INTERVJU Marko Milosavljević, profesor Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani: Kad laži dođu s vrha onda su posledice još veće i tragičnije

Kako dodaje, jedan od glavnih trenutaka su bili i prošli izbori u Americi sa Donaldom Trampom, jer su to bili prvi izbori na kojima se pokazalo da je ogromna količina informacija koje su kružile po društvenim mrežama bile lažne informacije, neistinite.

– Ujedno se pokazalo i da je niz tih stvari bio urađen od strane stranih agenata, najčešće ruskih institucija i tajnih službi. To je bila tačka prelamanja kada su svi postali svesni da živimo u svetu gde smo okruženi sa mnoštvom neproverenih informacija i sa ljudima koji to namerno rade. Znaju da nešto nije istina, ali to rade, i to rade kao posao. Obrazovani su na tom području i znaju šta i kako treba da se radi i za to su i plaćeni. Najčešće dolaze iz neke političke ili druge zainteresovane zajednice. Recimo, velike korporacije često angažuju ljude, tzv. trolove, kako bi pisali pozitivno o njima ili kako bi napadali njihove kritičare. Pre mesec dana je objavljena vest da je direktor Netfliksa angažovao trolove kako bi sistematski napadali njegove i Netfliksove kritičare. I on ih je platio. Tu se radilo o sistematskom pristupu kako bi se utišali kritičari., navodi Milosavljević i ističe da to nije samo politički čin, već može biti i privredni, „ali najčešće pričamo u kontekstu političkih situacija, jer mogu uticati na demokratski proces, pogotovo na izbore“.

Kako se EU bori protiv lažnih vesti?

– Prvi problem je što ne postoji precizna definicija dezinformacija, odnosno zvanično se izvegava upotreba reči fake news nego se upotrebljava pojam dezinformacija. Njena glavna karakteristika je da se ne radi o greškama, koincidencijama ili slučajnosti kada neko ubaci pogrešnu fotografiju ili kada neko potpiše nekog sa pogrešnim imenom ili prezimenom. To je u novinarstvu ili u društvenim medijima neizbežno. Dakle, nije reč o malim, slučajnim greškama, nego o sistematskim, strateškim pokušajima da se utiče na javno mišljenje ali i na aktivnosti građana i institucija u nekoj zemlji.

U tih desetak godina zemlje EU na pojedinačnoj ali i zajedničkoj bazi shvatile su da je vrag odneo šalu i da to nisu stvari kojima bi se mogla baviti jedna šačica faktčekera, entuzijasta koji proveravaju da li su neke stvari istinite, nego da time treba da se bavi i društvo kao takvo, ali i država kao institucija sa svojim aparatom.

Europska komisija zato danas pokušava da se protiv strateških dezinformacija bori na sve moguče načine, uključujuči i naučne projekte – na našem fakultetu čemo na primer još dve godine suradjivati na europskom projektu Diacomet gde sa drugim europskim partnerima razvijamo orudja obrazovanje i rad unutar samih medija i drugih aktera kako bi se poboljšao nivo digitalnog komuniciranja i sprečilo dezinformacije ali i govor mržnje.

 Puno godina se to svelo na entuzijaste, faktčekere, što je posao koji je zapravo sizifovski, zato što svaki dan milijarde ljudi objavljuju milijarde tekstova i videa na svim tim društvenim platformama i onda mi očekujemo od šačice faktčekera u svakoj zemlji da će oni da provere sve to I brzo to prijaviti I da će Fejsbuk ili Tviter sve to skinuti I da će time biti sprečena šteta po društvo.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vlast-u-srbiji-gura-nezavisne-medije-u-jednoumlje-pavol-szalai-iz-reportera-bez-granica-za-danas/

Naravno da to nije moguće. Nije moguće jer su to sve faktčekeri-entuzijasti. Upoznao sam lično neke ljude iz Nemačke, koji rade za Fejsbuk. Bio sam iznenađen kad sam shvatio da to rade besplatno. Oni su to shvatili kao svoju društvenu odgovornost.

Ko je glavni faktor distribucije lažnih vesti?

– Glavni faktor distribucije lažnih vesti su društvene mreže, koje zarađuju milijarde dolara na račun učešća i oglašivačkog novca iz celog sveta i koje na tom području i nisu bile zainteresovane puno ili ništa da urade. One sada samo pričaju kako one to rade, ali nisu stvarno zainterosovane da nešto i urade. Ako pogledate njihov ekonomski model videćete da su bazirane na reklamama, a reklame na broju ljudi koji su na njihovim društvenim mrežama i učešću, koliko komentarišu, dele i koliko pričaju o nekim stvarima. Fejsbuk je stavio emotikone baš zato što je želeo da shvati koji su sadržaji bolji za njih.

Analize su pokazale da najbolje prolaze sadržaji koji prouzrokuju bes kod ljudi, ljutnju i delimično žalost. Srca i zabrinute face to je sve ok, ali nije ni iz daleka toliko jako kod angažmana ljudi kao što su one koje dovolje ljude do besa i ljutnje. Zato su za njih ti sadržaji super, zato što angažuju ljude. Kad vide nešto što kod njih izaziva ljutnju ljudi to komentarišu i ulaze u diskusiju sa nepoznatim ljudima ili sa trolovima ili to dalje dele.

Za sve to vreme Fejsbuku dotiče novac, sa svakim komentarom i učešćem njemu stižu dodatni dolari i zato i sadržaji koji su sinonim za lažne vesti, a to su teorije zavere i različite priče oko glavnih političara, Bajdena, Putina i ostalih su teme koje kod ljudi prouzrokuju veoma puno ljutnje i učešća. Ljudi ne komentarišu toliko slike maca i kerova, nego upravo to, političko privredne stvari. Zato su tvorci fejk njuz za platforme idealni. Jer oni njima stvaraju profit.

I sad smo mi u situaciji da od Marka Cukeberga i Ilona Maska i ostalih da sami sebi I svojoj firmi stvaraju štetu. Jer ako bi oni pošteno skidali sve lažne profile, sve koje šire govor mržnje i lažne vesti, ako bi oni to sklonili to bi bilo društveno odgovorno i pošteno, ali bi to njihovoj firmi smanjilo promet i profit.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ovde-caruju-laz-propaganda-i-muljanje-zasto-gradjani-srbije-veruju-laznim-vestima/

A pošto iznad njih nema nikog ko bi to od njih tražio, oni su to radili do juče. I tek sad u poslednjih godinu-dve otkako je Evropska komisija pokazala zube i zatražila od platformi da postupaju odgovorno i proveravaju stvari i da ipak imaju neku odgovornost a ako neće dobiće sankcije, tek onda su se neke od platformi anga`ovale malo više. Pre par sedmica sam video naslov u Fajnenšl tajmsu da je EK otvorila veliku istragu protiv Tvitera i moguće su velike sankcije baš zbog širenja hrpe lažnih vesti.

Za sada niko nije kažnjen?

– Neke platforme su kažnjene. Mislim da Tviteru preti kazna od par stotina miliona evra jer su brojke lažnih informacija na Iksu ogroman, a drugi problem je da Iks ne radi ništa na njihovom rešavanju, jer svi ti trolovi ili komentari stvaraju promet i učešće, pa nemaju ni ekonomsku ali ni ideološku motivaciju da to regulišu.

Kakva je uloga država u širenju lažnih vesti i kako to utiče na rast autoritarizma?

– Naravno, to su posledična pitanja. Sve te greške i promašaje od društvenih mreža, u smislu da ne reaguju, ne brišu lažne naloge i govor mržnje i dezinformacije su naravno primetili i političari i neki političari, pogotovo populistički i skloni autoritarnosti su to već primenili. Pomenuo sam Donalda Trampa, a to se pokazalo i kad je postao predsednik SAD da je svake godine izgovorio oko 1.000 neistina, koje su imale nažalost i neke fatalne posledice za Amerikance, jer su neki tokom kovida verovali da mo`e da im pomogne ako piju neku hemikaliju… To je bio odličan primer neodgovornog ponašanja i širenja laži od najvišeg autoriteta u zemlji, jer su mu verovali i neki su to i pili i umrli. Kad dođu laži s vrha onda su posledice još veće i tragičnije po ljude.

Da li je to čovek iz opozicije ili kritičar, nevladina organizacija ili neki profesionalac koji je sumnjao u ispravnost odluka neke vlade ili ministra pa se našao na meti različitih državnih agenata i njihove hrpe trolova, imali smo takav slučaj u Sloveniji u prošloj vladi Janeza Janše, gde se, po informacijama iz medija, ispostavilo da je samo trećina njegovih pratilaca na Tviteru bila prava a većina lažna.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/srbija-lazne-vesti-fake-news-sns/

Svakako je činjenica da se ta pozicija koristila za napade na kritičare i novinare i širenje interpretacija, ako ne lažnih vesti nekih sugeriranih stvari, a u nekim slučajevima i foto-montaža. I u Sloveniji, zatim prošlog režima u Poljskoj, u srednjeistočnoj Evropi je i dalje najjači slučaj preostalog dela tog Bermudskog trougla sa Janšom – Viktor Orban i Aleksandar Vučić. I tu je Srbija jedan od takvih slučajeva gde se slično kao kod Trampa dezinformacije proširuju sistemski i gde su verovatno finansirane od nekih provladinih aktera i gde se to radi na razini društvenih mreža i tabloida i televizija sa nacionalnim frekvencijama i koje dolaze sa vrha zemlje.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Borba protiv lažnih vesti“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.