Inženjerka: Ne postoje muški i ženski, već poslovi u kojima su više zastupljeni muškarci ili žene

Ona je za agenciju Beta rekla da se pod uticajem porodice već u detinjstvu zainteresovala za oblast energetike.

„Moj otac se bavio energetikom, radio je u Elektroprivredi Srbije i porodični prijatelji koji su dolazili stalno su pričali o energetici i iz tih razloga sam vremenom zavolela oblast. Iako je otac pokušao da me usmeri na studije ekonomije, ja sam još u petom razredu osnovne škole, na jednom sastavu iz engleskog jezika napisala da ću biti mašinski inženjer kad porastem“, rekla je Maćić.

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu završila je termoenergetiku, što je, kako je rekla, na neki način suprotno u odnosu na zelenu energiju.

„Za jednu ženu je lepo kada se bavi zelenom energijom i sada kao mašinski inženjer-termoenergetičar imam dobru podlogu da se bavim zelenom Srbijom. Posao inženjera u oblasti obnovljivih izvora energije je nešto što je jako lepo, jer je na prvom mestu i humano i plemenito baviti se očuvanjem životne sredine“, kazala je ona.

Ocenila je da ne postoje poslovi koji su isključivo muški ili ženski već samo poslovi u kojima su više zastupljeni muškarci ili žene.

„Ne vidim da postoji neki posao koji se može nazvati ženskim ili muškim. Svakako, moj posao nit je muški, nit je ženski, već je posao inženjera, ma kog roda bio“, rekla je Maćić.

Ona je podsetila da su žene na čelu Ministarstva rudarstva i energetije i Javnog preduzeća Elektromreže Srbije i dodala da u kompaniji RP Gobal u Srbiji žene čine 44 odsto zaposlenih, što je po njenim rečima, znatno iznad proseka.

„Tokom karijere i obrazovanja nisam se susretala sa predrasudama, već sam uvek nailazila na podršku i pomoć kolega“, kazala je Maćić i devojčicama u Srbiji poručila da treba da se bave onim što vole da rade.

Projekat „Devojke imaju reč“ sprovode Akademija ženskog liderstva i Novinska agencija Beta, u okviru programa „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ Beogradske otvorene škole, koji podržava Švedska.