Iran – glavobolja za 2013.

Sa druge strane, pasivnost međunarodne zajednice vodi ka nuklearizaciji Irana, nakon čega bi se pre ili kasnije i u arapskom svetu verovatno takođe javile ambicije za posedovanjem nuklearnog oružja. Ukoliko diplomatski napori već tokom ove godine ne urode plodom, pitanje koje od ova dva zla je manje će postati globalno bezbednosno pitanje broj jedan – kaže za Danas Filip Ejdus, član Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i docent na Fakultetu političkih nauka.

Kakva će biti politika nove izraelske vlade – glavna pažnja na Iran ili na Palestince?

– To će delimično zavisiti od toga sa kim će premijer Netanjahu napraviti koaliciju. Ipak, već na osnovu predizborne kampanje kao i rezultata glasanja, stiče se utisak da Izraelci žele da se buduća vlada manje bavi „visokom politikom“, a više socijalno-ekonomskim pitanjima. To, naravno, ne znači da će Iran i Palestina biti sklonjeni sa dnevnog reda, naprotiv. Iranski nuklearni program ostaće za Izrael ključna spoljnopolitička tema, dok će druga Obamina administracija verovatno pokušati da izraelsko-palestinski mirovni proces vrati na „kolosek“.

Očekujete li stabilizaciju prilika u Egiptu i hoće li predsednik Morsi uspeti da pomiri potrebe regionalne bezbednosti sa zahtevima islamista?

– Predsednik Morsi trenutno ima i previše briga kod kuće da bi mogao sebi da priušti opasne spoljnopolitičke avanture. Ukoliko bi se odlučio za takav preokret i ukoliko bi mir sa Izraelom iz 1979. bio narušen, to naravno ne bi bilo prvi put da se unutrašnji problemi pokušavaju prevazići konstrukcijom spoljašnjeg neprijatelja. Ipak, nadam se da je svima u Egiptu jasno da je to najsigurniji način da se unište tekovine egipatske revolucije i spreči demokratska tranzicija u ovoj zemlji.

Kakve će biti implikacije francuske intervencije u Maliju na bezbednost u Africi i može li se očekivati snažniji globalni odgovor terorističkih organizacija?

– Francuske trupe su za veoma kratko vreme uspele da isteraju pobunjenike iz najvećih gradova na severu Malija. Međutim, postavlja se pitanje da li će bezbednosne snage Malija biti u stanju da zadrže kontrolu nad severom zemlje kada se Francuzi budu povukli. Mali će verovatno uz posredništvo međunarodne zajednice ući u mirovne pregovore sa Tuarezima i njihovim Frontom za oslobođenje Azavada (MNLA) o nekoj vrsti autonomije za ovu oblast. Ipak, sa islamskim teroristima poput Ansar Dine teško da je moguće pregovarati. Zbog toga će se asimetrični sukob sa islamistima verovatno razvlačiti još dugo uz opasnost prelivanja i na okolne severne susede Malija – Mauritaniju, Alžir i Niger.

Mogu li poslednja dešavanja u Preševskoj dolini – uklanjanje spomenika u Preševu i rušenja srpskih grobalja na Kosovu da budu nagoveštaj neke vrste oružanog sukoba?

– Bezbednosna situacija na jugu Srbije izuzetno je složena, ali mi se čini da trenutno ne preti opasnost od oružanog sukoba. Ono što zabrinjava jeste neodgovornost političkih elita, kako u Beogradu tako i u Preševu koji svojim destruktivnim delovanjem sada ugrožavaju tekovine više od decenijskog napora da se jug Srbije pacifikuje, demilitarizuje i ekonomski razvije. Siguran sam da je postojao način da se dve strane dogovore o obostrano prihvatljivom načinu obeležavanja sukoba okončanog 2001.

BCBP među prvih sto

Koliko vam znači dobro rangiranje BCBP na listi tink-tenk organizacija?

– Izuzetno sam ponosan na činjenicu da je BCBP rangiran tako visoko u regionu i da se nalazi u prvih sto najboljih tink-tenk organizacija iz svoje oblasti na svetu. Ovaj uspeh nije došao preko noći i slučajno, već predstavlja zasluženi rezultat petnaestogodišnjeg rada jedne veoma produktivne istraživačke zajednice i njenog istrajnog zalaganja za usvajanje bezbednosnih politika zasnovanih na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava.