Osman Balić,: Foto: mc.rsNemam nameru da problematizujem ovu temu sad – „pred Novu godinu”- ali mi i dalje živimo u bolesnom etnocentričnom društvu, u kojem je nacionalna politika naklonjena razvoju monokulturne političke zajednice.
Situacija u Nišu je, međutim, nešto bolja, naročito kada imamo u vidu praktičnu politiku prema Romima, kaže Osman Balić, direktor YUROM centra, sa sedištem u Nišu.
Balić podseća da Roma u Nišu, po poslednjem popisu, ima 5.803, ali da ih je realno „tri puta više“, odnosno više od 15.000.
Nisu „evidentirani“ zbog mimikrije, koja je „znak da nešto ipak nije u redu u našem društvu“ i predstavlja „odgovor na strah, nesigurnost, skriveni rasizam i diskriminaciju“ .
„Evo, da počnem od državne kulturne politike. Strategija kulture, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u februaru 2020, indirektno ukazuje na to da je nacionalna politika naklonjena razvoju monokulturne političke zajednice, iako Srbija ima 28 nacionalnih manjina. Tim dokumentom se definiše ‘srpsko kulturno jezgro i kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine i samim tim se srpski kulturni prostor preklapa sa drugim prostorima’. Takvu zatvorenost kulturne strategije prema etnokulturnoj različitosti ne ublažavaju uvodni delovi Strategije u kojima se indirektno ukazuje na značaj kultura nacionalnih manjina“, kaže Balić za Danas.
U Nišu je, pak, upravo završen Lokalni akcioni plan za inkluziju Roma i Romkinja na teritoriji grada Niša za period od 2024. do 2026. godine.
Postoji „praktična politika prema romskoj manjini“, razvijena praksa strateškog planiranja koja je ustanovljena pre desetak godina, kao i uslovi da se ta politika sprovodi i iskoriste rezultati i iskustva „iz prethodnog viševekovnog perioda“, kaže.
„Da podsetim da romska zajednica egzistira na prostoru današnjeg Niša od 15. veka, govore podaci iz turskog popisa 1491. godine. Sam grad je, inače, primer intekulturalizma jer su u njemu rođeni rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III. Kroz njega su prošle mnoge kulture zajedno sa vojskama – Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari, a zatim i Vizantinci, Bugari i Osmanlije. Mi Romi smo jedini došli bez vojske i krajnje dobronamerno jer nas je muka naterala. Romi su se nastanili u Nišu davno pre dolaska Turaka na Balkansko poluostrvo, a samo jedan manji broj došao je sa turskom vojskom“, dodaje.
On kaže da su svi ti narodi ostavili svoj kulturni trag. Njihov uticaj vidi se u kulturnom nasleđu grada, a pre svega u njegovoj arhitektonskoj raznovrsnosti.
Niška tvrđava je najznačajniji takav kulturni toponim grada.
„Mi Romi smo ovde ostavili našu muziku. Tvrđavu od muzike. Šabana Barjamovića. I Nišlije, a ne Romi, koji su mu postavili spomenik, čuvari su interkulturalizma u Nišu, pa i na celom Balkanu. I to što smo mi ostavili u muzici Nišlije cene. A koliko ima kulturne razmene između Roma i većine, može da se vidi na srpskim svadbama i veseljima. Svaka Nišlijka i Nišlija zna romske pesme, zna pokoju romsku reč i skoro svi znaju da igraju romska kola i ’romski korak‘“, kaže on.
Prema njegovoj oceni, Nišu nedostaje Savet za ljudska i manjinska prava.
Njegovo formiranje je naročito važno zbog unapređenja kulturnog dijaloga između „većinskog naroda“ i manjinskih zajednica.
„U Nišu imamo i Makedonce i Hrvate, pa i Kineze. Vreme je i da deo bogate kineske kulture bude deo niške kulturne scene“, kaže.
Balić dodaje da pozitivnih primera saradnje i poštovanja između Srba i Roma ima najviše među „običnim ljudima“ i – na pijaci.
„Kad je biznis u pitanju tu nema tih etničkih prepreka. Sve veći broj Roma se zapošljava kod poslodavaca kojima je profit iznad ‘društvenog poželjnog etnocentrizma’. I broj mešovitih brakova je u porastu uprkos ksenofobičnoj i etnocentričnoj ‘eliti’ „, kaže.
Ipak, iskušenja i izazovi sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji su brojni.
Prvo iskušenje, po njegovim rečima, bilo je odmah nakon Drugog svetskog rata, kada tadašnja romska zajednica, kao ostatak pobijenog i napaćenog naroda, nije uspela da nametne sasvim drugačiji pogled na romsku zajednicu.
Na Rome je nastavljeno da se gleda „kao na drugorazredni narod, manje vrednosti i niže rase, iako su pripadali grupaciji antifašističkih i pobedničkih naroda“.
Veliki broj Roma je učestvovao u svim oslobodilačkim ratovima srpskog naroda i Srbije, a i stradao u ratovima, podseća.
„Mi sada dolazimo do novih podataka o broju stradalih Roma, njihovim imenima i sudbinama i sudbinama porodica poginulih. Isto tako dolazimo i do novih podataka o počiniocima tih zločina i u Srbiji, i u ex Jugoslaviji i u celoj Evropi. Ta nova istorija Roma, novo sećanje i istina će sigurno izbaciti iz udženika za osnovnu školu lekciju kako ’ciganin prodaje svoga konja‘. Prilog interkulturalizmu će, dakle, biti i istorija Roma sa pisanim i ignorisanim podacima o njihovom učešću u svim oslobodilačkim ratovima srpskog naroda- od Prvog i Drugog srpskog ustanka, preko Balkanskih ratova, Velikog rata i Drugog svetskog rata, pa ako hoćete i do Košara“, kaže Balić.
On dodaje da se sve to znalo, ali se čutalo, a da nije „ne bismo imali tako poražavajuće podatke u istraživanjima o etničkoj distanci prema Romima u Srbiji, preziru, diskriminaciji i doživljavanju Roma kao remetilačkog faktora“.
Sa druge strane, pozitivni primer interkulturalizma je „muzika, koju Romi nesebično dele sa svima oko sebe“, pa romski muzičari „dominiraju i evropskom muzičkom scenom“.
Prema njegovom mišljenju, za razvoj interkulturalizma, ljudskih prava i tolerancije „neophodno je da Romi imaju stvarnu, a ne fasadnu kulturnu autonomiju“, takvu kulturnu politiku i institucije kulture.
„Neophodno je, takođe, uklanjati najveće nedostatke, a to su siromaštvo, ekonomska nerazvijenost, nepismenost, pravna nesigurnost stogodišnjih romskih kuća, nedostatak zdrave pijaće vode u romskim naseljima, korupcija, narkomanija, malo romske dece u predškolskim ustanovama, politički populizam, nekažnjavanje nacionalističkog antiromskog iživljavanja na društvenim mrežama ili nasilje pojedinih rasno čistih redakcija i novinara kroz brojanje krvnih zrnaca estradnih zvezdi, glumaca i umetnika. Jer, kako bi to rekao profesor Đokica Jovanović- u siromaštvu nema i ne može biti kulture“, kaže Balić.
Kako gradska vlast u Nišu podržava Rome
„Ono što je mera ozbiljnog političkog odnosa prema Romima je podatak da je u Nišu gradska vlast, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi koji je obavezuje da se stara o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u poslednje dve godine iz budžeta opredelila oko deset miliona dinara za stipendiranje romskih učenika i studenata. Nekoliko njih je dobilo posao u gradskoj upravi, dobili smo Romski kulturni centar – koji doduše ne radi baš najbolje, ali ….mi Romi smo sami za to krivi“, kaže Osman Balić.
Bahtalo Nevo Berš!
„Evo, pred Novu 2024. godinu – ako borci za ljudska prava, demokratiju i solidarnost budu glasniji i brojniji od onih drugih, ako za ove tenzije i probleme pronađu demokratska rešenja i ako tolerancija prevlada, Srbija ima šanse, uprkos velikim iskušenjima. A mi Romi…. Ne brinite za nas. Mi smo preživeli i gore. I opet ćemo preživeti! Bahtalo Nevo Berš!“, kaže Balić.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Različitosti nas spajaju“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
