Đokica Jovanović: Foto Centar za kulturnu dekontaminacijuStvar je osnovnog poštenja i javnog morala da Vlada, svi njeni organi i tela, sramni REM, predsednik države… odmah demisioniraju. U suprotnom, sa razlogom se može postaviti pitanje o njihovoj odgovornosti, koja je očigledna, i o njihovoj čovečnosti, koja je upitna, kaže za Danas Đokica Jovanović, univerzitetski profesor u penziji i sociolog, koji se između ostalog bavi temom kulture nasilja, povodom dva nedavna masovna ubistva u Srbiji.
“Ova i nekadašanje vlasti su u poslednjih pola veka rodno mesto društvenih nevolja i tragedije- od Miloševića, koji je širom otvorio ratnozločinačke i kriminalne kapije, pa do danas”, dodaje Jovanović, uz ocenu da se još uvek ne može govoriti o neposrednom uzroku “ova dva smrtonosna revolveraška paradiranja, posle kojih se jecaj i jauk nad nevinim žrtvama čuje do nebesa“.
U pucnjavi u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, 3. maja ujutru, osumnjičeni učenik sedmog razreda (13) iz vatrenog oružja ubio je osmoro đaka i jednog radnika obezbeđenja, a teško ili lakše ranio šestoro đaka i jednu nastavnicu. Nepuna dva dana kasnije, mladić U. B. (21) je osumnjičen da je u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona ubio osam osoba, među kojima i jednog policajca, a ranio njih 13-oro. Državni zvaničnici su tu pucnjavu proglasili “terorističkim aktom”.
“Uzroke, naravno, treba tražiti ne samo u evidentnoj kulturi nasilja u poprostačenoj masovnoj kulturi, već i u tome da je naše društvo u permantnom stanju anomije, koje traje, bezmalo, pola veka. Bez obzira na razlike političkih hegemonih garnitura u ovom periodu, postoji jedna agresivna dimenzija koja je za njih zajednička. Dakle, desio se definitivni slom solidarnosti. Srbija se survala u svoje pretpolitičko stanje. Politike nema. Političke partije nisu politički subjekti, već su vladavinska udruženja (‘herrschaftsverband’), otuđena od masa konkretnih ljudi, koje žele da sateraju u svoje izmaštane ideološko-političke torove“, ocenjuje Jovanović.
On kaže da su u ovdašnjoj masovnoj kulturi, kao vrednosti- za kojima „jurcaju adolescentske mase i ostala mladež“- nametnute „vedete kič estrade, siledžije i kriminalci opevani u treš kulturi, ’snalažljivi’ novobogataši, arogantni, drski, neuki i samoljubivi političari, jutjuberi i jutjuberke koji se diče neznanjem i samoljubljem“.
„Jutjuber, popularni krminalac sa TV-a ili ’društvenih mreža’ u poseti školi je okidač za manifestacije obožavanja. Utoka, ’belo’, pornoidni seks, nasilje, ubistva na hiljadu i jedan način, mrtvih na gomile- onečovečena deponija artefakata… popularne su teme masovne kulture, u trci za profitom. Bez moralisanja: profit, luksuz, ’laka lova’, ’brza lova’, nakinđurena i našminkana adolescentiknja, nabildovani i po SS modi ostriženi adolescent…reprezenti su marketinške diktature nad proizvedenim potrebama“, dodaje Jovanović.
Naš sagovornik naglašava da je i škola- od obdaništa do univerziteta- postala mesto bezdušne borbe za „postignuće“, a ne za znanje, učenje i slobodno, humano, racionalno, analitičko i kritičko mišljenje i rasuđivanje.
Umesto škole nahrupilo je dualno „obrazovanje“, umesto akademije bolonjski proces. Uči se na parče i uče se parčad znanja, celina nije u modi, kaže.
„Koliko znam, đaci više i ne šapuću drugaru ili drugarici koji se nisu ’dobro’ spremili i koji odgovaraju ’za ocenu’. Škola bez đačke, studentske solidarnosti šaputanjem onome ko odgovara u đačkoj klupi ili na ispitu nije škola. Ona je dril, dresura za ulazak u borbeni ring. Nije tek tako ogromna popularnost takozvanih ful- kontakt borilačkih ’veština’, utakmica koje se odvijaju na ratničkom razbojištu… Pobeda ili smrt! Škola je sada mesto za treniranje veštine beskompromisne konkurencije, a ne za učenje i vaspitanje za solidarnost. Đaci su međusobno konkurenti, a ne istinski školski drugari- čast plemenitim izuzecima i među đacima i među njihovim učiteljima“, kaže Jovanović.
On dodaje da roditelji danas “ne mogu i nisu u stanju da čuju ni sebe ni svoje najbliže”, pre svega zbog trke za egzistencijom. Dolaze kući bez daha, posle svakodnevnog galopa za kakvom- takvom zaradom, kaže.
„Vlasnik naroda i države onomad izreče komandu: ’Ima da se radi i subotom i nedeljom’. Pa, kad će, bar jednom nedeljno, taj porodični ručak? Kada će deca reći roditeljima šta ih interesuje, šta ih brine… Kada će ih roditelji sa razumevanjem saslušati i dati majčinski, očinski savet. Nikada. Nikako, dok je ove stravične tranzicije“, kaže Jovanović.
Kao mogući izlaz iz „ove neljudske kloake u kojoj obitavamo“ vidi -„mukotrpno i dugotrajno učenje solidarnosti“.
„Solidarnost i život navisoko nadvisuju stravičnu konkurenciju. Zagovornicima i vernicima posvemašnje konkurencije, kao konačno nađenog univerzalnog čarobnog napitka zarad dresure društva, treba poručiti- skratite jezike“, zaključuje on.
Nije tačno da država ne postoji i da su institucije urušene
“Sasvim pogrešno se tvrdi da su ‘institucije urušene’, da ‘nema vrednosnog sistema’, da ‘država ne postoji’… Suprotno. Sve to funcioniše vrlo tačno, tečno i precizno. Ali, ne u društvenom interesu, već u interesu partijskih koterija i novobogataške klase, koja se nije obogatila zahvaljujući svom znanju i radu, već zahvaljujući organskoj sprezi za centrima političke moći. U ovom sistemu su konkretni ljudi sapeti instituciuonalnim stegama i oduzeta im je sloboda. Oni su sistemski i sistematski ugurani u položaj slugu nadređenih slojeva. Niti imaju slobodu, niti je želerado je se odriču. Oni su robovi moći i bogatstva. S tim u vezi- ništa netačnije od izreke ‘i bogati plaču’. Oni cmizdre. Oni ne znaju šta je plač čoveka sapetog i satrvenog životnim nevoljama, koje mu stvara hidra otuđene političke i finansijske moći”, kaže Jovanović.
Više idejnog i političkog pluralizma u SFRJ nego danas
“Nekada smo obitavaliu u jednopartijskom sistemu u kome je bilo idejnog i političkog pluralizma mnogo obimnijeg nego danas. Primera radi, najznačajnije knjige koje su objavljivane u svetu, bez obzira na njihovo teorijsko određenje- funkcionalizam, marksizam, pragmatizam…- u Jugoslaviji su prevedene i vrlo brzo objavljene. Kultura je bila pluralna, naročito umetnost. Danas, u ’višepartijskom sistemu’ vlada ideološki monizam. Njegove odrednice su nacionalizam, ideologija konkurencije u svim sferama života, tržišni fundamentalizam, kojim diriguje država više nego ikad, sirovi etatizam, uznošenje principa ‘homo homini lupus est’, banalni klerikalizam…”, kaže naš sagovornik.
Egoizam, nasilje, pornoidni TV kanali… kao “ideali”
“Masovna kultura je otuđujuća. Čovek je opet postao tek stvar za drugog. Postvaren, otuđen, alijeniran… kako je kome drago da kaže. Egoizam, nasilje, kult sirove i glupe muške snage, žena kao objekat muške požude i kao sluškinja ‘muškarčini’“ i ‘mužekanji’- nikako kao ljudsko biće-, dete kao puki poligon za ‘ostvarenje’ i praktikovanje ambicija roditelja, vršnjačkih grupa, raznoraznih ‘autoriteta… to su ‘ideali’. Ti ideali su beskompromisni ‘putokazi’ agresivnih i pornoidnih TV kanala na javnim frekvencijama, žute štampe, popularne muzike, takozvanih društvenih mreža, koje nikako nisu društvene, već su stvar sektaškog grupašenja”, kaže Jovanović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
