INTERVJU Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata: Sistem odbrane je talac generala koji nemaju šta da rade kod kuće

Na takav manevar, tvrde u Vojnom sindikatu Srbije, ovog leta odlučilo se Ministarstvo odbrane, predlažući izmene Zakona o vojsci. Izmene koje bi, prema rečima predsednika sindikata Novice Antića, dodatno pogoršale situaciju u Vojsci Srbije.

– To je mali zakon, ima svega nekoliko odredbi. Međutim, 90 odsto njih je loše i u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim standardima radnog prava. One ne rešavaju nijedan bitan problem u vojsci, a stvaraju nove. Ukoliko bi ovakve izmene zakona prošle, siguran sam da bi još više ljudi napustilo vojsku, kaže Antić u razgovoru za Danas.

Iz Vojnog sindikata tvrde da je ovo četvrti pokušaj Ministarstva u poslednje dve godine da izmeni Zakon o vojsci. Prethodna tri su, u dobroj meri zahvaljujući aktivnostima sindikata i negativnoj reakciji javnosti, zaustavljena na nivou Vlade Srbije. Ovoga puta, sindikalci se nadaju da će normativnu ofanzivu zaustaviti korak ranije.

Oni su pisali ministru odbrane Milošu Vučeviću, apelujući na njega da predlog izmena ne potpiše, računajući da kao pravnik može da vidi koliko je predlog problematičan. Predlog još uvek nije objavljen na sajtu Ministarstva, te nije zakazan ni početak javne rasprave. On je samo spušten jedinicama na mišljenje, kako je i došao do sindikata.

U dopisu ministru, koji je i prosleđen medijima nabrajaju se sve odredbe koje su za Vojni sindikat sporne, od dodatnog jačanja položaja starešina i rukovodećeg kadra, preko otežavanja porodicama poginulih pripadnika vojske da dobiju naknadu, pa do legalizovanja pritiska kojem su članovi sindikata izloženi godinama unazad. Antić za Danas objašnjava zbog čega imaju problem sa ovakvom izmenom zakona, i navodi na šta su sve spremni ne bi li je osujetili.

Jedna od odredbi na koju ste imali zamerku je i ona koja starešinama omogućava da oficire i podoficire koji rade na poslovima bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite za „potrebe službe“ prevedu u drugu službu ili rod, bez njihovog pristanka. Zbog čega se ta odredba našla u predlogu izmena?

– Da bi nas ljudi razumeli, ovde govorimo o Vojnoj policiji i Vojnobezbednosnoj agenciji. Direktor VBA Đuro Jovanić tu već godinama vedri i oblači. Međutim, u svojoj nameri da gospodari sudbinama ljudi naišao je na otpor, pošto je po važećem zakonu neophodna nečija saglasnost da bi bio premešten. Oni to žele da uklone, da legalizuju nešto što do sada nisu mogli da rade. Onda bi mogli svakog pripadnika VBA ili Vojne policije da prebace u rod iz kog je došao, nezavisno od toga što se specijalizova i ima višedecenijsko iskustvo. To je kao da, primera radi, direktor neke zdravstvene ustanove specijalistu ortopedije koji dvadeset godina radi prebaci u Dom zdravlja da bude lekar opšte prakse, jer šta ćeš, to zahtevaju „potrebe službe“.

U dopisu ministru se naglasili da bi se usvajanjem izmena obesmislio prekovremeni rad profesionalnih vojnika. Kako bi do toga došlo?

– U nacrtu se nabrajaju u kojim sve slučajevima pripadnici vojske imaju, i u kojim nemaju, pravo na zaradu za produženi rad. Na listi aktivnosti za koje se ne naplaćuje prekovremeno su ratno stanje, odbrana zemlje itd…Tu nema spora. Ali, onda je navedeno da se prekovremni rad naplaćuje osim u slučaju rada koji prositiče iz posebnih uslova službe. Tako formulisano može da se čita i – nikada. Na to se, međutim, nadovezuje član koji omogućava poslodavcu da na mesečnom nivou broj dozvoljenih prekovremenih sati poveća sa 32 na 60 sati. Ako se uzme u obzir odredba Zakona o radu koja kaže da između dva dana moraš da imaš 12 sati odmora, 24 sata između nedelje, dođemo do toga da je legalizovana šestodnevna radna nedelje. Mi bismo bili jedini u državi koji bi legalno radili šest dana nedeljno, što je protivustavustavno. Suštinski to su smislili ne bi li nekako zaobišli situaciju na terenu, gde ljudi rade više nego što može po zakonu da se upiše u radne liste. Znači, umesto da kroz kolektivni ugovor urede situaciju oko prekovremeno rada, i toga kako će se naplaćivati, Ministarstvo je odlučilo da promeni zakon kršeći sve međunarodne standarde radnog prava.

U nacrtu koji ste objavili pobrojani su i svi slučajevim u kojima porodice povređenih i poginulih pripadnika vojske imaju pravo na naknadu od države. Šta je tu sporno?

– I u ovoj članu, kvaka je pri kraju. Jesu pobrojani slučajevi u kojima dobijaju naknadu i pomoć, ali je i dopisano da nje ne mora da bude ukoliko su to pravo ostvarili po drugom propisu. U praksi, to znači da neko može da ostane bez naknade države, ukoliko od sindikata dobije 12 hiljada dinara, koliko iznosi stalno utvrđena naknada socijalne pomoći. Znači ako vama država, primera radi, treba da isplati 500.000 dinara naknade, oni mogu da kažu: „Pa ne može, vi ste od sindikata dobili 12 hiljada“. Ili ako ste privatno osigurani, i na taj način ste ostvarili pravo. Suštinski, poslodavac ovom odredbom želi sebe da oslobodi obaveze plaćanja naknade porodicama.

Zbog čega ste kritični prema nameri ministarstva da omogući licima koja su stekla pravo na penziju da se zadrže na svojim formacijskim mestima još četiri godine, u onim slučajevima gde postoji potreba službe?

– Sistem odbrane posao je talac pojedinih generala koji nemaju šta da rade kod kuće i koji nisu spremni da se odreknu privilegija na koje su navikli. Rukovodećem kadru u vojsci se ne ide u penziju i oni bi da promene zakon ne bi li im se izašlo u susret. Međutim, na taj način se uzurpiraju važne visoke funkcije u vojsci zarad ličnih ambicija, a mladi kadrovi se lišavaju mogućnosti napretka. Uostalom, kakva je to potreba službe? Ilustracije radi, komandant Kopnene vojske general Milosav Simović treba naredne godine da ide u penziju. On ima zamenika, tako da njegovim odlaskom to mesto neće ostati upražnjeno. Šta je tu potreba službe? A ako ćemo već tako, zašto uopšte i imamo beneficirani radni staž?

Iz vašeg dopis se stiče utisak da je nekoliko članova zakona posvećeno sindikalnom delovanju u okviru vojske. O čemu se radi?

– Radi se o tome da su oni napisali da može disciplinski da odgovara svako ko sindikalno deluje suprotno odredbama ovog zakona. Dakle, oni žele da sindikalno delovanje uređuju Zakonom o vojsci. Međutim, položaj sindikata se definiše Zakonom o radu, ne mogu neki drugi zakoni ili pravila službe da uređuju ili ograničavaju slobode sindikalnog delovanja. Ta odredba je naustavna i nezakonita.

Pisali ste ministru Vučeviću. Šta se dešava ukoliko se ministar ogluši o vaš dopis?

– Mi se uzdamo u to da je on advokat i da kao pravnik zna da ne sme da potpiše zakon koji krši Ustav i međunarodne konvencije. Ipak, ukoliko potpiše, obratićemo se međunarodnim institucijama, Venecijalnskoj komisiji i Evromil-u, krovnoj organizaciji vojnih sindikata čiji smo član. Obavestićemo skupštinske odbore, narodne poslanike, medije…Najzad, ako vidimo da i pored toga ide ka usvajanju, bićemo prinuđeni da se pridružimo građanima i protestujemo protiv toga.

I dok se izmene Zakona o vojsci tek planiraju, jedna izmena je već stupila na snagu. Naime, Pravna uprava Ministarstva odbrane je odlučila da se ubuduće u Službenom vojnom listu ne objavljuju ukazi o unapređenjima, postavljenjima, penzionisanju i prestanku profesionalne službe. Kako to vidite?

– Mi smo nedavno izneli podatak o broju oficira i podoficira koji su napustili službu od početka godine. Do tog broja smo došli upravo prebrojavajući ukaze koji su objavljivani u Službenom vojnom listu. Ovim činom oni pokušavaju da sakriju drastičan odliv kadrova iz vojske, služeći se izgovorom tajnosti. Ti podaci su bili objaviljvani i u vreme JNA, a ne sada kada je sve transparentno i kada međunarodna zajednica ima uvid u brojno stanje vojske i količinu naoružanja.