Inženjer geologije za Dojče vele o nadstrešnici: Da nisam izašao u javnost, ostalo bi na tome da je pala sama od sebe

U Novom Sadu još uvek traje trodnevna žalost, proglašena zbog velike nesreće u kojoj je stradalo 14 ljudi. Ipak, ni četiri dana kasnije, niko od nadležnih nije prihvatio odgovornost za još jednu tragediju koja je zadesila Srbiju.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, po struci inače diplomirani pravnik, gotovo istog dana ogradio se od preuzimanja odgovornosti, rekavši da nadstrešnica nije bila obuhvaćena projektom rekonstrukcije Železničke stanice.

Ipak, diplomirani inženjer geologije Zoran Đajić tvrdi da to nije istina. On je na projektu rekonstrukcije Železničke stanice bio angažovan kao nadzornik za kamen. Deo njegovih poslova je, kaže, podrazumevao praćenje procesa skidanja kamena, utvrđivanja stanja podloge, njene zamene i reparacije, kao i načina montaže kamena.

Projektanti od početka upozoravani na propuste

Đajić kaže da je još tokom rekonstrukcije primetio da je pozadina mermernih ploča na krovu stanice u lošem stanju i o tome obavestio nadležne.

„Na fotografijama koji sam napravio, iza tih ploča se vidi da praktično, možda ima 20 odsto betona, ostalo je šut, zgužvani džakovi i tako dalje“, objašnjava Đajić.

Kaže da je zbog toga izdao nalog da se te ploče skinu, uradi kompletno ispitivanje i reparacija podloge.

U izveštaju u koji je redakcija DW imala uvid navodi se da je podizvođaču radova „Starting doo“ „naloženo da se otpočne sa demontažom mermerne obloge sa fasade krila B (Venčac beli) kao i mermernih ploča sa pročelja krova zgrade (Sivec)“, te da je potrebno „demontažu obavljati pažljivo kako bi se sačuvale sve mermerne ploče koje nisu oštećene“.

„Da se to uradilo, pretpostavljam da bi neko ko je zadužen za taj drugi deo – to je statika, to su konstrukcije i tako dalje – nadzor i sve oblasti, bi videli kakva je podloga i pretpostavljam da bi se neko zapitao da li treba intervenisati na tim utegama, da li su oni korodirale.“

Međutim, izvođač radova, kako kaže, nije uradio ništa po tom pitanju.

„Naprotiv, ja sam nekoliko puta insistirao na sastancima da to treba da se uradi, ali su oni uzeli masnu farbu, ofarbali te ploče i tako je završeno sve što se tiče pozicije tog zupčastog dela fasade na južnoj fasadi iznad nadstrešnice“, kaže Đajić.

Građani su veoma brzo nakon nesreće na mrežama počeli da dele fotografije na kojima se vidi da su radovi izvođeni i na samoj nadstrešnici, na koju je dodata čelična konstrukcija sa staklom. Snimci koji pokazuju da je cela nadstrešnica pala odjednom, a ne iz delova, za Đajića su dodatni signal da je opterećenje bilo preveliko.

„Utege su bile projektovane svojevremeno da mogu da izdrže određeni teret po kvadratnom centimetru. Očigledno je to opterećenje dodato toliko da veza utega i betona, koji je isto tako bio loš, nije izdržao, i onda se ona samo sručila“, za DW objašnjava Đajić.

Ko je sve u lancu odgovornosti?

Naručilac rekonstrukcije stanice bila je Infrastruktura Železnice Srbije, a radove su izvodile dve kineske kompanije – „China Railway International Co. Ltd“ (CIRC) i „China Communications Construction Company Ltd (CCCC).

Nadzor nad projektom poveren je mađarskoj firmi „Utiber“ koja je povezana s jednim od Orbanovih bliskih saradnika Lorincom Mesarošem. Utiber je bio krovna firma za nadzor po svim pozicijama, osim pozicije kamena koju je obavljao Đajić kao spoljni konsultant.

Zoran Đajić tvrdi da je sve njih redovno informisao na sastancima koji su se održavali na nedeljnom nivou.

„Na tim sastancima su bili prisutni svi od strane nadzora „Utibera“, bilo je uvek prisutno nekoliko ljudi iz Železnice i povremeno je bio prisutan neko od predstavnika ministarstva, ali su bili sve vreme prisutni predstavnici obe kineske firme, koje su, u svari, izvodile sve te radove, i koje su odgovorne apsolutno za sve, i za svoje podizvođače“, navodi Đajić.

Na njegove izveštaje, kaže, prvo je trebalo da reaguje nadzorna firma „Utiber“, koja je trebalo da od firme „Strarting“ zatraži da skine ploče i proveri podlogu.

Ipak, naglašava da je često imao utisak „da je firma koja je izvodila radove starija od svih“ i da sebi daju za pravo da ne postupe po nalozima.

„Dešavalo se da se neke stvari ne rade po mesec-dva dana i da se neke stvari urade drugačije nego što je rečeno. Meni to nije jasno, da firma koja je podizvođač može da uradi neke stvari, iako je dobila nalog od nadzora da uradi drugačije“.

Zbog toga Đajić smatra da je prvi u lancu odgovornosti sadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, ali i Tomislav Momirović, koji je tu dužnost obavljao u prethodnom sazivu Vlade, kao i njihovi službenici koji su bili nadležni za ove radove. Odgovornost nakon njih, kaže snosi i kineski konzorcijum, nadzorna firma „Utiber“, kao i vlasnici i direktori svih firmi koje su bili podizvođači.

„Ja sam od prvog dana rekao da ja tu snosim i svoju odgovornost, zato sam i pokrenuo celu priču. Da sam možda uspeo da nateram podizvođača da zameni ploče, da to sruši – iako sam to pokušavao nekoliko puta, ali su oni to ignorisali – možda bi se neke svari ustanovile, možda bi se došlo do tih utega, možda se ovo ne bi desilo“, priča Đajić.

„Ne damo više da nas ubijate na ulici“

Na pitanje da li sada strahuje za svoju bezbednost kaže da je bio učesnik svih velikih protesta od devedesetih godina naovamo i da se više ne plaši ničega.

„Plašio bih se za sebe i za svoj život da nisam izašao u javnost s ovim što sam znao. Ja ne bih mogao da dalje nastavim da živim s tim. Osećao bih grižu savesti zbog porodica onih koji su preminuli“, kaže Đajić.

Veruje da u suprotnom niko drugi ne bi rekao istinu i nadležni bi sprali odgovornost sa sebe.

„Oni reaguju na moje izjave. Zamislite da ja nisam izašao u javnost. Niko ne bi o ovome pričao. Ostalo bi na tome da je pala sama od sebe. Ne dam. Ne ja – ne daju sad ni građani.“

Ističe da vlast koju građani finansiraju mora da radi u njihovom interesu, te da građani ne smeju da dozvole da se „na određenim mestima nalaze ljudi koji ne znaju ništa i da ih skupljaju sa raznih strana i postavljaju na pozicije koje odlučuju o životima svih“.

„Ja hoću da pozovem građane da probaju da kažu: Ne damo više da nas ubijate na ulici. Ubijaju nas na pešačkom prelazu, ubijaju nas na ulici, ubijaju nas svuda i niko ne odgovara za to. Ne može“, zaključuje Đajić svoj intervju za DW.