INTERVJU Dr Vladan Čokić: Političarima instant diplome služe za promociju i lečenje kompleksa

Na pitanje kako, kao naučni radnik, objašnjava potrebu političara da imaju zvanje doktora nauka, Čokić smatra da političarima zvanje doktora nauka služi isključivo za promociju u pozicioniranju na državnim funkcijama i da bi ih neko sa titulom ozbiljnije sagledavao prilikom praznih političkih govora.

– Uz to se leče i razni kompleksi promovisani pozicijama moći. Nekada su bile aktuelne večernje škole sada su instant diplome, odnosno oni koji su na državnim funkcijama se na brzinu doškolovavaju. Ovakvim alavim pristupom državnih funkcionera se svesno obezvređuje značaj struke, znanja i obrazovanja i dolazimo na iskonski, odnosno početni nivo: ”Život je najbolja škola”, a sve ostalo je forma. Čak šta više, ovim se obezvređuju svi oni koji su kroz srpsku istoriju doprinosili obrazovanju i kulturi u Srbiji, a medijski promoviše sektaško idolopoklonstvo. Doktorat je samo jedna etapa u naučno-istraživačkom radu tokom akademske karijere, neophodna za dalje napredovanje i afirmaciju u istraživanju i nastavi. Nakon toga ide istraživanje kroz naučne projekte i publikacije.

Kako je došlo do toga da jedan broj članova MASA, podnese zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv Jelene Trivan i šta su bili vaši motivi?

– U medijima su se kroz lične inicijative provlačili plagijati raznih javnih ličnosti, a nama u Mreži akademske solidarnosti i angažovanosti su stizale prijave od kolega i za druge doktorate sa navodima da su plagijati u pitanju. Neki od njih su vrlo obrazloženi. Otpor koji državni aparat pruža na univerzitetski potvrđen plagijat Siniše Malog postavlja pitanje sistemske političke odbrane svih plagijata. Od pristiglih prijava za plagijate, doktorat Jelene Trivan je već imao razvijenu problematiku, koju smo ponovo detaljno i argumentovano obradili i poslali prigovor Filološkom fakultetu. Izneli smo nama očigledne argumente, dostavili dokumentaciju i čekamo da sagledamo odluku Stručne komisije. Imamo narušavanje autonomije univerziteta, obezvređivanje akademskog rada, medijsko i skupštinsko napadanje akademskih kolega, zar to nisu dovoljni motivi za aktivnosti MASA uključujući i prozivku za plagijate po utvrđenoj proceduri? Nek se ne osećaju izdvojeni već prozvani za plagijate, nisu prvi, a neće biti ni poslednji. Upravo ova nastojanja MASA imaju za cilj da se uvede veća odgovornost u izvedbu i odbranu doktorskih disertacija i na kraju poboljša sistem njihove kontrole.

Da li Vas iznenađuje to što Stručna komisija koja treba da preispita doktorat Jelene Trivan još nije formirana? Očekujete li dalje prolongiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji treba da predloži jednog člana?

– Imamo sada sukob interesa u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer je njegova članica i profesorka Aleksandra Vraneš, koja je bila mentor Jelene Trivan za sporni doktorat. Nadam se da će profesorka Vraneš biti izuzeta iz glasanja, a važno je naglasiti da je ona tu postavljena na predlog Ministarstva prosvete koje je u taj isti Nacionalni savet postavilo i profesora Miliju Suknovića, bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka (FON) koji nije ispoštovao proceduru u slučaju doktorata Siniše Malog, odnosno nije postupio po odluci Nastavno naučnog veća FON-a i izrekao meru javne osude Malom. Ako bude potvrđen plagijat Jelene Trivan, onda će biti velika, ako ne i veća odgovornost njene mentorke. Onda više ona nema šta da traži u Nacionalnom savetu, ali sve je moguće gledajući kako su Nacionalno akreditaciono telo i vlada Srbije ostali indolentni na zahtev MASA da se iz tog tela povuku profesor Žika Bujuklić poslanik SNS-a i inkriminisani Ivan Bulatović. MASA je na javnoj raspravi o Zakonu za visokoškolsko obrazovanje postavila pitanje većine (9:8) koju Ministarstvo i Privredna komora imaju u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, u odnosu na konferenciju univerziteta i akademija strukovnih studija i visokih škola, i uputila prigovor koji naravno nije uvažen. Evo smo sada na još jednom ispitu te većine. Gospodo, izvolite – partija ili kredibilitet akademskih institucija u kojima ste ponikli. Kada država na ovaj način ne poštuje osnovne obrazovne organe, već većinski partijski raspoređuje, šta onda ima da govorimo o nezavisnosti obrazovanja i kadrovskim rešenjima.

Kako komentarišete izjavu Jelene Trivan koja je optužila poslovnu konkurenciju da vodi orkestriranu kampanju protiv nje kao direktorke Telekoma Srpske? Ona nije bila na toj funkciji kada ste podneli zahtev.

– MASA je pre nešto više od godinu dana započela proveru doktorata Jelene Trivan ne interesujući se gde i šta trenutno ona radi, kao što nam i sada nije važno, a da li će biti onima koji su je tu postavili nije u našoj nadležnosti. Svi smo jako dobro upoznati sa tim da sadašnje partijsko kadriranje nema veze sa stručnošću. Interesantno je da u toj izjavi ona navodi i „slobodno mi možete osporavati i osnovnu školu”. Ne znam čemu toliko daleko spinovanje tematike, ali interesantno je da je iste argumente imao i aktuelni predsednik kada je branio Sinišu Malog rečima „može biti ministar i sa osnovnom školom”. Još jedan eklatantni primer nipodaštavanja obrazovanja u zemlji, ne bih se usudio reći sa državnog, već sa partijskog vrha jer se nadam da su partije prolazne, a država nije.

Osim Siniše Malog, svi do sada osporeni doktorati i diplome političara su stečeni na privatnim univerzitetima. Sada imamo i Jelenu Trivan koja je doktorirala na državnom fakuletu. Jesu li, po Vašem mišljenju, ovo izolovani slučajevi ili samo vrh ledenog brega kada su u pitanju državni univerziteti?

– Na osnovu prigovora koje su stizale do MASA nismo ograničeni samo na privatne univerzitete, kao ni na mentore sa privatnih univerziteta. Komformizam se uvukao u redove visokog obrazovanja, mentori i komisije ne sagledavaju detaljno podnete doktorate, sve se pretvorilo u formalnost i pravda se i nedostatkom vremena, a sa druge strane popunjava biografiju mentora za dalje napredovanje. Često i zbog nekompetencije za izabranu tematiku doktorata gde se ne sagledava suština problematike, već se možda osporavaju banalni detalji.

Upravo je istraživanje MASA o akademskom integritetu pokazalo da dve trećine anketiranih naučnih radnika poznaje bar jednog kolegu koji je plagirao naučni rad. Šta to govori o domaćem visokom obrazovanju?

– To sa jedne strane govori o hiperprodukciji doktorata bez strogih kriterijuma i karijerizmu mentora, a s druge strane govori o nedostatku sredstava u nauci. Ranije smo imali magistrature pre doktorata, dok sada imamo kratke i formalne mastere. Magistratura je služila da se budući doktorant obuči u istraživačkom radu, shvati principe i protokole i da nakon toga kao već nezavisni i iskusni istraživač pristupi doktoratu gde će sa mentorom izabrati tematiku istraživačkog rada koju će mentor nadgledati i po potrebi usmeravati. Sada u polje doktorata ulaze neuki istraživači koji su vidno preskočili jednu stepenicu obrazovanja i na doktorat gledaju kao svoj kapital, a u stvari su bili tehničari za izvedbu istog. Za ovo odgovornost snose predstavnici u visokom obrazovanju koji su skraćivanjem procedure za doktorate otvorili vrata instant doktoratima političara. Sada se po tržišnom principu govori o brzini izvedbe, a ne o kvalitetu doktorata.

Isto istraživanje pokazuje i da svaki drugi anketirani ne bi prijavio plagijat. Šta to onda govori o akademskoj zajednici? Na primeru slučaja Siniše Malog smo videli ćutanje velikog broja članova akademske zajednice. S druge strane, svedoci smo i da su pojedinci koji su podigli glas razapinjani po tabloidima. Ćutanje se objašnjava time da se ljudi plaše, ali u javnosti čujemo i komentar: „Čega treba da se plaši jedan profesor univerziteta?“ Koliko tu ima interesa, konformizma ili je nešto drugo u pitanju?

– Kolege, nema straha! Kao što nema ni opavdanja za strah kada su u pitanju solidarnost i kolegijalnost. Ako svoj posao radite odgovorno i vredno mogu se samo plašiti vas. U ovim uslovima gde imate osećaj borbe sa vetrenjačama, dovoljno je i da svaki drugi iz akademske zajednice prijavi plagijat. Svi u akademskoj zajednici znaju za plagijat Siniše Malog i na to gledaju sa indignacijom, a za to je upravo najviše zaslužan Siniša Mali upornim podsećanjem javnosti kroz pravno negiranje univerziteski dokazanog plagijata. I prosto ne dozvoljava akademskoj, a i široj javnosti da zaborave njegov plagijat. Nekad se bojažljivi šapat dalje i dublje čuje od praznih glasnih govora. Svaka čast pojedincima koji su svojom javnom reči sačuvali akademski integritet i osvetlali obraz akademske zajednice. MASA je tu da ih podrži kao što smo i do sada činili kroz razne aktivnosti. Opravdanja tipa „nemam vremena“ i „imam pametnija posla“ su samo bežanje od turobne stvarnosti koja će pre ili kasnije zakucati i na vaša vrata ako je zajedno ne rešimo.

Postupak protiv Siniše Malog akademski završen

Jeste li iznenađeni dužinom trajanja postupka protiv Siniše Malog? Očekujete li da će u dogledno vreme dobiti epilog ili će to sačekati vreme kada on više ne bude na vlasti? Očekujete li odugovlačenje i u slučaju Jelene Trivan?

– Postupak protiv Siniše Malog je akademski završen odlukom Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu koji je u novembru 2019. utvrdio njegovo neakademsko ponašanje prilikom izrade doktorske disertacije, odnosno potvrdio plagijat. Zloupotreba državnog i sudskog aparata da se ospori odluka više govori o našem sudstvu nego o Siniši Malom. Opet imamo narušavanje autonomije univerziteta. Ne znam da li se sećate kada je 2014. za osporavani doktorat Nebojše Stefanovića sa Megatrenda, aktuelni predsednik izjavio da ga je pročitao i da je to stručan rad?! E pa sada smo sofisticirano napredovali za oktavu više kada se angažuju Upravni i Ustavni sud da opravdaju plagijat ministra finansija i ospore odluku Univerziteta u Beogradu. Sada je samo pitanje da li smo dotakli dno. Ako se bude odugovlačilo i osptruiralo sa proverom doktorata Jelene Trivan još uvek smo u slobodnom padu.