Iračani sve pesimističniji

Novo istraživanje koje je sprovedeno u Iraku ukazuje na to da ljudi postaju sve više pesimistični, te da su nesrećni zbog svog načina života. Manje od 40 odsto ispitanika reklo je da im je dobro u životu, dok je dve godine ranije taj procenat bio 71. Međutim većina anketiranih, uprkos svakodnevnom nasilju, nije verovala da je Irak u građanskom ratu. Više od 2000 Iračana učestvovalo je u anketi BBC-ja i ABC-ja.
Glasanje oslikava povećanje polarizacije Iraka, s akutno različitim pogledima između sunita i šiita. Prema svemu sudeći suniti su više pesimistični. Postoje i regionalne razlike, pesimizam se najviše oseća duž centralnog Iraka, uključujući Bagdad gde su najbrojniji suniti. Ali, uprkos njihovim razlikama 58 odsto od svih ispitanika reklo je da želi da Irak ostane ujedinjena zemlja. Skoro svi su rekli da ne bi želeli da Irak bude podeljen po sektaškim linijama. Ispitivanje je pokazalo i konfliktne poglede na ulogu SAD i njenih saveznika. Samo 18 odsto je reklo da ima poverenje u SAD i savezničke trupe, dok je 51 odsto reklo da misli da su napadi na savezničke snage opravdane. Ipak, samo 35 odsto mišljenja je da bi strane trupe trebalo sada da napuste Irak. Ostalih 63 odsto kaže da bi trebalo da odu tek kada se bezbednosna situacija poboljša. Ankete su sproveli BBC, ABC njuz, nemačka TV ARD u US Tudej. Ljudi si bili ispitivani u više od 450 predgrađa i sela u svih 18 provincija između 25. februara i 5. marta. Rezultati su jasno različiti od onih iz sličnog ispitivanja koje sprovedeno 2005, kada su se održavali izbori. Upitani da li misle da su napori za izgradnju Iraka efektivni, nekih 67 odsto je reklo da nisu, a samo 38 odsto je reklo da je situacija u zemlji bolja nego što je bila pre rata 2003, dok je 50 odsto reklo da je bilo gore. Mnogi su izjavili da je kvalitet njihovih života pogoršan – čak 88 odsto, ističući veoma siromašno snabdevanje strujom i gorivom. Ostaje ozbiljna zabrinutost zbog bezbednosti, sa samo 26 odsto koji se osećaju sigurno u mestima u kojima žive.
Etničke razlike bile su naročito očigledne u stavovima povodom egzekucije bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina koji je bio lider sunita u većinskoj šiitskoj državi. Od ispitanih sunita više od 95 odsto je reklo da je način na koji je Sadam umro neadekvatan, kao i da neće mnogo pomoći u pomirenju. Šiitska većina zauzela je suprotan stav – 82 odsto je reklo da je način na koji je Sadam umro bio sasvim prikladan. Oko 62 odsto ispitanika mislilo je da će njegova smrt dovesti do pomirenja.