Novi predsednik Evropskog parlamenta Jirži Busek dao je sebi zadatak da učini instituciju na čijem je čelu više prijateljski nastrojenom prema internetu, kao i da udahne život u debate u izuzetno dosadnom zakonodavstvu EU. Busek je sa svojih 69 godina sve osim tipičnog dekice koji uživa u penziji, kažu politički posmatrači. On nije samo prvi građanin istočne Evrope na čelu institucije EU, već je snažan zagovornik upotrebe novih medija za povezivanje evropskih građana sa političkim životom u Briselu i Strazburu.
Busek, bivši premijer Poljske, već ima na Fejsbuku, društvenim vebsajtu na kojem grupe mogu diskutovati o političkim temama, više fanova nego Donald Tusk, aktuelni predsednik poljske vlade. Iako Busek možda ne osvežava svoj „profil“ na Fejsbuku sam i još uvek nije otkrio Tviter, još jedan vebsajt, korisnici koji su onlajn kao i članovi Evropskog parlamenta podržavaju njegov pristup vebstranama i smatraju ga osvežavajućim.
U svom inauguracionom govoru Busek je govorio o potrebi za „širom upotrebom novih tehnologija“ kako bi političke debate mogle da se vode širom EU. „Birači moraju da znaju kome daju glasove u evropskoj dimenziji“, rekao je i obećao da će obezbediti pristup na satelitskim i veb kanalima ne samo plenarnim sednicama, već svim radovima Parlamenta.
On nadzire uvođenje novih pravila koja treba da učine debate u Parlamentu sa 736 poslanika življim, a takođe je dozvolio članovima Evropskog parlamenta da direktno daju komentare nakon njegovog govora. Poljski političar planira da ojača nadzor Parlamenta nad Evropskom komisijom i poveća odgovornost pred zakonodavstvom. „Takođe podstičem parlamentarne komitete da preispitaju zakone koji se razmatraju, kako bi proverili da li Komisija menja, odbacuje ili ostaje pri svojim predlozima“, rekao je Busek.
Veterani u Evropskom parlamentu kažu da su zadovoljni Busekovim inicijativama. „U potpunosti sam za življe debate. Ono što nam je potrebno jeste više vestminsterskog stla“, rekao je član Evropskog parlamenta iz redova britanskih konzervativaca Džefri van Orden, koji je već deset godina u zakonodavnom telu EU, „Potrebno nam je više prave debate. Kako sada stvari stoje, ljudi izađu, pročitaju jednominutni govor i niko nikoga ne sluša“ rekao je.
Slični komentar dao je i nemački socijaldemokrata Džo Leinen, koji je takođe član EP od 1999. „Prvi ukus ove inicijative osećamo danas i verovatno će se on pojačati u budućnosti kada budemo održavali atraktivnije debate. Ukoliko se pridružimo upotrebi novih medija, kao što je Fejsbuk, to će samo doneti korist. Mi zatupamo evropske građane, ali smo još uvek veoma daleko od njih i ta daljina se mora minimizirati“, rekao je.
Svi evropski poslanici koji su uzeli reč govorili su o predsedavanju Buseka EP kao o simbolu ponovnog ujedinjenja kontinenta nakon raspada Sovjetskog Saveza i dva proširenja EU 2004. i 2007. kada su u članstvo primljene Poljska, Estonija, Litvanija, Latvia, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Češka, Malta, Kipar, kao i Bugarska i Rumunija. „Solidarnost je još jedna ključna reč koja se koristila tokom debate, što je aluzija na čuveni poljski grđanski pokret u kojem je učastvovao i Busek i koji je pre 20 godina uspeo da isforsira slobodne izbore iza bivše gvozdene zavese.
Za razliku od svog prethodnika, nemačkog poslanika u EP Hans-Gert Poteringa, koji je bio gotovo nepoznat kod kuće i bio prilično tajanstven, Busekova popularnost u Poljskoj podseća na obožavanje nekog nacionalnog heroja, a postoje i spekulacije da će se čak možda kandidovati za predsednika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
