U jednom stanu na Novom Beogradu, Nenad, osoba sa invaliditetom, sedi u svojim kolicima i postavlja opasno smislena, pronicljiva, zajebana pitanja. NJegova emisija se emituje na Jutjubu (”Lični stav”), ali odavno nisam susreo nekoga ko ume tako dobro da pita. Intervju na koji sam otišao sa predrasudom (”čovek je ceo život u kolicima, verovatno mu je samo zanimljivo da upozna neku javnu ličnost, pa što da mu ne učinim”), pretvorio se u moju grčevitu borbu da na pametna pitanja dam adekvatne odgovore.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Moj ispitivač nije imao nikakav kompjuter, spisak pitanja ili bar podsetnik ispred sebe. Prosto, pitao je, slušao šta odgovaram i opet pitao.Voleo bih da to umem.
Ovako je Zoran Kesić u dnevniku koji je posle Nove godine vodio za Danas, opisao gostovanje u emisiji “Lični stav” Nenada Mihailovića. Posle je tu emisiju na Jutjubu odgledalo više od 25.000 ljudi. Sem Kesića, u “Ličnom stavu” gostovali su i mnogi drugi – od Marka Somborca do naprednjaka Vladimira Đukanovića, a mnogi intervjuisani političari kraj razgovora dočekali su vidno iznervirani.
-Saša Radulović je tokom snimanja rekao da sam preterao. Onda je došao Dragan Šutanovac, on je posle razgovora bio besan, sat vremena smo se raspravljali zašto sam ga neke stvari pitao, recimo oko satova, afere “Pašnjak”, odakle mu pare… Sa Vladanom Glišićem iz Dveri je bilo drugačije. Ja sam hteo da se stavim u poziciju ljudi koji su gej, a ja jesam gej, da ga pitam šta misli kako se oseća neko ko je gej, a da oni sve sa popovima idu ulicama i viču: “Ubij, zakolji, da peder ne postoji”. Kada je u intervjuu hteo da poistoveti homoseksualizam koji nije bolest, sa pedofilijom koja jeste bolest, počeo je da viče i da preti. Ja sam mu rekao: “Molim te izađi napolje, zvaću obezbeđenje”, jer ja u zgradi imam obezbeđenje. On je rekao: “Ti da si većeg gabarita, tukao bi me po ulici”. Ja ne mogu ništa sam – dva prsta pomeram, jedva gutam, jedva dišem, i on to meni da kaže! – priča Nenad Mihailović za Danas.
Posle tog intervjua sa Glišićem, imao je pretnje: “ I sad je u toku linč preko društvenih mreža. Tu piše da sam debil, da me treba hospitalizovati, da sam invalid, peder – vokabular je žestok”.
Nenad se od 1999. godine bavi novinarstvom.
-Dakle, od vremena kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić. Nas dvojica smo izgleda karmički spojeni – kad god je on na vlasti ja moram da se aktiviram. Bavio sam se novinarstvom do 2007. u Crnoj Gori. Sada sam osetio potrebu da dam medijskog prostora nekim ljdima koji imaju šta da kažu, a nemaju druge mogućnosti zbog Vučićeve kontrole svega i svačega. Hoću i ja da kažem svoje mišljenje jer ovo što se zove “Lični stav” nije lični stav samo gosta. Moj prijatelj Bojan i ja kupili smo opremu i sami počeli da radimo emisiju gde nema urednika, nema cenzora, nema onog ko može nešto da nam zabrani. Kod nas sve može, normalno bez ugrožavanja bilo čijeg prava – kaže Nenad.
Rođen je u Užicu 1971. godine. Od rođenja je u kolicama. Boluje od amiotrofije, nervno-mišićne bolesti koja se prenosi genetski.
-Bolest stalno napreduje. Ja mogu u ovoj fazi da govorim, mada sve teže, da jedem, mada sve teže. Kako bude vreme odmicalo, čeka me faza kad ni to neću moći. Teško dišem, noću to činim uz pomoć aparata. Ja verujem u Boga, ali ne u crkvu. To je božija volja. Preživeo sam tri kliničke smrti i uvek sam upućen na tuđu pomoć. Ja ne mogu ni da se počešem sam, da pijem vode. Jedino što ostaje je to verbalno – intelektualno uzdizanje. Čitanje, puno rada na sebi. Uvek sam družio sa zdravim ljudima. Kao dete sam išao na basket i fudbal iako ne mogu da ih igram – priča Nenad.
Živim od svoga rad, nikada u životu nije primio socijalnu pomoć.
-Evo već je peta godina kako mi nijedan dan nije bio neradan. Radim po tri posla samo da bih mogao da se izdržavam, da bih preživeo. Država mi ne plaća personalnog asistenta koji mi treba 24 sata jer ne mogu ništa sam. Nikada ne bih mogao da živim od socijalne pomoći ili penzije. Čovek mora da bude proaktivan, da se bori. Bavio sam se svim i svačim – od jahting kluba u Herceg Novom, iznajmljivanja skutera, privatnog biznisa, bio sam insajder Verice Barać u mnogim firmama i mislim da se bliži vreme kada ću to otkriti – objašnjava Nenad.
Bio na listi DS za Skupštinu Beograda kao nestrančka ličnost
-Đilas me pozvao i bio sam prvi autovani gej na listi bilo koje političke stranke. Zastupnik sam Gej organizacije osoba sa invaliditetom. Venčao sam se u Norveškoj. Mogao san da ostanen da živim tamo ali sam se zbog klime vratio u Beograd. Ovde nema javne ličnosti koja bi priznala da je gej. To je u Norveškoj uradio njihov političar i to desničar, ne levičar. Ovde su ljudi autohomofobični. Neće sami sebi da priznaju da su gej a kamoli nekom drugom – kaže Nenad Mihailović.
Urednik svih medija
Voditelji se ovde ne mešaju u svoj posao. Vučić je jedini voditelj i urednik svih medija. U Crnoj Gori sam radio ovu emisiju sa crnogorskim političarima, oni su mnogi spremniji od srpskih za to verbalno “rvanje” u intervjuu. Pričao sam sa Amfilohijem Radovićem, tad su mi pretili neki Vukovi za Semberije i to ubistvom… Ali me crnogorska država tada zaštitila jer je taj intervju sa Amfilohijem pustila na državnoj televiziji. Ovde ne očekujem da me iko zaštiti – kaže Nenad, koji je ceo razgovor za Danas snimio kamerom, pa prošireno video izdanje ovog teksta možete videti na Jutjub kanalu emisije “Lični stav”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
