Li Peng je profesor mandarinskog jezika koji drži kurseve u Monroviji, liberijskoj prestonici. Besplatne, svakodnevne časove organizuje kineska ambasada. Jedan od polaznika kursa je i Jan Kuper, 57-godišnjak, rešen da nauči mandarinski. Inače, radi u obližnjem centru za omladinu. „Tradicionalno, mi Liberijci smo bliži Amerikancima nego Kinezima. Ali ironija je u tome što su Kinezi mnogo otvoreniji za nas od Amerikanaca“.
U liberijskoj vladi ne postoji nijedan službenik sa znanjem mandarinskog jezika, a kineski ambasador Zou Juksiao priznaje da se oseća nelagodno pre svega imajući u vidu brojne sporazume između dveju zemalja koji vrede milijarde dolara, dokumente koje jedna strana nije u stanju da pročita.
Mnogi se pitaju koje je u stvari pravo lice Kine u Africi i o kakvom se takozvanom carstvu za 21.vek zapravo radi? Doktrina „nemešanja“ koju zagovara Peking u domaćim poslovima drugih zemalja stavljena je očigledno po strani prošle godine, posredovanjem u Sudanu, velikom snabdevaču nafte, da dopusti raspoređivanje mirovnih snaga UN u Darfuru. Potom je usledila afrička turneja kineskog lidera Hua Đintaoa, kada je iskazana spremnost kineske strane da udvostruči pomoć Africi.
Kineska trgovina sa Afrikom porasla je sa nešto manje od 10 milijardi dolara početkom decenije na čak 96 milijardi dolara koliko je iznosila krajem prošle godine. Danas čak 800 kineskih kompanija posluju u Africi. Očekuje se da do 2010. obim bilateralne trgovine premaši 100 milijardi dolara.
Bez obzira na stvaran motiv sasvim je sigurno da Kinezi transformišu afrički kontinent. Novcem iz Pekinga u Nigeriji se grade putevi i hidrocentrale, a trenutno je u procesu realizacija ugovora vrednog milione dolara koji predviđa širenje državne mobilne telefonske mreže. Monika Takur iz južnoafričkog Instituta za međunarodne poslove, navodi da su „kineske aktivnosti u Etiopiji i Africi generalno deo njenih aktivnosti u sklopu predstavljanja sebe kao globalne sile u usponu. Tačna procena da li je kinesko angažovanje blagoslov ili kletva za Etiopiju još je nejasna. Ono što je sigurno jeste da zemlja može da dobije mnogo od kineskog ekonomskog angažovanja“. Takurova upozorava da bi Adis Abeba mogla da iskoristi kinesku pomoć da izbegne promene vlasti, koje bi dovele do „autoritarne stagnacije“. U etiopskoj prestonici, brojni znaci ukazuju na prisustvo Kineza. Od trgovina do koledža, vladinih ministarstava i bolničkih kancelarija gde rade kineski kompjuterski stručnjaci ne bi li zastarelu etiopsku kompjutersku mrežu uveli u 21. vek. Štaviše, impresivni konferencijski centar, buduće mesto okupljanja lidera Afričke unije, Kinezi grade u Adisi Abebi. Projekat je vredan 150 miliona dolara.
Kineski interes u Africi jedan deo analitičke javnosti objašnjava na sledeći način: Kina daje pozajmice za razne trgovinske i investicione programe u Africi – za izgradnju puteva, železnica, bolnica, zdravstvenih centara, autoputeva, mostova, aerodroma. Za uzvrat, Kina će obezbediti sebi prava na prirodne resurse tih zemalja bogatih kobaltom, bakrom, drvnom građom, manganom ali i uranom i naftom.
Autori knjige „Kineski Safari“, francuski novinari Serž Mičel i Mišel Beure smatraju da su kineske ambicije u Africi geopolitičke isto koliko i ekonomske. U jednu ruku, kineske investicije u infrastrukturne projekte otvorile su stotine hiljada radnih mesta, a u zamenu za to Kinezi su dobili naftu, rude i drugo od afričkih nacija. Mnogi afrički lideri prosto su zaljubljeni u kineski miks autoritarizma i kapitalizma u poslovnoj sferi. Naglašavaju efikasnost i ne propovedaju mnogo o ljudskim pravima“, navode novinari. Ali postoje i negativni znaci kinesko-afričkog ekonomskog raja. Stručnjaci ukazuju da su Kinezi bili na tapeti zbog prodaje oružja Sudanu i Zimbabveu. Takođe, jedan od izveštaja UN navodi da je hiljade mačeta uvezenih iz Kine korišćeno u genocidu u Ruandi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
