INTERVJU Đokica Jovanović povodom napada na Jova Bakića: “Sociologija je naučno zvono za buđenje, a on kao vrsni sociolog upravo to čini u sumraku jednog vremena” 1Đokica Jovanović: Foto Centar za kulturnu dekontaminaciju

Šta je učinio Jovo Bakić? Preneo je javnosti sociološki uvid o našoj stvarnosti. U sumrak jednog vremena, u sred dugotrajne drame, upozorio je društvo i pozvao na povratak ka prognanom razumu i humanizmu. Posledica takvog delanja je da je, kao i brojni ozbiljni i istinski istraživači društva, prikovan na stub za odstrel, kaže za Danas Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, povodom najnovijih napada na Bakića.

Sociologa i univerzitetskog profesora Bakića, koji je i izuzetno oštar kritičar društvenih (ne)prilika, državni zvaničnici su ovih dana optužili da je svojim izjavama o načinu smene vlasti u Srbiji otvoreno pozvao na nasilje, dok je deo opozicije te izjave osudio.

Bakić je, inače, kazao da “aktuelna vlast ne može da izgubi izbore, jer i ako ih izgubi to neće priznati, pa će ih razjarena masa građana juriti po ulicama, a oni će bežati ili plivati Savom i Dunavom”. Mada je rekao da bi i on “voleo da ih juri po ulicama”, naglasio je da njegova izjava “nije pretnja, već sociološki uvid i analiza”.

“Jovo Bakić čini ono što mora da čini. Mora da predoči društvu nalaze svog višedecenijskog skrupuloznog istraživanja. Pa, kako to da polit- praktikanti ne uzeše u ruke koju Bakićevu studiju? Kako to da ne uzeše u ruke bar poneku studiju sa nepreglednih polica rezultata ozbiljnih, naučno-zasnovanih istraživanja u našim bibliotekama? Kako to da ih nema tamo gde se vodi ozbiljna debata o društvu?”, pita Jovanović.

On ocenjuje da se naše društvo nalazi u fazi dubokog rastakanja svoje strukture, a da takav raspad traje više decenija, sve do sadašnjice u kojoj se okončava taj bolni istorijski proces.

Uništenje Jugoslavije i njenog poretka je bilo stajna tačka kojom je pokrenut temeljni slom društva u Srbiji, a “alternativa” je nađena u poznatoj, ali nespoznatoj prošlosti. S treskom je nastupila ideologija juriša u prošlost, kaže.

“I polit- ideološki autoritet je krenuo tim drumom, sve grabeći u svoje šake sva dobra koje je ovo društvo stvorilo. Sebe je iskovao u bespogovornog tumača, presuditelja, upravljača zajednicom… Sebe je učinio nedodirljivim, sakrosanktnim takoreći. Sebe je identifikovao sa narodom, a kritika vlasti je ‘brutalni napad na nacionalne interese’. Ko god prstom upre u taj propagandni privid je najstrašniji ‘neprijatelj naroda’. Odveć poznata grmljavina svake tiranije”, dodaje on.

Naš sagovornik podseća da sociologija od Ogista Konta do danas, više od dva veka, kritički proučava društvene promene, krize i velike prevrate, ukazujući na srž sâmih društvenih problema i strašnih epohalnih potresa.

“Sociologija je naučno zvono za buđenje, od kada postoji. Eto, to, kao vrsni sociolog, čini i Jovo Bakić, držeći se beskompromisno svoje nauke, ne kao puke ‘korisne’ struke, već kao životnog poziva. A to obavezuje. Nauka mora da bude ‘kritika svega postojećeg’. Ukoliko to nije, ona postaje tek svakodnevna utilitarna stručna eskpertiza i odriče se sopstvene naučnosti”, kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, Bakić nije jedini naučnik “iz koga progovara ozbiljna i teška reč”. Nauka, filozofija ili umetnost pamte “ozbiljnu žestinu” Đordana Bruna, Ničea, Cibulskog, Branka Lazarevića, Saharova, Dostojevskog, Dositeja, Tolstoja, Nušića, Oldosa Hakslija, Domanovića, Marksa, Voltera, Kondorsea, Mihaila Đurića, Pabla Nerude, Salmana Ruždija, Federika Garsija Lorke, Miloša Đurića…, dodaje.

 

On ocenjuje da je “poslednji čas da naši polit- praktikanti ne upisuju sebe u ogromnu knjigu progonitelja stvaralaca” i da ne pišu iznova, po ko zna koji put, “Index Librorum Prohibitorum”.

Nikada i nigde politika ‘damnatio memoriae’ (osuda uspomene) nije bila uspešna, već je “donosila tragediju, i to za duga vremena”.

“Ovde je banalizovana partijska propaganda sučeljena nauci. A bilo bi racionalno kada bi se naš polit- ideološki podsistem okrenuo ka proučavanju, čitanju ozbiljnih knjiga i tekstova koje si iznedrile naše društvene nauke- sociologija, politikologija, antropologija, socijalna psihologija, filozofija, istorija… Naše društvene nauke se, između ostalog i zato što istražuju dubinu naših kriza, nalaze među prvim violinama u svetskoj nauci”, kaže Jovanović.

Progon sociologije u svim totalitarnim društvima

“Političko autoritarni podsistem, poput nepromenjivog monolita, ne dozvoljava smislenu upitnost- jer ona vodi ka racionalnoj skepsi. Skepsa je, nasuprot dogmi, esencijalna nit društvene dinamike i promene na pravcu ka humanosti i racionalnosti, ka progresu. Ona je so soli opstanka svake zajednice. Istorija je bremenita nesrećom, tragedijom, propašću zajednica koje su bile okovane dogmom. To sociologija sasvim dobro zna. I javno kaže i publikuje. Zato ne čudi progon sociologije u svim autoritarno- totalitarnim političkim sistemima. Minuli i ovaj vek nam pored oči podastiru mnoga takva strašna svedočanstva”, kaže Đokica Jovanović.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari