INTERVJU Princ Filip Karađorđević: Državi više odgovaraju „namireni“ Karađorđevići koji će sedeti skrštenih ruku

Voleo bih takođe da se u ovim božićnim praznicima osvrnemo na Kosovo i Metohiju, da se setimo našeg naroda koji tamo živi – kaže u razgovoru za Danas princ Filip Karađorđević.

U božićnjem intervjuu princ Filip govori o stanju u Srbiji, KiM, iskustvu sa državnim vlastima, Kraljevskom domu Karađorđević, vezama sa evropskim dinastijama…

* U razgovoru za naš list pre godinu dana izjavili ste da „osećate potrebu i dužnost da aktivno učestvujete u društvu“, a već krajem prošlog aprila došlo je do promene u naslednom redu Kraljevskog doma Karađorđević. Šta to za Vas lično znači, da li se i koliko time promenio Vaš odnos prema potrebi aktivnog učešća u životu Srbije?

– Smatram da je od izuzetnog značaja da budemo aktivni u društvu i da se zalažemo za pitanja koje su od koristi svima nama. Tokom 2022. smo bili prisutni u društvenom životu naše zemlje i pre ali i nakon promena u naslednom redu Kraljevskog doma. Tako će i ostati. Iako je tendencija da se ne samo ime već i prisustvo Karađorđevića sklanja iz javnog prostora, postoji veliki broj građana koji žele da čuju i kojima je značajno mišljenje i stav nas mladih Karađorđevića o mnogim društvenim temama. Smatram svojom dužnošću i obavezom da kada to procenim, izađem u javnost sa stavom o određenoj temi, pitanju ili čak problemu sa kojim se suočava naše društvo.

* U javnosti je bilo dosta komentara o načinu kako je „zamena“ na mestu princa-naslednika izvedena – izvan Srbije i dedinjskih dvorova, bez Vašeg oca. Koliko se u praksi poštuje „Protokol“ Kraljevskog doma koji je ustanovio kralj Petar Prvi Oslobodilac i koja su Vaša prava, dužnosti i obaveze kao prvog u naslednom redu po tom dvorskom „pravilniku“?

– Abdikacija mog starijeg brata princa Petra jeste bila iznenađenje za širu javnost, ali nije bila iznenađenje za članove naše porodice. Petar nam je želju za takvim svojim činom dugo najavljivao. S obzirom da je to bio njegov lični i suvereni čin i odluka, njegova je bila i odluka da se to desi u Sevilji, gde već godinama živi. Na meni je bilo da čujem glas i ispoštujem želju svoga brata. To je nešto što i starešina Kraljevskog doma, a sada je to moj otac prestolonaslednik Aleksandar, mora da radi. Mora da čuje glas svih članova kraljevske porodice. To već godinama nije slučaj i to mora da se promeni ukoliko zaista želimo jedinstvo Doma Karađorđevog, a ja vrlo pouzdano znam da to žele gotovo svi članovi kraljevske porodice koji gotovo da uopšte i nemaju komunikaciju sa Dvorom. Lično sam stava da je dobro i neophodno sačuvati i poštovati porodični pravilnik u delu koji čuva tradiciju i kontinuitet porodice. Međutim, ja kao princ naslednik i sin mog oca prestolonaslednika Aleksandra nemam uvid i nisam uključen u sve ono u čemu bih morao da učestvujem, posebno u sagledavanju pravilnika i eventualnih segmenata koje treba osavremeniti jer su usled promene istorijskih okolnosti i duha vremena u kom živimo prevaziđeni ili ne doprinose jedinstvu i funkcionalnosti kraljevske porodice, kao ni boljem razumevanju kraljevske porodice u široj javnosti.

* Kralj Petar I zaslužan je za oslobođanje KiM u Prvom balkanskom ratu. Da li je utoliko više dužnost Karađorđevića da javno i aktivno ukazuju na sve probleme koji postoje u vezi sa KiM, uključujući i političke poteze svih učesnika u problemu, modele rešenja koji se nameću, zaštitu građana Srbije, SPC, verskog i kulturnog nasleđa ili je dovoljno samo to što obilazite KiM i u izjavama daje podršku narodu?

– Apsolutno je moja dužnost i obaveza, kao princa naslednika dinastije Karađorđević, da se aktivno uključim i više govorim o problemu u vezi sa secesijom KiM. Secesija južne srpske pokrajine je jedan nepravedan akt i čist primer međunarodnog nerazumevanja i nepravde velikih sila prema jednoj suverenoj državi. Veoma često o tom problemu govorim javno i na svakom mestu. Takođe, želim da dodam da kao Karađorđević, pa i sada kao princ-naslednik ja nemam nikakvu zvaničnu ulogu u državnoj politici. Jedino što imam jeste autoritet titule koju nosim i koja se poštuje u čitavom svetu. Zato gde god da odem koristim priliku da, zbog svojih učestalih poslovnih putovanja po Evropi i svetu, govorim o problemu sa kojim se naš narod suočava na KiM. Svako moje putovanje je moja diplomatska misija. Takođe, ono što mogu jeste da budem prisutan među našim narodom na KiM. Zato se trudim da sam često među njima, da obilazimo naše svetinje. Želimo da pružimo podršku našem narodu na KiM kao što su to radili moji preci.

* Šta mislite o promeni granica i koliko ste u toku – direktnim kontaktima ili posredno – sa međunarodnim aspektom prvog i najvažnijeg nacionalnog i državnog pitanja u Srbiji?

– To je jedno otvoreno pitanje koje nas sve boli. U razgovorima sa diplomatskim predstavnicima drugih država najviše naglašavam situaciju u kojoj naš narod na KiM živi, a to je problem koji predstavlja vrlo nestabilnu i neizvesnu situaciju zbog koje naš narod strepi, otežava se njihov položaj i opstanak na KiM. Veoma često pričamo o tom problemu i javno.

* Da li javnost u Srbiji trebalo češće da čuje i šta Karađorđevići misle o ekonomiji, egzistencijalnoj ugroženosti građana, marginalizaciji kulture, kršenju ljudskih prava, zloupotrebi medija i drugim problemima u Srbiji?

– Otkada sam se sa suprugom i sinom na Vidovdan 2020. doselio u Srbiju, kao građanin i deo našeg društva, smatram da je od velikog značaja da o svim ovim temama javno govorim. Podstaknut sam u odbrani naše zemlje i njenih prirodnih resursa, isto kao što želim da ukažem na nepovoljnu ekološku situaciju u gradovima Srbije. Vazduh i reke su nam zagađeni i na to moramo obratiti pažnju. Takođe, Danica i ja se zalažemo za očuvanje i zaštitu našeg kulturno-istorijskog nasleđa, protivimo se rušenju objekata od kulturno-istorijskog značaja i nastojaćemo da radimo na tome kao i da pružamo nove ideje i održiva rešenja. Što se tiče ekonomije, ona je loša u celom svetu. Rat u Ukrajini je sa svojim posledicama ostavio delove sveta u kojima su deca gladna. Mislim da su veliki izazovi pred svima nama. Zato sam angažovan kada je u pitanju bitkoin, koji smatram neophodnom nadogradnjom našeg nasleđenog globalnog finansijskog sistema. Radim na projektima za digitalnu infrastrukturu koja je fokusirana na proširenje pristupa bitkoin tehnologiji, sa ciljem da obezbedi mogućnost pojedincima, autonomnim regionima i suverenim nacijama da imaju koristi i budu deo slobodnog i otvorenog finansijskog sistema zasnovanog na bitkoinu. Svoje stavove, osim u obliku odgovora na novinarska pitanja u intervjuima, češće iznosim na svojim društvenim mrežama. Mediji u Srbiji jesu polarizovani, ali moram da kažem da sam do sada imao sasvim dobru saradnju sa većinom medija.

* Imate li direktne kontakte sa predstavnicima aktuelne vlasti i da li država na bilo koja način „kontroliše“ Karađorđeviće, pogotovo što status Kraljevskog doma nije zakonski definisan?

– Što se tiče direktnih kontakta sa predstavnicima vlasti – nemam ih. Osim kurtoaznih pozdrava prilikom susreta na nekom društvenom događaju. Nije da nisam pokušao da ostvarim neki vid komunikacije sa ciljem da svoju titulu stavim na raspolaganje i korist svojoj državi, jer uz našu diplomatsku aktivnost ljudi širom sveta našu dinastiju izuzetno poštuju. Srbija od mene kao Karađorđevića može imati samo koristi u svetu. Od 2001. kada smo dobili državljanstvo i kada su se Karađorđevići vratili u Srbiju, nadležni su odlučili da se užoj porodici Karađorđević dodele diplomatski pasoši, zbog direktne veze i komunikacije pre svega sa našom dijasporom, ali i diplomatskom aktivnošću koja je bila ostvarena. Otkada smo se Danica i ja venčali i nakon Stefanovog rođenja, češće smo pozivani da prisustvujemo brojnim događajima u organizaciji naših prijatelja i rođaka iz drugih kraljevskih porodica, ali i tokom brojnih poslovnih putovanja na kojima dostojanstveno predstavimo našu državu i koji nam daju odličnu priliku i za pojačanu diplomatsku aktivnost da kao prinčevski par predstavljamo Srbiju. Došao sam u situaciju da je meni i mojoj porodici istekla važnost diplomatskog pasoša, čiji produžetak sam tražio februara prošle godine, a uputio sam zvaničan zahtev još u junu Ministarstvu spoljnih poslova. Do današnjeg dana nisam dobio nikakav odgovor, ni od bivšeg, ni od aktuelnog ministra. To me je podstaklo da se zapitam da li je to ćutanje rezultat toga što nekome ne odgovara kontinuitet angažovanja moje supruge i mene, naše misije predstavljanja Srbije u svetu onako kako to dolikuje, ali i to što smo na strani naroda?

Imam utisak da državi više odgovaraju Karađorđevići koji će biti „namireni“ i koji će sedeti skrštenih ruku, gledati svoja posla i uživati u svojim privilegijama. Ja ne tražim privilegije, ali tražim da se status porodice Karađorđević kao bivše vladarske porodice u Srbiji reši i definiše zakonom kao što je to učinjeno sa kraljevskim porodicama u svim državama koje su do Drugog svetskog rata bile monarhije. To su uradile čak i sve države u našem okruženju: Rumunija, Bugarska, Albanija i Crna Gora. Dvorski kompleks na Dedinju dat je na korišćenje mom ocu i maćehi, država iz budžeta izdvaja sredstva za održavanje dvorskog kompleksa, deo kompleksa se rentira za razne proslave kompanija, ali čak i spotova estradnih zvezda i još mnogo toga što uglavnom vidim na društvenim mrežama, i što u meni stvara veliku neprijatnost jer su to objekti koje je od ličnih sredstava izgradio moj pradeda kralj Aleksandar I. Interesovao sam se kako funkcioniše sve to, ali nikada nisam dobio odgovor. Moram da kažem da mi se sve to nimalo ne sviđa, jer se tako urušava nivo i dostojanstvo tog istorijski važnog spomenika kulture. Danica, Stefan i ja ne živimo na Dvoru, ne dobijamo subvencije iz državnog budžeta i slobodno iznosimo svoje stavove. Podržavamo Srbiju u svim našim internacionalnim aktivnostima i brojnim intervjuima u kojima promovišemo našu zemlju. Cena toga je da ne možemo da obnovimo svoje diplomatske pasoše. Insistiram na zvaničnom odgovoru, jer to ukazuje na činjenicu da nam se uskraćuje naše pravo, ali i da se Danica, Stefan i ja razlikujemo od drugih članova porodice, ali i pastorke moga oca.

* Kako ste razumeli potrebu patrijarha srpskog Porfirija (Perića) da na rezanju slavskog kolača u Dvoru na Svetog Andriju Prvozvanog javno ukaže na potrebu jedinstva kraljevske porodice?

– To je jedan odgovoran čin duhovnog oca srpskog naroda, što zapravo i jeste patrijarh srpski. Patrijarh Porfirije je takođe dao blagoslov da ja zajedno sa svojom i drugim članovima porodice Karađorđević obeležim našu slavu i prelomim slavski kolač u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Srbija je jedna od retkih država koja ima izvornu narodnu dinastiju i zaslužuje da ta dinastija bude jedinstvena i složna. Kraljevska porodica mora biti jedinstvena i zbog toga ja ne želim da stavljam probleme pod tepih, da stvaram lažnu sliku već želim da Karađorđevići budu funkcionalna i jedinstvena porodica jer samo tako možemo biti na korist našoj državi.

* Šta konkretno „škripi“ u naslednoj liniji Karađorđevića?

– U naslednoj liniji ne škripi ništa. Tu je sve jasno: moj otac prestolonaslednik Aleksandar je starešina Kraljevskog doma, nakon njega starešina ću biti ja, nakon mene moj sin Stefan… Uspeli smo da obezbedimo dakle funkcionalan kontinuitet porodice i možda ću zvučati neskromno, ali to je tako. Zahvaljujući mojoj supruzi Danici i meni, po prvi put u istoriji dinastije, u Srbiji istovremeno žive tri generacije Karađorđevića: otac, sin i unuk. Pri tom je taj unuk rođen u Srbiji, kršten u Srbiji – krstio ga je patrijarh srpski Irinej, ide u srpski državni vrtić, srpski mu je maternji jezik. To je velika stvar za Karađorđeviće i ponosan sam na našeg sina Stefana, koji izrasta u ponosnog i karakternog Srbina, dostojnog potomka svojih predaka. Pomenuo bih i mog rođaka Mihaila, koji je takođe sa svojom porodicom svoj život vezao za Srbiju. I njemu su kćeri rođene u Srbiji, srpski jezik im je maternji… Sve to je jedna nova slika srpske kraljevske porodice Karađorđević na koju su ponosni monarhisti, ali i svi oni koji poštuju naš rad i trud.

Nova generacija i stvaranje nove slike

* Da li je tačan utisak da osim zvaničnih biografija na dvorskom sajtu i povremenih intervjua, javnost u Srbiji zapravo nedovoljno poznaje i Vašeg oca prestolonaslednika Aleksandra, ali i vas prinčeve njegove sinove? Ali, treba li to da čudi što je čak i za monarhiste posebna enigma Vaš stariji brat Petar, ako sredinom novembra niko ni od Karađorđevića nije obeležio 270 godina od rođenja vožda Karađorđa, niti je prošle godine bilo mnogo reči o 100-godišnjici smrti kralja Petra Prvog?

– Na dvorskom sajtu nećete videti ni aktivnosti princa-naslednika i njegove porodice, iako ste svedoci naše prilično dinamične društvene aktivnosti. Oni koji uređuju zvaničan sajt kraljevske porodice ne predstavljaju nas toj istoj javnosti. Ali ne samo na sajtu, već i na društvenim mrežama kraljevskog dvora. Eto to je samo jedan segment i primer koliko stvari na nivou kraljevskog doma ne funkcionišu onako kako bi trebalo i tu leži i odgovor na pitanje zašto Karađorđevići nisu bili prisutni na proslavama mnogih jubileja važnih ne samo za državu već i za dinastiju. Pre svega, iz zvaničnog državnog protokola nikada nismo pozvani jer ne postoji ta normalna i prirodno uspostavljena praksa. Ako nas i pozovu, taj poziv se šalje Dvoru. S obzirom da Danica i ja ne živimo na Dvoru, pošta nam se uglavnom i ne prosleđuje, a ako nam se nekada nešto i prosledi, to stigne do nas sa velikim zakašnjenjem. Preciznije, taj problem će rešiti naša generacija koja ima želju, volju i odgovornost da od Kraljevskog doma Srbije i porodice Karađorđević napravi funkcionalnu instituciju koja će biti od koristi i narodu i državi. Stogodišnjicu smrti Kralja Petra Prvog smo dostojanstveno obeležili u avgustu 2021, međutim deluje da mediji nisu bili zainteresovani i davali značaj jednom tako važnom danu za našu dinastiju, ali i za istoriju naše zemlje.

Vindzori i drugi kraljevski rođaci

* Jedan od događaja u 2022. bio je svakako odlazak britanske kraljice Elizabete i stupanje na tron kralja Čarlsa. To je dodatno usmerilo pažnju svetske javnosti na neslaganja u britanskoj kraljevskoj kući, posebno slučaj „Hari i Megan“. Kakve su Vaše veze sa Vindzorima, osim rođačkih, i koliko je Kraljevski dom Karađorđević pod pažnjom i pritiskom ovdašnjih medija?

– Lično moji odnosi sa britanskom kraljevskom porodicom su hladni. Moj otac ima daleko bliže i prisnije odnose sa njima budući da mu je pokojna kraljica Elizabeta bila kuma, a da je sa sadašnjim kraljem Čarlsom Trećim išao u školu. Međutim, te svoje dobre odnose sa Vindzorima nije preneo i na nas, svoje sinove. Ipak, s druge strane, imam odlične odnose sa Kraljevskom kućom Španije, sa kojom je moja majka u bliskim rođačkim odnosima. Kralj Felipe je bratanac mojoj majci. Posebno sam srećan zbog toga jer Španija nije priznala nezavisnost KiM. S druge strane Britanci ne samo da su priznali nezavisnost Kosova već aktivno podržavaju secesiju južne srpske pokrajine i naravno da ne mogu biti srećan zbog toga te mi u tom smislu hladni odnosi sa Vindzorima savršeno odgovaraju. Takođe, moram da istaknem da imam dobre odnose sa mnogim drugim članovima kraljevskih porodica širom sveta, posebno sa prestolonaslednicom Viktorijom, budućom švedskom kraljicom koja je naša venčana kuma.

Između Španije i Oplenca

* U životu Srbije koriste se dva kalendara pa se Božić i Nova godina dva puta slave, a sticajem okolnosti to je stanje stvari u Kraljevskom domu? Koja su prednosti i razlike u toj dvostrukoj prazničnoj proslavi i šta Vas najviše raduje u božićnim danima?

– I Božić i Nova godina su praznici koji se, u oba slučaja, tradicionalno proslavljaju u krugu porodice te je najveća prednost dvostruke praznične proslave to što više vremena provedemo sa svojom porodicom. Pred Novu godinu i za Božić po gregorijanskom kalendaru Danica, Stefan i ja sada već tradicionalno odlazimo u Španiju i proslavljamo praznike sa mojom majkom princezom Marijom Da Gloriom, očuhom Ignasiom, vojvodom od Segorbe, bratom princem Petrom i sestrama groficama Lunom i Sol. Nakon proslave Nove godine, vraćamo se kući u Srbiju i naše božićne praznike proslavljamo porodično u skladu sa našim narodnim običajima. Božić ćemo proslaviti u našem domu u Beogradu, ali i sa roditeljima moje supruge Danice. Na Badnji dan idemo po badnjak, pripremamo trpezu, na božićno jutro idemo na liturgiju koju nedaleko od našeg doma, u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski… Sasvim sigurno ćemo u tim božićnim danima otići i do Oplenca.