Foto: A. MiilovanovićOpasne kriminalne bande na severu Vojvodine kontrolišu kretanje migranata, o čemu će biti reči u dokumenatrcu koji priprema novinarka televizije N1 Ksenija Pavkov. Gledaoci će uskoro imati priliku da saznaju do sada nepoznate detalje o tome kako izgleda kretanje i život ljudi u tranzitu kroz Srbiju.
Tom opasnom rutom uputila se i ekipa N1 u želji da javnost sazna šta se to dešava na teritoriji Srbije. Dokumentarni film biće emitovan u okviru serijala „Ispod površine“.
A ovu talentovnu novinarku do sada smo upoznali na nimalo lakim temama, najsvežija je ona o ponižavajućim uslovima gde su bili smešteni Vijetnamski radnici na gradilištu Linglongu, o čemu, između ostalog, govori za Danas
U novinarskom poslu krenula si u ozbiljne, socijalne teme i siromaštvo, koje pogađa ljude na margini. Jedan od takvih slučajeva je i položaj Vijetnamskih radnika na gradilištu Linglonga a slike o tome obišle su svet. Kako si taj slučaj doživela, otkrila, šta si smatrala da kao novinar treba da podeliš sa javnošću ?
Čini mi se da sam takve teme sama birala kao neko ko dolazi iz porodice u kojoj se više generacije bavilo socijalnim radom. Za takve teme sam od malih nogu senzibilisana. Dopisnička pozicija podrazumeva to da si sam svoj urednik, i novinar i izvođač radova na terenu. Sa jedne strane to možda zahteva veći angažman u odnosu na redakcijskog novinara, ali, nasuprot tome, ostavlja više slobode i autonomije u izboru tema o kojima ćeš da izveštavaš i kojima ćeš da daš prioritet.
Novinari i novinarke imaju tu privilegiju i odgovornost da daju glas onima kojima je uskraćen. Upravo takav je bio slučaj sa radnicima iz Vijetnama. Priči koju je otkrila koleginica Ivana Gordić Perc iz Zrenjanina, N1 je dao veću vidljivost. Posle samo nekoliko dana izveštavanja u industrijsku zonu Zrenjanina sjatile su se novinarske ekipe, ne samo iz cele zemlje, već i sveta.
Ono što sam tamo otkrila možda bi najlakše bilo opisati rečima Danila Ćurčića iz Inicijative A1, koji je nakon posete barakama u kojima su živeli radnici, rekao da je to “pakao na zemlji”. Četiri stotine ljudi živelo je u uslovima nedostojnim čoveka, lišeni ne samo radnih, nego i osnovnih ljudskih prava. Ne bi bilo pogrešno reći da su uslovi bili bliski robovskim. Setimo se toga da su njima, na primer, bili oduzeti i pasoši.
Tokom 2022. godine priča o Vijetnamskim radnicima završila se njihovom odlaskom. Ti si to emotivno doživela. Čega je, po tebi, sve bilo nesipričanog u vezi sa tim događajima ?
Kad god izveštavaš o temama, koliko god one potresne bile, emocije moraš da ostaviš po strani. To ne znači da nema empatije, jer bez toga ne bi mogao ni da napraviš kvalitetan novinarski izveštaj, ali prilikom samog izveštavanja, razum mora da bude na prvom mestu da ne biste upali u zamku pristrasnosti.
Ostale su neispričane pojedinačne priče svakog od te četiri stotine ljudi. O njima se izveštavalo u množini, koristili su se sintagme “zeleni šlemovi”, “Vijetnamci”, a svako od njih je imao ličnu i potresnu priču. Međutim sa nekima od tih ljudi sam i dan-danas u kontaktu, šalju mi fotografije sa njihovim porodicama iz Vijetnama. Većina njih su bili siromašni mladići, koji su u Srbiju, na drugi kraj planete, došli da zarade neki novac, a kući su se vratili bez ičega.
Nismo dobili konkretan odgovor nadležnih, do danas nijedna krivična prijava nije dobila svoj epilog. Institucije su se oglušile i o apele koji su stigli iz Evropskog parlamenta, tako da su ignorisani pritisci kako domaće, tako da i međunarodne javnosti. Mediji bliski režimu išli su toliko daleko da su u svom izveštavanju kreirali paralelnu realnost, u kojoj su uveravali svoju publiku da se sve u vezi sa Ling longom odvija po pravu i zakonu. Više puta smo čuli da je to najkontrolisanije gradilište u državi, ali mi se čini da i dalje čekamo na epilog.
Kako je završila krivična prijava koja je podneta protiv kineskog državljanina koji je uznemiravao vašu tv ekipu kada si izveštavalao vijetnamskim radnicima ?
Krivična prijava je odbačena pred OJT u Zrenjaninu, odbačena je i žalba i to bez ikakvog osnova, kako tvrdi advokatski tim koji me zastupa. Mi od tog slučaja nismo odustali, prijava je pred Ustavnim sudom. To je svakako nešto od čega nećemo odustati, jer kada vam neko u mrklom mraku, na zabačenom putu, prepreči prolaz, onda je to bez svake sumnje ugrožavanje bezbednosti, zastrašivanje i ometanje novinara na zadatku.
Tema kojom se već duže vreme baviš su migranti. Kakav je njihov položaj u tranzitu i šta si sve videla u prihvatnim centrima ?
Mislim da je zanimljivije ono što sam videla van prihvatnih centara. Sami prihvatni centri rade u okviru svojih kapaciteta koji su ograničeni I nedovoljni za prihvat ogromnog broja ljudi koji prolazi kroz Srbiju, ali sam u Komesarijatu za izbeglice upoznala ljude koji profesionalno I posvećeno rade svoj posao.
Treba reći da je broj ljudi na putu, koji borave na teritoriji Srbije, daleko veći od kapaciteta zvaničnih prihvatnih centara. Na severu Vojvodine postoji na desetine divljih kampova u starim, napuštenim zgradama, skvotovima, šumama, u kojima izbeglice biraju da borave pre nego u zvaničnim centrima, jer su ti kampovi daleko od granice, a svi znamo da je njihov cilj da budu blizu mađarske žice, koju žele da pređu i stignu do Evropske unije.
Većina tih divljih kampova je pod kontrolom opasnih i naoružanih krijumčarskih bandi, koje su, pored desničarskih organizacija sa jedne strane i nasilnih i protivzakonitih odbijanja (pušbekova) mađarske policije, postali još jedna pretnja za ljude u pokretu.
Kakav dokumentarac planirate da snimite o položaju migranata u Srbiji ? Šta će gledaoci N1 moći da vide i saznaju, što do sada nisu ?
Dokumentarac istražuje jedno gotovo nepoznato kriminalno podzemlje, krijumčarske lance, koji se protežu kroz više zemalja, od Bliskog istoka pa sve do Austrije, Nemačke i Francuske i drugih zapadnoevropskih zemalja Strateški važna tačka im je upravo sever zemlje gde operiše na desetine krijumčarskih bandi iz Avganistana, Maroka, Alžira, Sirije, uvezanih sa domaćim kriminalcima.
Možemo reći da te kriminalne bande kontrolišu severnu granicu Srbije. U dokumentacu postavljam pitanje kako je to moguće, kako se sve to dešava pred očima srpske policije? Ukoliko sam ja jednim “ad hoc” istraživanjem mogla da dođem do tih saznanja, prirodno je pretpostaviti da bezbednosne strukture znaju više.
Kakva nas godina očekuje i šta ti očekuješ ?
Magazin The Economist svake godine objavljaju predviđanja za narednu godini, ali pokazalo se da neki veliki događaji ne mogu da se predvide, poput rata u Ukrajini ili pandemije korona virusa. Izbori na kojima je pobedio Tramp, pa i Brexit, pokazali su da analitičari čiji je posao da istražuju javno mnenje I donose procene, itekako umeju da pogreše u svojim analizama. U tom smislu, svet je postao jedno nepredvidljivo mesto i ne bih se usudila da iznosim neke dugoročne prognoze, pa ni očekivanja. Trudim se da postavljam kratkoročne ciljeve i da se fokusiram na stvari koje su u mojoj moći, tako da ono na čemu sada radim i što očekujem je da do kraja januara završim dokumentarni film o krijumčarima koji će se emitovati u serijalu “Ispod površine” na N1 televiziji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
