Irak postaje marioneta Irana?

Vrhovni iranski lider smeši se sa bilborda i plakata stanovnicima koji su svojevremeno mobilisani za rat, koji je trajao punih osam godina, protiv Islamske Republike. Kampanja naglašava rasprostranjene sumnje u to koliko nezavisni Irak i njegova većinska šiitska populacija mogu da istraju uz svog istočnog suseda, regionalne šiitske sile, sada kada su američke trupe napustile zemlju.

Posteri ajatolaha Alija Hameneija najpre su se pojavili u šiitskim delovima Bagdada i širom šiitskog juga Iraka još u avgustu kao deo godišnjeg propalestinskog običaja, koji se praktikuje u Iranu već nekoliko godina. Od tada postere niko nije ni skidao. „Kada sam video slike, osećao sam se kao u Teheranu, ne Bagdadu“, kaže Asim Salman (44), šiita i vlasnik bagdadskog kafea. „Vlasti moraju da uklone ove postere koji nas veoma razdražuju“. U Basri, nekih 550 kilometara južno od prestonice, okačeni su takođe posteri sa natpisima na arapskom i farsi jeziku.

Visoki zvaničnik u lokalnoj vladi Bagdada, piše Asošiejted pres, kaže da se opštinski radnici plaše osvete pripadnika šiitske milicije lojalne Iranu ukoliko uklone postere. Jedna takva milicija Asab Ahl al Kak čak se hvali da je pokretač kampanje, čiji je cilj da se pre svega ponište gotovo decenijski američki napori da uvede zapadni stil demokratije u Iraku.

Šeik Ali al Zaidi, visoki zvaničnik milicije, kaže da su distribuirali 20.000 postera Hameneija širom Iraka. On navodi da Hameneji uživa javnu podršku svih u svetu, uključujući i Irak, gde je pozdravljen kao politički i religiozni lider.

Tenzije između Iraka i Irana nikada nisu u potpunosti izbrisane od rata (1980 -1988) koji je odneo pola miliona života. Ali iranski uticaj među iračkim šiitima znatno je pojačan od povlačenja američkih vojnika, kažu stručnjaci. Iran pomaže najmanje tri šiitske milicije u Iraku u naoružanju, obuci i milionima dolara. Trgovinski sporazum vredan milijardu dolara potpisan je između Teherana i Bagdada, dok je Iran otvorio dve banke u Iraku koje su na crnoj listi SAD. Religiozne veze su takođe obnovljene – hiljade iranski vernika posećuje svakodnevno sveti irački šiitski grad Nadžaf, gde se podjednako trguje u iranskim rilama kao i u iračkim dinarima, dok farsi jezik svi razumeju. Posteri, tvrdi deo stručne javnosti, možda odražavaju težnje pojedinih šiitskih grupa za uvođenje klerikalnog sistema kao u Iranu.

Još od svrgavanja sunitskog režima Sadama Huseina politički lideri u Iraku pokušavaju da uspostave i ojačaju odnose sa Iranom, koji je vrlo ljubazno odgovorio na to. Teheran niti zazire niti skriva da mu je cilj da pojača svoj uticaj u susedstvu. Tako je, kažu upućeni, na navaljivanje Irana konzervativni šiitski sveštenik Moktad al Sadr nevoljno politički podržao svog dugogodišnjeg neprijatelja Nurija al Malikija, i omogućio mu da zadrži mesto premijera 2010. i nakon neuspeha na nacionalnim izborima. U zamenu za to, Maliki je prošle godine ignorisao upad iranske milicije na kurdsku teritoriju na severu Iraka. Vlada je takođe poništila poternice za pripadnicima milicije koju finansira i podržava Iran.

Ipak, i neki šiiti, kao što je Al Sadr, zagovaraju očuvanje iračkog nacionalizma i njihovog arapskog identiteta umesto da postanu persijska ispostava. Portparol iračke vlade Ali al Dabag osudio je postavljanje postera Hameneija i naveo da bi oni mogli dodatno da podstaknu nemire u zemlji. Istakao je i da je federalna vlada nemoćna da ih ukloni. Suniti su manje diplomatični u svojim izjavama. Hamid al Mutlak, vodeći sunitski poslanik, osuđuje kampanju za koju kaže da je dokaz napora Irana da zgrabi vlast u Iraku. Vladin službenik Rad Abdul Rahman navodi da su posteri dokaz da Irak postaje iranska marioneta. „U prošlosti smo nailazili na slike iračkog diktatora Sadama“, kaže Abdul Rahman. „Sada su slike persijskog diktatora zauzele njegovo mesto.“