Irak u drugom planu

Kada je u utorak uveče prema lokalnom vremenu predsednik SAD podnosio godišnji, inače sedmi po redu, izveštaj Kongresu o stanju nacije, našao se u prilično izmenjenom ambijentu od svih dosadašnjih. Obratio se Kongresu gde je većinska stranka Demokratska, njemu opoziciona. Istovremeno, u auditorijumu je bilo i nekoliko uglednih starijih i mlađih senatora demokrata koji su već, na manje-više jasan način, najavili svoju kandidaturu za predsedničku nominaciju 2008.
Ove nove okolnosti učinile su da inače prilično nepopustljivi Džordž Buš kada je reč o ličnim ubeđenjima makar bio sasvim u manjini, izabere bar jednu temu koja bi ga, navodno, približila demokratskom razmišljanju u Kongresu. Jedna od glavnih tema govora o stanju nacije tiče se zdravstvenog osiguranja s ponuđenim varijantama prema kojima bi bar manji deo od 47 miliona neosiguranih Amerikanaca mogao da izabere sigurniji put do zdravlja. O tome je predsednik Buš već govorio u svojom redovnom subotnjem radio-obraćanju javnosti. Nije ipak sasvim sigurno da bi ga ova tema koja ima za cilj da pokaže brigu za siromašniji deo Amerike mogla približiti demokratskom Kongresu.
Već u prvim, ekonomskim komentarima subotnjeg govora ističe se da predsednik sasvim u svom stilu predlaže da slobodno tržište, uz neznatnu pomoć smanjenja poreza zdravstvenim osiguranicima, reši sve probleme. Ovim je onaj najvažniji, takoreći startni problem, ostao potpuno nerešen: ljudi nemaju novca da plate premije privatnim osiguravajućim kompanijama koje postavljaju takve uslove da su spremne da osiguraju stvarno samo one kojima osiguranje zapravo i nije naročito potrebno: mlade, zdrave i bogatije.
Uobičajeno je da u govorima o stanju nacije postoje obrasci koji se u priličnoj meri poštuju tako reći odvajkada. Predsednik obično izlazi s idejama koje bi trebalo ostvariti da naciji bude još bolje, da se zemlja brže razvija i da se tako reći svaka godina obeleži nekim značajnim poduhvatom. Najčešće lista ideja ostaje u sferi dobrih želja. Jedna takva je ranije, na primer, bila da će Amerikanci ponovo poslati ljude na mesec. Posle toga se ističu i zasluge za sve što je dobro učinjeno. Na listi tema su i problem imigracije, naročito ilegalnih imigranata, kao i energetska situacija, što je posebno aktuelno pošto je pre nekoliko dana Kongres novim propisima ukinuo razne privilegije naftnim kompanijama koje im je obilato poklonila sadašnja administracije. Oko 20 milijardi dolara biće im uskraćeno i uloženo u istraživanja za alternativne izvore energije.
Što se imigracije tiče, nije nezanimljiv podatak da je svaki osmi Amerikanac između 16 i 25 godina rođen izvan SAD, a da svaki peti ima roditelje rođene u nekoj stranoj zemlji.
Predsednikova namera je bila da Irak bude u drugom planu prilikom obraćanja naciji. O ovom vikendu se opet govorilo kao o jednom od najtežih u poslednje vreme, jer je živote izgubilo dvadesetak mladih američkih vojnika. Uz to, već u sredu Senat bi trebalo da izglasa rezoluciju kao neku vrstu opomene, ali ne i obavezujućeg dokumenta, gde se osuđuje slanje novih trupa u Irak.