INTERVJU Ivana Zarić i Nataša Ristić: Najveći deo vesti su one koje ne volimo da čujemo

S tim u vezi, razgovarali smo sa novinarkama Ivanom Zarić i Natašom Ristić, licima koje već decenija viđamo na malim ekranima. Povod za razgovor bio je to što su naše sagovornice, zbog pomenutih problema i želje da se pozabave temama koje u medijima imaju sve manje prostora, pokrenule novu televizijsku emisiju „Idemo dalje“, koja se emituje nedeljom od 16.30 na televiziji N1.

Kako navode, osmislile su je kao prostor u kome se osećanja i iskustva dele. Naime, pored ličnih životnih priča i avantura, publici će kroz ovaj program biti ponuđeni i saveti  psihologa, lekara i stručnjaka iz drugih oblasti, kako bi gledaoci, kada naiđu na prepreku, imati motiv da kažu „Idemo dalje!“.

Iz perspektive novinarke koja godinama radi u medijima, kako izgleda medijska slika u Srbiji – kakvog sadržaja fali, a kakvog ima previše?

Ivana: Nedostaje lepih vesti. Najveći deo vesti su nažalost, one koje ne volimo da čujemo. Em je svakodnevica takva, em tabloidi pojačavaju tu sliku iz pukog senzacionalizma. Nedostaje emisija u kojima zaista možemo nešto pametno da čujemo – ima ih, ali nedovoljno. Najveći deo publike je godinama tendenciozno „vaspitavan“ da je to dosadno. Nedostaju mi zabavni programi, muzika, a mislim da najviše nedostaje dečiji program uz koji će deca učiti i rasti, kao što smo mi imali priliku.

Nataša: Kao neko ko generacijski pripada “staroj školi”, ali se svakako trudi da prati i razume nove trendove, meni, najiskrenije, medijska scena liči na jednu priličnu zbrku. Čak i ako informativu ostavimo po strani, kao da nedostaje ideja i originalnosti, sve same franšize bolje ili manje dobro “odomaćene”. Čini se da niko ne traži svoj prostor, već se samo trudi da istom temom i sličnim formatom istisne već postojeće. Naravno, razumem da se proizvodi ono što publika gleda, ali, čak ni uz mogućnost “vraćanja” programa, ne može se pratiti toliko serijala, bilo kog žanra. Uz sve to, kvalitetan i moderno pravljen dokumentarni, obrazovni, pa i program za decu, “svećom morate da tražite” po kanalima.

S obzirom da dobro poznajete javnost, koje su to teme o kojima se slabo priča, a koje su ljudima potrebne?

Ivana: Ono što daje optimizam, teme koje čine svakodnevicu svakog čoveka koji pokušava da se izbori sa izazovima života i uredi ga što bolje. To je ono što ćemo nas dve pokušati da uradimo nedeljom na N1 u novoj emisiji.

Nataša: Verujem da gotovo sve teme traže svoj prostor, ali ne mogu da se izbore sa dnevnom konkurencijom. Živimo u burnim vremenima i vesti i teme prestižu jedna drugu. Ipak, živimo i “obične” živote, sa mnogo izazova, a malo senzacija. Baš o tome su nam govorili ljudi koji nas sretnu, njihove sugestije su nam dragocene. To čak nisu ni tabui, jednostavno se čine suviše “svakodnevnim”, a upravo svakodnevno donose pitanja, pa i tegobe većini od nas: kako nastaviti posle gubitka posla, odlaska dece od kuće, kako naći realistična rešenja… Mnogo je tih “kako” koji traže deljenje iskustava. Mislim da je ljudima zaista najpre lakše da čuju da se još neko isto pita, a zatim i da čuju predlog za rešenja.

Čini se da ste prepoznali da je ženama u našoj zemlji potrebna podrška i razumevanje. Kakav je generalno status žena u Srbiji?

Ivana:  Mislim da je sve bolji, žene su glasnije, ali daleko od toga da je dobro. Dok god postoji nasilje, mobing, neravnopravnost na poslu, izrugivanja zbog izgleda, ponižavanja zbog godina i strah žena od bilo koga – nije dobro.

Nataša: Neke teme, poput nasilja nad ženama, svakako jesu prioriteti. Međutim, “ispod radara” prolazi dosta toga. Primera radi, žena koja traži posao, a ima 45 godina više ne sme to da napiše u svojoj biografiji, jer neće ni biti pozvana na razgovor. Kao da tu negde prestaju da budu vidljive. Sa druge strane, meni je često baš tužno što se devojčice i devojke medijskim sadržajima, pop-kulturom, načinom života u mnogome vaspitavaju da budu objekti, a ne ličnosti. I malo ko se time bavi.

Počeli ste sa emitovanjem nove emisije “Idemo dalje”. Šta to ostavljamo iza sebe i idemo dalje, i koje teme će biti u fokusu ovog programa?

Ivana: U fokusu smo svi mi. Odnosi među generacijama, greške koje pravimo i kako da ih ispravimo, prepreke na koje nalećemo, pitanja vaspitavanja dece, učenja da lakše živimo sa ljudima koje nismo birali, zdravlje i mentalno i fizičko, priče ljudi koji su ostvarili uspehe u životu…Pokušaćemo da iza sebe ostavimo stvari koje nas muče, da ohrabrujemo jedni druge.

Nataša: Život nas uči da je snaga ono što ti kaže da, kad se naiđe na prepreku, na zid, kad dođe do pada, valja ustati, osmehnuti se i prepreci i budućnosti i reći: Idemo dalje! Život je oblast, svaka priča koju smo čule ili doživele može da bude tema. Pokazalo se da su psihološke teme, ali one baš usmerene, realistične, stručne i bez mistifikacije, vrlo popularne i potrebne. Tako da će to biti jedna od stalnih rubrika.

U medijima se obično, ako postoje neki problemi, čuje glas poznatih. Da li planirate da u novoj emisiji otvorite prostor i za probleme “običnih ljudi”?

Ivana: Nas dve sebe smatramo „običnim ljudima“, uvek smo bile u kontaktu i sa ljudima koje ne poznajemo, a sada ima još više prostora za to i uskoro ćemo početi da komuniciramo intenzivnije, tek smo na početku. Već smo predstavili neke goste koji nisu medijski eksponirani i to nam je jedan od najvažnijih zadataka. Nataša se, posle osam godina tako i vratila pred kamere. Bukvalno su je zaustavljali ljudi na ulici, pitali gde je i zašto je nema i govorili joj koliko im nedostaje emisija za ljude koji bi voleli i malo topline, a ne samo šljokice i glamur. Jako smo srećne što je publika kojoj mi želimo da se obratimo i dalje tu da idemo svi zajedno dalje.

Nataša: Ljudi koje svi prepoznaju nose i određeni autoritet, pa će svakako biti naši gosti i sagovornici, ali bar u istoj meri, ako ne i više, biće gostiju koje nećete znati kao “poznate”. Sigurne smo, međutim, da će upravo te priče dati autentičnost emisiji. Nećemo govoriti samo o problemima, nećemo ni širiti falš optimizam, ali ćemo tražiti zajednička dobra, podržavati jedni druge, deliti i, nadam se, radovati se onom što sebi možemo, rekla bih i moramo da priuštimo. Zaslužuje to život, zaslužujemo i mi. I zato – idemo dalje!