INTERVJU Ljubomir Pjevović, v. d. direktora OOŠ „Vladislav Ribnikar“: Ne krijemo ništa o događajima u „Ribnikaru“

Možda je u nekim trenucima postojalo nerazumevanje, ali svi imamo pravo na različito mišljenje, što ne znači da smo jedni protiv drugih. Nisam primetio da zaposleni, niti roditelji imaju nešto protiv osnivanja memorijalnog centra. Niko. To treba da se čuje i da se zna – kaže za Danas LJubomir Pjevović, vršilac dužnosti direktora Ogledne osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.

U svom prvom obraćanju medijima nakon što je krajem prošle godine stupio na dužnost, Pjevović u razgovoru za Danas pozdravlja formiranje multidisciplinarnog tima koji zajedno sa Radnom grupom čiji je član, a koju je osnovala Vlada, treba da dođe do konačnog rešenja o izgledu buduće ambijentalne celine na prostoru OOŠ „Vladislav Ribnikar“.

U sastavu te celine postojaće škola i memorijalni centar u znak sećanja na žrtve stravičnog zločina u kojem je 3. maja prošle godine ubijeno devet učenika ove osmoletke i školski čuvar.

Pjevović kaže da je prvo potrebno da se dođe do rešenja ambijentalne celine, idejnog rešenja i izrade projekata, a za sve to je potrebno vreme. Škola će do tada nastaviti da radi na postojećoj adresi, a do počeka naredne školske godine očekuje se poboljšanje uslova za izvođenje nastave.

Kolektiv škole, dva prethodna v. d. direktora, kao i direktorka koja je bila na čelu „Ribnikara“ u trenutku kada se dogodila masovna pucnjava, do danas se nisu oglašavali. Imate zamerke na račun pojedinih medija koji su, kako ste rekli, izveštavali senzacionalistički o dešavanjima vezanim za školu u prethodnih godinu dana, ali većina stvari o kojima su novinari pisali došla je upravo iz same škole, tačnije od roditelja. Svedočili smo jednoj vrlo napetoj i uzavreloj atmosferi, međusobnim prepucavanjima između različitih grupa roditelja, ali se kolektiv nije oglašavao. Utisak je da je školom posle 3. maja upravljao neko drugi, konkretno Vlada.

– Neophodno je da postoji neka hijerarhija. Da bi sve funkcionisalo mora da postoji jedna odgovorna osoba. Svaka škola ima svoju autonomiju, ali za sva dešavanja podnosi izveštaj i odgovorna je onome ko je nadležan. Ovde je koleginica (bivša direktorka Snežana Knežević – prim. aut.) donela odluku da ne želi da daje bilo kakve izjave, što je sasvim legitimno. Utisak koji se stekao da se nešto krije je pogrešan, jer tu nema šta da se krije.

Možda nije pitanje za Vas ali svakako jeste za direktorku koja je u trenutku masovne pucnjave bila na čelu škole. Do danas je ostalo nedorečeno da li je škola nešto znala, da li je uradila sve što je do nje i da li je mogla da spreči da dođe do tragičnog događaja?

– Ja te podatke nemam. Škola jeste obrazovna ustanova, ali je i vaspitna, koraci koji se preduzimaju u nekim situacijama su možda nekad nekome nelogični, ali škola radi sve ono što je u njenom domenu, oslanjajući se na određene procene i analize zakonom predviđene.

Da li je po Vašim saznanjima stručna služba bilo šta primetila u ponašanju dečaka koji je pucao ili u funkcionisanju odeljenja u kojem je bio?

– Nemam saznanja da li je bilo šta primetila. Mogu samo reći da je učenik išao u bilingvalno odeljenje sedmog razreda koje se formira od postojećih učenika šestog razreda tako što se polaže ispit iz poznavanja francuskog jezika. Formirana su dva bilingvalna odeljenja 7a i 7 b na početku sedmog razreda.

Kakva su Vaša saznanja o komunikaciji škole sa porodicom Kecmanović?

– Ne znam kakva je bila komunikacija i da li je bila posebna u odnosu na ostale roditelje.

Na mesto v. d. direktora ste došli krajem prošle godine. Ko Vas je pozvao i šta je bio motiv zbog čega ste se prihvatili tog posla?

– Dobio sam poziv iz Ministarstva prosvete, koji sam prihvatio, jer sam želeo da pomognem kolegama i deci.

Utisak je da u prethodnih godinu dana mišljenje roditelja ubijene dece nije u dovoljnoj meri uvažavano. Postojao je otvoren sukob sa predstavnicima Saveta roditelja, i sami roditelji su se među sobom podelili. Kakva je sada atmosfera u školi i kakvu saradnju imate sa roditeljima čija deca idu u školu, kao i sa onima čija su deca stradala?

– Imam komunikaciju sa svim tim ljudima i nikakve neprijatnosti nisam ni od koga doživeo. Pominjete podele. Ono što stoji je da se u nedostatku informacija među ljudima pojavljuje strah. Ako se ne daju odgovori zbog tog pritiska se pojavljuje agresija i nakon toga dolazi do polarizacije kao posledice. U ovoj školi roditelji nisu jedni protiv drugih. Iskoristiću naziv jednog inkluzivnog filma „Nerazumevalica“ da opišem atmosferu. Svesno koristim tu reč i kažem da je došlo do nerazumevalice kada su ljudi u strahu i kada nemaju odgovore, a ne mogu ih imati jer ne postoji šablon za rešavanje situacije koja se dogodila. Svaki tragičan događaj je priča za sebe, nijedan nije isti i niko vam ne može dati model šta ćete i kako raditi. To se odnosi i na roditelje i na zaposlene. U jednom trenutku je iz bojazni da se ne povrede tuđa osećanja došlo do nedorečenosti i do podrazumevanja.

Čini se da je reč nerazumevalica koju koristite suviše blaga da opiše ono čemu smo kao javnost svedočili – da se veliki broj roditelja pre mesec dana okupi ispred škole i traži otvaranje dela objekta da bi njihova deca imala bolje uslove za nastavu, a da pritom znaju da su roditelji stradale dece izričito protiv toga da se taj deo zgrade koristi. Kolektiv je stao iza ovog zahteva i to je delu javnosti izgledalo kao poruka da memorijalni centar ne zaslužuje da bude u polovini školske zgrade već je dovoljno prizemlje.

– Zatvaranje dela škole i prebacivanje učenika i zaposlenih u ovaj prostor dovelo je do toga da se sa kabinetske nastave pređe na nastavu u učionicama, gde nemate mogućnosti da koristite ono što vam treba za nastavu. Međutim, javnost je to doživela kao da je reč o borbi za kvadraturu, a nije. Stekao sam utisak da su ljudi navukli neki prezir kao da ovde ne postoji bilo kakva empatija, kao da ne postoji bilo kakvo ljudsko osećanje. A to su nastavnici koji su godinama radili sa tom decom, koji su isto tako teško podneli sve što se desilo. Neki su bili svedoci tragedije direktno, neki indirektno. Ja ih sve razumem, ali sam primetio da je od strane nekih medija stvorena negativna slika o školi, ne znam iz kojih razloga. Posle 3. maja prvi i drugi sprat u delu objekta koji je sada zatvoren se koristio za nastavu, a onda je doneta odluka da se više ne koristi. Kada imate mnogo dece na malom prostoru veća je verovatnoća da dođe do nekih čarki i konfliktnih situacija, i to je, uz želju da se omogući kabinetska nastava, bio razlog zašto je traženo otvaranje dela objekta.

Posle protesta roditelja Ministarstvo prosvete je ponudilo dve opcije za preseljenje u druge škole do okončanja rekonstrukcije i završetka memorijalnog centra. Međutim, 97 odsto roditelja se saglasilo da učenici ostanu u postojećoj zgradi. Sada im postojeći uslovi odgovaraju.

– Bilo je obećanja da će biti nekih promena Iivremenom smo svi prihvatili da ostanemo u ovom objektu. Kad čeljad nisu besna, kuća nije tesna. Imajte na umu da je ovo velika škola sa skoro 1.000 učenika, deca su navikla na jedan komoditet, a onda ih sve preselite u manji prostor. Mnoga deca posle 3. maja nisu želela da se premeste iz „Ribnikara“. Lično sam se suočio sa tim da me zaustavi dete na hodniku i pita: „Hoću li ja biti u mojoj školi?“ Imali smo slučaj da roditelj želi da prebaci dete u drugu školu, ali ono plače jer je vezano za svoju školu. Preovladao je većinski stav da ostanemo ovde, a najviše se vodilo računa o tome kako deca reaguju.

Da li se planira poboljšanje uslova rada za narednu školsku godinu?

– Naravno. Formirana je Radna grupa za sanaciju škole u kojoj su predstavnici zaposlenih, saveta roditelja, nadležnih institucija, sekretarijata Grada i stručnih timova koji rade sa decom. Sagledaćemo šta su potrebe dece, roditelja, zaposlenih i organ upravljanja škole je taj koji će na kraju odlučivati. Radovi će se realizovati tokom leta. Uveliko se pripremamo za narednu školsku godinu, u toku je upis prvaka i ja pozivam sve da dođu u našu školu koja je otvorena za svu decu.

Formiran je novi Savet roditelja. Da li u njemu, kao i u Školskom odboru ima predstavnika porodica čija su deca ubijena?

– Naravno da je formiran nov Savet roditelja, a među članovima Školskog odbora je i predstavnik roditelja postradale dece.

Konkurs za izbor direktora još nije raspisan, a vaš mandat kao v. d. direktora je najviše šest meseci. Da li ćete se prijaviti na konkurs?

– Ja sam u ovu školu došao sa željom da pomognem i ukoliko kolege budu želele da ostanem, prijaviću se na konkurs. Ne možete se nametati tamo gde vas neće.

Nedavno smo od predsednice Saveta roditelja čuli da je nož za koji se sumnjalo da ga je doneo jedan učenik njemu podmetnut. Tužilaštvo se nije oglasilo jer su u pitanju maloletnici, škola takođe. Nismo dobili precizne informacije šta se desilo i sve to pojačava strah, posebno jer se nož pojavio u „Ribnikaru“.

– Slučaj nije završen i ja ne mogu o tome da govorim. Tužilaštvo je poslalo dopis školi, sprovodimo sve što je u našoj nadležnosti, ali, ponavljam, slučaj nije okončan. Nema razloga za bojazan. Zašto razmišljate da će opet nešto da se dogodi? Šta ako se ne ponovi nikad više?

Ne mislimo da se može desiti samo u „Ribnikaru“, ali uoči ovog razgovora se pojavila informacija da je dete u jednoj školi u Nišu donelo nož u školu iz straha za sopstvenu bezbednost. To je postala naša realnost.

– Ali nije postala realnost od naše škole, nije ta ideja potekla iz Ribnikara“ pa su to drugi uzeli kao pelcer i model ponašanja. To je nešto što je već bilo prisutno i na drugim mestima. Takve situacije se nažalost, događaju i u drugim državama što nije opravdanje za neprihvatljivo postupanje učenika gde god oni bili.

U prethodnom periodu su se čule i primedbe da se u školi svi ponašaju kao da se ništa nije desilo.

– Nije tako. To što ovde niko ne kuka ne znači da ne saoseća i da nema tihu patnju. Ali onog momenta kada pređete školski prag i otvorite vrata učionice ne možete sebi da dozvolite da uđete sa spuštenim pogledom i osećanjem da biste svakog trenutka zaplakali. Kao profesionalac vi deci treba da priuštite ono što njima s punim pravom pripada a to je kvalitetano obrazovanje. Dr Zoran Milivojević u svojoj knjizi „Transakciona analiza učionice“ govori o tome.

Deci treba smeha i vedrine za njihovo psihofizičko odrastanje i vi kao odrasli treba tu decu da podignete i da nastavite dalje. Svi treba da imamo zdrav osmeh jer on deci pruža sigurnost, jednostavno budimo svesni da smo ovde zbog dece. Razlog zbog kog se kolektiv nije u javnosti oglašavao je taj što su za ovakav tragičan događaj reči bile suvišne a tišina jača od galame.

Znam da je to teži put, ali je učinkovitiji. Razgovarali smo šta i kako ćemo raditi u pogledu obaveštavanja medija i dogovorili se da ćemo krenuti sa onim što je naše blago, a to su naša deca i njihova postignuća.

Dan nakon incidenta u februaru smo realizovali takmičenje iz fizike, što nije bilo nimalo lako jer vas javnost napada. Došlo je 70 učenika sa svojim nastavnicima. To je bilo veliko ohrabrenje za sve nas jer su i roditelji i kolege iz drugih škola videli da smo kao i svaka druga škola, u kojoj se normalno radi. Deca izlaze na takmičenja, organizovali smo i realizovali gradsko takmičenje iz francuskog jezika gde je došao još veći broj učenika. Bilo je oko 130 učenika sedmog i osmog razreda.

Naši učenici postižu izuzetne rezultate i pored otežanih uslova. Na republičkom takmičenju iz francuskog jezika u specijalnoj kategoriji učenici sedmog razreda su osvojili prvo mesto a osmaci su osvojili prvo i drugo mesto. Nedavno smo obeležili i Mesec frankofonije. Deca su uživala. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je uradio vrednovanje ogleda i zaključeno je da naši učenici iz bilingvalnih i drugih odeljenja postižu statistički značajno bolje rezultate na testu od učenika iz tipičnih odeljenja drugih škola.

Zaključeno je da uslovi u kojima škola trenutno radi utiču na kvalitet nastave, ali ne utiču negativno na učenička postignuća i da su od presudnog značaja motivacija učenika i nastavnika, kao i njihova spremnost i umešnost da se prilagode novonastaloj situaciji. Zavod je predložio da ogledni program dobije status redovnog programa.

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa našim nastavnicima francuskog jezika radi na završavanju plana i programa nastave francuskog jezika, tako da je planirano da od 1. septembra naša škola dobije status osnovne škole sa specifičnošću učenja francuskog jezika.

Od 1. septembra će nositi ime Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“, gde ćemo imati šest časova nedeljno francuskog jezika i mogućnosti da i mlađe razrede uključimo u bilingvalne projekte i da se nastava odvija na francuskom jeziku.