INTERVJU Tužiteljka Jasmina Paunović o stanju u VJT: Glavni javni tužilac urušava ugled institucije

Tužiteljka Jasmina Paunović u Višem javnom tužilaštvu provela je 25 godina, a od februara prošle godine, zajedno sa koleginicom Bojanom Savović, prolazi kroz gotovo svakodnevne pritiske zbog toga što se javno oglašava i govori o propustima u radu ove institucije, a iz sličnih razloga, na “meti” se sada našla i njihova koleginica Milena Božović. Paunović za Danas govori o pritiscima, slučaju ubijenog MMA borca, ali i drugim slučajevima.

Početkom marta prošle godine, tada zamenica javnog tužioca Milena Božović, koja je počela da prikuplja potpise podrške upravo za Bojanu Savović i Jasminu Paunović, dobila je pisani nalog da se o tome izjasni.

„U prvom trenutku, to je bio šok za sve kolege u tužilaštvu, što smo se osmelile, a nešto kasnije, kada je sve poprimilo trezvenije rasuđivanje, pojedinci su shvatili da samostalno i nenametnuto rasuđivanje ima svoju cenu. Među njima je bila i uvažena koleginica Božović koja se, eto, drznula da prikupi potpise, jer je želela da nam makar na taj način kolektiv pruži podršku”, objašnjava Paunović.

Tada je Božović, prema oceni tužiteljke Paunović, Božović svojim istupom pobudila pozornost, kako glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića, tako i kompletne javnosti.

“U sklopu postojećih okolnosti, tužilac Stefanović to uzima kao otežavajuću okolnost, koja se odražava na dalji rad. U situaciji smo da nam se svaki vid odgovornosti, svaki profesonalni stav, ponašanje, izgovorena reč, namerno tumači pogrešno, kako bi nas profesionalno i ljudski dezavuisao i na taj način pobrao sitne poene, onih kojima mora da opravda ovakvo raspoloženje u tužilaštvu”, navodi Paunović.

Bezrazložne disciplinske prijave

“Nisam upoznata koliko imam disciplinskih prijava, Bojana ih ima 11, sada očekujemo i za Milenu. Interesantna je stvar da sve to jako podseća na SLAP tužbe, koje se odnose na novinare. Kada neko nema konkretan razlog protiv vas, da bi se vodio bilo kakav postupak, tada se piše bezgranicno puno, bezrazložno. Dok onda, kada imate opravdane tvrdnje i sumnje, sve staje u par recenica”, kaže tužiteljka.

Obavljati redovne poslove tužioca, koji je sam po sebi visoko odgovoran, savestan i stresan, kaže Paunović, podrazumeva odgovarajuće minimalne uslove rada, koji su u tužilaštvu gotovo nepostojeći.

“Imam običaj da kažem da je najteže, u psihološkom, ljudskom smislu, raditi kao lekar, gde odgovarate za život pacijenta i obavljati posao tužioca, gde morate kao profesionalac da vodite računa o ljudskim slobodama i pravima okrivljenog. Često je tanka linija krivične odgovornosti, što pogrešnom procenom i neprofesionalnim stavom može da proizvede neželjene posledice po okrivljenog”, ističe Paunović.

Ustavne i zakonske promene iz oblasti javnotužilačke organizacije daju veliku slobodu i samostalnost u odnosu na raniji period, podseća tužiteljka Paunović, a što rukovodstvo VJT u Beogradu ne želi ili ne prihvata, te otuda nastaje i većina problema.

“Ono što je zakonski propisano kao obaveza ili mogućnost, to ne postoji u radu tužilaštva. Kao, na primer, da tužilac u svom radu samostalno odlučuje u svojim predmetima, kao i da mu ne treba nikakva saglasnost ili ovlašćenje glavnog tužioca za javno istupanje”, objašnjava Paunović.

Kad govori o samostalnosti u predmetima, Paunović navodi kao primer da sam tužilac, koristeći sve obavezne kriterijume, može da odluči o zaključivanju Sporazuma o priznanju krivičnog dela, a da prethodno ne traži saglasnost glavnog tužioca.

“Konkretno, ovakvim situacijama, vama se vraća predmet sa ekspedicije, sa beleškom da ‘niste nikom referisali predmet’. Takođe, imamo situaciju da u zakonu nigde nije regulisano, niti postoji u organizaciji tužilaštva takozvani ‘profesionalni nadzor’, ali isto odeljenje je formirano u VJT u Beogradu. Sve u cilju lakše kontrole rada osnovnih javnih tužilaštava, iako su kao i mi, oni samostalni u donošenju svojih odluka”, ocenjuje Paunović.

Kao jedan od motiva što je u februaru 2023. godine odlučila da javno istupi navodi i uvođenje novog “načina” rada.

“Kada u zakonu jasno postoji regulisan položaj tužioca u njegovom radu, nije dozvoljeno nikakvo odstupanje od datog, već eventualno, usavršavanje i unapređenje postojećeg, a nikako derogiranje. Sve je krenulo naopako kada nam je usmeno naloženo da svaku konsultaciju sa policijom završavamo tako što ćemo prethodno konsultovati rukovodioca odeljenja, te zavisno od njegovog mišljenja dati nalog policiji. Ovakva instrukcija je po samom Ustavu i svim zakonskim i podzakonskim aktima nedopustiva do te mere da zadire i u krivičnu odgovornost svakog od nas pojedinačno kojima je osnov za svaki predmet kontakt sa policijom”, opisuje Paunović odnose u tužilaštvu.

Slučaj ubistva MMA reprezentativca

U četvrtak je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je predmet o ubistvu MMA reprezentativca Srbije Stefana Savića, na kom je radila tužiteljka Milena Božović, dodelilo u rad drugom javnom tužiocu, „jer je prethodni narušio poverenje javnosti“.

Paunović ističe da je do svega došlo na osnovu ličnog animoziteta, te da ne želi da veruje da se radi o  tolikom stepenu „nepoznavanja Zakonika o krivičnom postupku“.

Dodaje da je saopštenje Višeg javnog tužilaštva sporno jer navodi da je predmet dodeljen u rad drugom javnom tužiocu zbog toga što Božović navodno nije izašla na uviđaj.

“Zakon je više nego jasan kad je preduzimanje uviđaja u pitanju. Uviđaj podrazumeva utvrđivanje i razjašnjenje neke činjenice, te je neophodno neposredno opažanje. Konkretno, ovde postoji nanošenje povreda, gde je policija izašla na lice mesta i kontaktirala tužioca. Ono što je hitno trebalo uraditi, a koleginica je preduzela, to je hitno odvoženje lica u UC, jer u tim trenucima ‘vreme ne radi ni u čiju korist’”, kaže Paunović.

Lice mesta, podseća Paunović, obezbeđuje se skidanjem snimaka nadzornih kamera, skidanja tragova krvi, detektovanjem eventualnih očevidaca I uzimanjem njihovih izjava, kao i svim ostalim što je bitno da bi se izuzeli I obezbedili tragovi samog lica mesta i izvršioca.

U ovim situacijama, obradu lica mesta izvršavaju pripadnici više odeljenja gradskog UKP-a.

“Niko od tužilaca koji profesionalno nastupa, ne bi izašao na lice mesta, tim pre što se u toj fazi postupanja zna samo da je lice zadobilo telesne povrede, da je lice živo i da se ne zna još uvek pod kojim okolnostima. Kasnije, dolazi do razjašnjenja činjeničnog stanja kao i vrsti i težini nanetih povreda. Konkretno, u datoj situaciji, tužilac ne bi imao šta da uvidi”, objašnjava tužiteljka.

Kako objašnjava, u ovom slučaju se manipuliše činjenicama sa konkretnim ciljem.

“Na ovaj način, istupanje Glavnog javnog tužioca i njegovih prvih zamenika, predstavlja urušavanje ugleda i pravne sigurnosti kod građana Srbije, što najblaže rečeno, nije dozvoljeno. Nadalje, ni ovakvi neosnovani javni napadi na javne tužioce, na njihov rad, predstavlja grubo kršenje profesionalnog odnosa prema svim tužuiocima, a ne samo onih prozvanih”, ukazuje tužiteljka Panović.

Ističe Paunović i da je prva za to da se kritikuje, iz najboljih namera, ako nešto nije u redu, ali i da institucija sebi dozvoli ovakvu javnu reakciju, ne birajući način, izlazi iz svakog vida pristojnosti i profesionalizma.

Kao jedna od glavnih zamerki u spornom saopštenju VJT je istaklo „neovlašćeno“ gostovanje tužiteljke Božović u emisiji „Iza vesti“ 13. marta na televiziji N1.

“Znamo da je predmet oduzet od koleginice Božović jer je istupila javno i komentarisala upravo ovakav stav glavnog javnog tužioca, a sve što je navela potpisuje svako ko drži do svog stava i rada institucije”, ocenjuje ona.

Zakon o javnom tužilaštvu, podseća Paunović, propisuje da tužilac “apsolutno samostalno, bez ičije dozvole ovlašćenja, punomoćja, ima pravo da se javno oglasi” sve do granice kada se prelazi u politički teren, jer se tada može govoriti o povredi člana 54 pomenutog zakona, što može povlačiti i disciplinsku prijavu.

“Takođe, nije dopušteno komentarisati predmete koji su u toku, dok se prikupljaju dokazi, da ne bi došlo do kontaminiranja samog predmeta, ali u svakom slučaju, zbog javnog interesa i građanske sigurnosti, imamo obavezu da razjasnimo profesionalno sve ono o čemu javnost ima pravo da bude upoznata”, objašnjava Paunović.

U spornom saopštenju VJT-a se kao jedan od razloga za oduzimanje predmeta tužiteljki Božović navodi i da je „prilikom podnošenja predloga za određivanje pritvora osumnjičenima načinila propust izostavljajući dva osnova za njegovo određivanje navodeći samo tačke 1. i 3. člana 211 ct. 1 ZKP, (a izostavljajući tačke 2. i 4.) iako egzistiraju sva četiri osnova za određivanje pritvora“.

“Ovakvo tumačenje člana 211 ZKP je površno, jer je koleginica u predlogu navela najjače osnove, a to su tačke 1, zbog opasnosti od bekstva i tačku 3, da isti ne bi nastavili sa vršenjem krivičnih dela, jer se očigledno radi o osuđivanim licima. Tako da su tačke 2 i 4 konzumirane u prethodne, jer bi došlo do puštanja na slobodu u trenutku kada se ispitaju svedoci, kao i da bi se našli na slobodi kad prođe uznemirenje javnosti”, zaključuje Paunović.

Slučaj “Arena”

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u petak da je odbacilo krivičnu prijavu Stranke slobode i pravde protiv direktora „Beogradske arene“ Gorana Grbovića da je dozvolio da državna imovina bude korišćena kao sabirni centar za glasače SNS-a tokom izbornog dana 17. decembra. Kako kaže Paunović, za odluku VJT-a je saznala iz službenog mejla.

“Kada dobijete takvu prijavu, ne možete da zatvorite predmet i konstatujete da nema dela, zato što nisu priloženi dokazi. Tužilaštvo je organ gonjenja, a to znači da ima obavezu da pre donošenja bilo kakve odluke pribavi sve raspoložive dokaze, od nadležnih organa i institucija. Trebalo je utvrditi, ko je bio tog dana prisutan, ko je pristupio, šta se radilo, da li je tačno da su članovi RIK-a bili ispred vrata ‘Arene’, te da su ih oterali organizatori, kao i samo ispitivanje direktora Arene u svojstvu građanina, te kasnije utvrđivati pravno relevantne činjenice, da bi sa sigurnošću stali iza svoje odluke. Sve su to bitni momenti”, kaže tužiteljka.