u društvo. Desničari ili grupe iz kraja gde će džamija biti podignuta, ponekad i uz podršku hrišćanskog sveštenstva, nedavno su se izjasnili protiv takvih projekata.
Napetost se produbila jer verski objekti imaju veliku simboličnu vrednost u Evropi, gde su katedrale i crkve najčešće u centru grada, kaže Riem Špilhaus, stručnjak za islam u Evropi sa berlinskog Univerziteta Humbolt. „Džamija simbolično predstavlja promenu u društvu. Ona otvara debatu o tome da li su promene dobre, da li muslimani treba da žive ovde, čak i da li je islam dobra vera“, rekla je Špilhaus.
Ona objašnjava i da se o ovim pitanjima retko otvoreno govori. Rasprave o džamijama često se skreću na druga pitanja kao što su terorizam, uloga žena ili problemi parking-mesta. Protivnici londonske džamije, na čelu s lokalnim zvaničnikom iz hrišćanske grupe, tvrde da će velika džamija koja može da primi 12.000 ljudi pretvoriti taj deo grada u „zonu jedne vere“.
Oni tvrde da su Tabilgi Džamat, islamski misionari koji grade džamiju, rizik po bezbednost jer su „cipela-bombaš“ Ričard Rid i dvojica bombaša samoubica iz napada na London 2005. bili pripadnici tog pokreta.
U Kelnu plan za izgradnju džamije u otomanskom stilu naišao je na optužbe da je prevelik za grad u kome se nalazi jedna od najimpozantnijih gotičkih katedrala u hrišćanskom svetu.