INTERVJU Jelena Obućina: Patrijarhalno društvo kao naše, potire stvarne potrebe i prava žena

Tim povodom, za Danas govori Jelena Obućina, novinarka televizije Nova.

Iako poznata po britkim rečima kritike za nepravilnosti u našoj zemlji, ovog puta pričala je o ženskim emocijama, ravnopravnosti muškaraca i žena, ali i o novinarstvu u Srbiji.

Možete li nam dati pregled 8. marta u odnosu na pregled godine na temu odnosa muškaraca prema ženama?

– Ne. Ne volim generalizacije. A odnosi muškaraca prema ženama su razni – kakvi su i muškarci, kakve su i žene…

Za žene kažu da su lepša i nežnija strana. Da li je ovo drugo tačno, i ako jeste, percepira li se ta nežnost na valjan način?

– Pitanje je tako postavljeno da podrazumeva da je prvi deo tačan, ja npr. to nikada ne bih rekla… Ali drugi deo jeste. Uverena sam da su žene nežnije i nisam sigurna da to muškarci uvek razumeju. Nekad su skloni da osetljivosti pripišu hiru, nekad PMS-u, ali nikad prirodi. A žena je nežna i brižna majka – bez obzira na to ima li decu ili nema…ali patrijarhalno društvo, kakvo je naše, potire stvarne potrebe i prava žena… za promenu obespravljenosti, neretko nipodaštavanja moramo se boriti. Dobro bi bilo svi zajedno – i muškarci i žene.

Koliko puta godišnje treba da bude 8. mart?

– Jednom. Tog dana ja slavim rođendan moje mame. Nežne, a jake žene. Borbu za prava ne smemo zaboraviti, ali priča o tome kako bi 8. mart trebalo da bude svaki dan za mene nema utemeljenja.

Kao žena koja dugo nastupa na medijskoj sceni, koje tri poteškoće sa kojima se svakodnevno treba nositi biste izdvojili?

– Ne postoji ništa takvo. Valja imati doterano lice i kosu (tv to zahteva), jak želudac i isti takav obraz (život to zahteva). Kad je tako, nema problema, osim stresa koji je sastavni deo posla.

Da li muškarci treba da imaju svojevrstan 8. mart?

– Ne . Jer žene su se za svoja prava borile. Njima su praktično podrazumevana…

U medijima često vidimo vesti vezane za diskriminaciju žena. Da li je u našoj zemlji prisutna i diskriminacija muškaraca, i ako da, da li se o tome dovoljno govori?

– Ima. Naš program često izveštava o tome. Stvar je samo u tome da je statistika koja je uslovno rečeno na strani žena nemilosrdna…

Može li ženska solidarnost da doprinese boljem položaju žena u društu?

– Može i mora. Ako smo pametne. Ako nismo – neka nam bude kako nam jeste, a nije sjajno.

Da li je pozicija žena u novinarstvu iznivelisana sa pozicijom muškaraca – uvažava li se jednako rad obe strane?

– U novinarstvu – mislim da jeste. Tvrdi moj kolega Nemanja da su žene preuzele novinarstvo još pre 15 godina. Počevši od Duge, preko RTS-a, zaključno sa medijima danas. I u pravu je. Ako pogledate rukovodeća mesta u velikim medijima ima dosta žena – United Media, Tanjug, Blic, Blumberg.. sve žene. U redakcijama je uvek više žena od muškaraca… a ja verujem da naše vreme tek dolazi.