Iračka naftna polja mamac za Kineze

Ali, imajući u vidu početak američkog povlačenja i otvaranje Iraka otvara za strane investicije, Kina i druge zemlje sve više izražavaju spremnost da izdvoje keš. Ove zemlje ostavljaju dublje otiske na iračkom tlu naročito na oblast naftnih rezervi, treće na svetu po veličini, građevinarstvo, vladine službe i turizam, dok Amerikanci imaju malo interesovanja za investiranje u Iraku.

„SAD zaista ne znaju šta rade u Iraku“, kaže Favzi Hariri, irački ministar industrije. „Lično sam kao ministar industrije pokušavao da privučem američke kompanije u Iraku, ali ništa nisam postigao“. U protekle dve godine, kineske kompanije. U protekle dve godine, kineske kompanije sklopile su nekoliko ugovora sa iračkim Ministarstvom za energetiku u pokušaju da povećaju proizvodnju sirove nafte za oko 450 odsto u narednih sedam godina. Oni su takođe ponovo pregovarali o tri milijarde dolara vrednom dogovoru koji datira još iz ere Sadama Huseina.

Budući da su samo dve američke firme sklopile dogovore vezane za naftu, prema mišljenju analitičara, to je odraz da američke zvaničnike ne interesuje mnogo biznis u zemlji u kojoj vlada nesigurnost, korupcija i politička neizvesnost.

„Oni čine grešku i precenjuju rizik“, smatra Ruba Husari , analitičar iz Bagdada koji je na čelu iračkog Natfnog foruma. „Mislim da oni ne shvataju da je Irak najveći prozor prilika, koje oni ispuštaju“.

Kina, s druge strane, svesna sve većih energetskih zahteva i svoje ekonomije u usponu, investira sve agresivnije u naftom bogate nacije. Kineske kompanije u velikoj meri su prisutne na Bliskom istoku i Africi. „Kinezu su sklopili veliki broj energetskih dogovora“, kaže šef iračke diplomatije Hošijar Zebari. „Gde god ima nafte na svetu, tu ćete videti kinesku zastavu“.

Na Al Ahdad naftnom polju u provinciji Vasit, otprilike 100 kilometara južno od Bagdada, nekoliko stotina kineskih radnika počelo je rad na osnovu ugovora iz 2008, koji je sklopio državni kineski konzorcijum Al Vaha Co. Radnici u crvenim odelima naporno rade sa svojim iračkim kolegama. njihova radna mesta su dobro zaštićena i ograđena barikadama i stražarima.

„Narod dobro zna da oni nisu učestvovali u invaziji niti u izglasavanju sankcija te da su poslovali sa Irakom još u eri Huseina“, kaže Ahmed Abdul Reda al Zanki, inženjer u iračkoj naftnoj korporaciji, koja radi sa Kinezima na naftnom polju. „Oni rade sa nama ko pravi partneri, što je u suprotnosti sa praksom zapadnih kompanije“, dodaje Al Zanki.

Sem Kine, još nekoliko zemalja vide Irak kao interesantno tržište uprkos rizicima. Francuska, koja takođe nije učestvovala u ratu, nedavno je podigla centar u Bagdadu za podršku francuskim kompanijama koje testiraju tamošnje vode. „Ovo je bogata zemlja“, kaže francuski ambasador Boris Bolton. „U godini recesiji, u periodu globalne krize, potreban nam je rast i napredak ma gde se on nalazio“. Prošle jeseni, francuska vlada je organizovala dolazak 100 francuskih biznismena na sajam u Bagdadu. Većina drugih evropskih i američkih delegacija u poslednjem trenutku su procenili da je suviše rizično prisustvovati samitu. „Mislim da su Amerikanci siti svega. Postoje neka vrsta zamora od Iraka. Kada kažete Amerikancu – idi u Irak i sklopi tamo biznisi, jer su velike mogućnosti, oni će dva puta razmisliti i reći – O, Irak, to je krvava zemlja“.

Ujedinjeni Arapski Emirati su najviši irački privatni investitor, koji planira da investira 70 milijardi dolara širom zemlje, posle Južne Koreje. Turska i Iran su takođe veliki trgovinski partneri sa Irakom.