INTERVJU Dušan Kokot: Vlasti odgovaraju haos i slabi sindikati

On poručuje da će nastaviti da jača novu organizaciju – Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (u kojoj su i članovi NSPRV-a), ali da isto tako ne žele da ostave nelegitimnom predsedniku sindikat u čijem su osnivanju učestvovali.

NSPRV je i dalje formalni član SRPS-a, niste izašli, ali ste u međuvremenu napravili novu organizaciju i radite na njenom širenju. Ispada da NSPRV daje legitimitet SRPS-u i reprezentativnost, a s druge strane ne učestvujete u radu SRPS-a i ograđujete se od njihovih odluka.

– I vaše pitanje pokazuje da je situacija sa sindikatima u prosveti dovedena do besmisla i zato mi u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) smatramo da je jedini način da se iz nje izađe, i da se stvari postave na zdrave noge, pravljenje potpuno nove organizacije, ustrojene drugačije od sadašnjih “reprezentativnih sindikata”. Zatečeno stanje se ipak ne može prevazići preko noći, jer vlastima odgovaraju haos i slabi sindikati pa to podržavaju i održavaju na sve moguće načine. Kada kažem vlast, mislim i na izvršnu i na sudsku. To zatečeno stanje je, između ostalog, i SRPS, koji je svojevremeno nastao kao asocijacija manjih, ali samostalnih sindikalnih organizacija koje su se udružile, u najboljoj nameri, da bi zajedno bile jače. To se nije dogodilo, ali se dogodila uzurpacija organizacije od strane rukovodstva izabranog pre 10 godina, kojem je mandat istekao pre šest godina. Slobodan Brajković, koji se predstavlja kao predsednik SRPS, je uz to i penzioner, a kao takav ne može da bude ni član sindikata, a kamoli funkcioner. Dakle, naš put je izgradnja nove i potpuno drugačije organizacije, a u starim strukturama smo samo onoliko koliko moramo u pokušaju da okončamo uzurpaciju, zato što jednim delom osećamo suodgovornost što je je do nje došlo.

Kako onda izaći iz trenutne situacije budući da NSPRV neće samoinicijativno napustiti SRPS?

– Mi smo odlučili da izađemo iz te situacije na dva koloseka. Jednim pravimo novu organizaciju, a drugim ne želimo da SRPS ostavimo otmičarima. Za istinu i zakonski epilog u toj asocijaciji ćemo se boriti i sudski i u javnosti. Da vlast želi, iz te situacije bi se izašlo odmah, ne bi suđenja trajala po pet godina, niti bi od strane Vlade bio uvažavan kao reprezentativan neko ko iza sebe nema članstvo nego je odbio da vrati pečat kada mu je istekao mandat.

Spor dva osnivača SRPS-a je pokrenut oko toga koji je Statut legitiman. Slobodan Brajković kaže da je sud presudio u korist strane koju on zastupa. Ako je tako, ispada da se čeka da se sazove kongres i da se odluke donose po novom Statutu. Da li biste pristali da učestvujete u radu kongresa?

– Sud je konstatovao činjenice, odnosno da je Brajković penzioner i da su svim organima istekli mandati, ali i to da niko drugi nije biran pa bi presuda kojom se to potvrđuje bila gašenje organizacije, što nije bio predmet postupka. Presuda nikada nije bila razlog da se ne održi kongres, nego je sudski postupak u trajanju od pet godina služio Brajkoviću kao izgovor da održava status kvo. Kongres danas više niko ne zanima i mi kao organizacija u njemu nećemo učestvovati.

Tražite da se ponovo utvrdi reprezentativnost sindikata obrazovanja. Ko to treba da inicira? Ako je to država onda je jasno da nema interes da se time bavi jer joj odgovara situacija u kojoj su sindikati slabi. I opet se postavlja pitanje čemu i kome onda služi ovakav SRPS.

– Ne smemo prihvatati stanoviše da nešto što vlastima ne koristi nikada ne može biti urađeno. Članarina se skida sa plate koju država isplaćuje, dakle zna se u svakom momentu koliko članova ima koji sindikat. Mi tražimo da se te činjenice konstatuju i da se za pregovaračkim stolom, u socijalnom dijalogu Vlade i sindikata, nađu oni koji imaju podršku zaposlenih. Sada to nije slučaj.

Pravimo profesionalnu organizaciju

NSPRS radi trenutno na jačanju organizacije. U čemu se razlikuje od drugih sindikata?

– NSPRS je jedina organizacija koja se finansira iz članarine, bez pomoći države i Danajskih darova u vidu 12 odsto dodatka na platu. Pravimo profesionalnu organizaciju koja će imati ljudske i sve druge resurse da se zaista bavi pravom sindikalnom borbom, na nezavisan način. Verujemo da se mora promeniti dosadašnja sindikalna praksa ako mislimo do postignemo neki rezultat u korist radnika. Uostalom, i većina zaposlenih je ubeđena da je ovo šta se i kako do sada radilo u sindikatima vrlo amaterski i potpuno jalovo.