Invazija na Ukrajinu počasnog građanina Kikinde 1Foto: Kikindske

Pre 14 godina Skupština opštine proglasila je Vladimira Vladimiroviča Putina, tadašnjeg a i sadašnjeg predsednika Ruske federacije, za počasnog građanina Kikinde, ali povelja mu nikada nije uručena, a pitanje je da li je ikada saznao da je zaslužio tu počast.

Tadašnji kikindski radikali, koji su kasnije u ogromnoj većini postali naprednjaci, kao većina u lokalnoj vlasti Putina su počastvovali najvišim priznanjem „za sve što čini za mir i toleranciju u svetu i za zalaganje da Kosmet ostane u sastavu Srbije“.

Uz to, po oceni tadašnjeg predsednika opštine i lidera severnobanatskih radikala, danas pokojnog dr Branislava Blažića (1956-2020), zahvaljujući Putinu Rusija postala najotvorenija zemlja za srpske građane i njihove investicije.

Uz odbornike Srpske radikalne stranke, za proglašenje ruskog vođe za počasnog građanina glasali su odbornici Socijalističke partije Srbije (SPS) i lokalne organizacije „Pokret Ki 39“, a uzdržani su ostali odbornici Demokratske stranke Srbije, ocenivši da je Putin mnogo učinio na međunarodnom planu za Srbiju, ali da radikali politizuju tu pomoć i na neki način je devalviraju.

Sednicu su napustili odbornici Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus i Saveza vojvođanskih Mađara, ocenjujući kao prvorazrednu provokaciju i nepristojnost što je sednica zakazana za 12. mart, na dan ubistva Zorana Đinđića, a iz tih odborničkih klubova su ocenili da je proglašenje Putina za počasnog građanina svojevrsna lakrdija i radikalsko prisvajanje popularnosti koju ruski predsednik ima u Srbiji.

U noći pre sednice, Gradska kuća je išarana grafitom: „Đinđić DA, Putin NE“, a radikalska vlast je za optužila Demokratsku stranku za vandalizam.

Svoje protivljenje odluci lokalne vlasti iskazali su tada kikindski novinari, većinom iz redakcije „Kikindskih“ – Željko Bodrožić, Srđan V. Tešin, Žužana Sokolai, Dijana Subotički, Mića Vujičić, Gordana Perunović-Fijat, Mila Melank i drugi, koji su u proglasu naglasili da Putin vodi državu u kojoj je ubijeno 12 novinara, a nijedno ubistvo nije do kraja razjašnjeno.

„Za Putinovog mandata, osim što su ubijani, nezavisni novinari su često fizički maltretirani i tučeni, gubili su procese po tužbama moćnika, a prema izveštajima nezavisnih izvora uskraćeni su im elementarni uslovi za rad i izveštavanje“, napisali su tada kikindski novinari, podsetivši na poslednji slučaj ubistva Ane Politkovskaje s kraja 2006. godine, i zaključili da ne postoje razlozi da počasni građanin Kikinde postane bilo koji političar iz zemlje u kojoj ne postoje demokratske institucije i u kojoj se progone i ubijaju novinari.

No, te 2008. godine kikindski radikali su isticali kako su i oni na „putinskom putu“ i da bi Srbija po svemu trebala da sliči bratskoj Rusiji, tako da nije čudo što za protest novinara nisu mnogo marili, već su poručili da je „Vladimir Vladimirovič Putin odbranio Kosovo i da zato on najviše zaslužuje da postane počasni građanin Kikinde.“

Počasti ruskom predsedniku

Pored Kikinde, krajem 2007. i početkom 2008. godine Putina ovenčali istom titulom još desetak opština u kojima su radikali i socijalisti bili u vlasti – Novi Sad, Niš, Sombor, Vrbas, Jagodina, Apatin, Raška, Ljubovija, Gornji Milanovac…

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari