Kada su stalne članice Saveta bezbednosti UN i Nemačka sa Teheranom krajem prošle nedelje postigli sporazum o nuklearnom programu Irana, američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da se „Izrael oseća bezbednije nego juče“. Za Izrael je, međutim, kako je rekao premijer Benjamin Netanjahu, sporazum „istorijska greška“.
Josef Levi, ambasador Izraela u Srbiji, kaže za Danas da bi Izrael „veoma voleo da se oseća bezbednije“ i naglašava rezerve svoje zemlje povodom sporazuma.
– Mislimo da je to loš privremeni sporazum koji može da bude tumačen i kao teren za nastavak procesa obogaćivanja uranijuma u Iranu. Sada je, međutim, najvažnije raditi zajedno sa međunarodnom zajednicom na postizanju konačnog sporazuma sa Irancima koji će potpuno zabraniti obogaćivanje uranijuma. Iranu nisu potrebni obogaćivanje uranijuma i postrojenja za tešku vodu u Araku u mirnodopske svrhe. Druge zemlje poput Kanade i Indonezije drugačije koriste nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe – kaže Levi.
„Zaustavili smo napredak iranskog nuklearnog programa“, rekao je predsednik SAD Barak Obama. Da li je to tačno?
– Iskreno verujem da je predsednik Obama veliki prijatelj Države Izrael, da je zainteresovan za mir u našem regionu i da čini sve što je moguće da se izbegne užasni scenario u kojem bi Iran imao nuklearni potencijal. Amerikanci insistiraju ne samo radi Izraela već radi čitavog sveta i sebe samih, da Iran ne sme imati nuklearnu moć.
Da li je privremeni sporazum bio iznenađenje za Izrael?
– Nije, ali smo izrazili naše zabrinutosti zbog njegovih elemenata. Sporazum ne predviđa mehanizam nadgledanja raketnih opcija Irana. Brinemo da je Iran možda prvi put dobio zeleno svetlo za obogaćivanje uranijuma. Smatramo da sveobuhvatni sporazum treba da razjasni da Iran, najopasnija država na svetu, ne sme imati nikakav pristup najopasnijem oružju na svetu.
Šta je opasnije za Bliski istok i svet – Iran koji bi mogao da ima nuklearno oružje ili napad na iranska nuklearna postrojenja kojim je Izrael više puta pretio?
– Iran danonoćno govori o svojoj želji i svojoj težnji da zatre moju zemlju. Iran govori o novom genocidu. Iran ima najopasniji režim na svetu.
Iran je najopasniji na svetu čak i ako nema nuklearno oružje?
– Čak i ako ga nema, najopasnija je zemlja. Oni naoružavaju Hezbolah i Hamas, negiraju naše pravo da postojimo. Love naše diplomate, podmeću bombe u ambasade Izraela, ubijaju stotine ljudi. Iran organizuje konferencije na kojima se tvrdi da se Holokaust nije dogodio, protivi se bilo kakvom mirovnom sporazumu Izraela sa njegovim susedima, podržava Asadov režim koji kasapi sopstveni narod. Ako na sve to dodate još nuklearnu sposobnost, stižete do nemoguće i nezamislive situacije.
Koji je vaš odgovor na tvrdnje Teherana da izraelski agenti ubijaju iranske naučnike koji se bave nuklearnom energijom?
– Iranci pričaju razne stvari i to je deo kampanje da se Izrael napadne iz svih mogućih oružja. Nemamo nikakve veze sa tim.
Ne vidite nikakve promene u Iranu nakon izbora Rohanija za novog predsednika?
– Naravno da ima promena, kozmetičkih promena, ali Iran ne menja svoju suštinu. Čak i ove nedelje je vrhovni vođa Hamenei govorio o potrebi da se „ukloni tumor“, odnosno Izrael. Govore da će nas zbrisati s mape. Promenili su retoriku prema Zapadu i UN, ali zadržali su zilotsku, fanatičnu mržnju prema Izraelu. Mi nikada nismo dovodili u pitanje postojanje Irana. Nikada ih nismo napali. Oni su jednostrano odlučili da Izrael nema pravo da postoji. Kada bi mržnja, koja je nepisani iranski ustav, bila izmenjena, i Iran bi se promenio. Ali, ne menja se. Novi predsednik pokrenuo je kampanju neiskrenih osmeha. Smeju se, tvituju, pokazuju nešto novo, ali čekamo sprovođenje rezultata te kampanje šarma.
Da li Bliski istok, uključujući Izrael, treba da bude region bez nuklearnog oružja?
– To zvuči veoma lepo, ali ljudi koji predlažu takve ideje zapravo iskrivljuju realnost. Izrael je jedina država u regionu i možda na svetu čije se postojanje dovodi u pitanje. Ima zemalja koje su potpisale sporazum o neširenju nuklearnog oružja, ali ga svaki dan prekrše po tri puta. Primer je Iran. Ukoliko neprijateljska zemlja pravi atomsku bombu sa deklarisanim ciljem da nas uništi, onda mi moramo da razvijemo jedinstvenu strukturu samoodbrane.
Da li je u dugoročnom interesu Izraela, ili makar premijera Netanjahua, da se mirovni proces sa Palestincima odugovlači u nedogled?
– Potpuno smo posvećeni mirovnim pregovorima i jedino rešenje je uspostavljanje palestinske države pored Izraela, da dve države žive u miru i skladu – Izrael kao dom jevrejskog naroda i buduća Palestina kao dom palestinskog naroda. Odavno smo prihvatili ideju da Palestinci budu suvereni u svojoj zemlji. Problem je što oni igrajući ulogu žrtve odbacuju ideju priznavanja drugog. Oni nisu iskreno posvećeni rešenju o dve države za dva naroda. Paradoks je u tome što mi priznajemo njihovo pravo na samoopredeljenje, dok oni odbacuju naše pravo na jevrejsku državu. Pitajte ih da li je Izrael jevrejska država i oni će koristiti akrobatske veštine kako bi izbegli da odgovore potvrdno. Duboko u svojim srcima mnogi Palestinci u budućnosti vide dve države: Palestinu kao čisto palestinsku i Izrael kao dvonacionalnu državu.
Da li je izgradnja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali suprotna mirovnim naporima?
– Potpuno smo svesni kritika sa kojima se Izrael suočava zbog naselja. Potpuno. Ali insistiram da naselja nisu prepreka za mir sa bilo kim, a posebno sa Palestincima. Potpisali smo mir sa Egiptom, a naselja na Sinaju nisu bila problem. Svako ko tvrdi da su naselja prepreka za mir greši. Izrael se povukao iz Gaze u leto 2005, sva naselja su bila rasformirana, vrtići, čak i groblja. Nije više bilo ni okupacije, ni naselja. I, da li smo dobili mir zauzvrat? Ne. Desilo se suprotno. Palestinci su prvi put dobili parče sopstvene teritorije. Izabrali su vladu terorističkog Hamasa, a teritoriju Gaze ne posmatraju kao zemlju na kojoj će razvijati visoku tehnologiju i sofisticiranu poljoprivredu, već kao bazu za raketne napade na Izrael. Pravi problem nisu naselja već to što mnogi Palestinci neće da prihvate da Izrael ne postoji privremeno i da nije gost, niti je nastavak krstaške okupacije stare Palestine, već moderna država koja pripada Bliskom istoku. Mi smo se vratili kući i nemamo nameru da odemo.
Otkrivanje Srbije
Krajem oktobra prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić bio je u privatnoj poseti Izraelu. Izjavio je, međutim, da je razgovarao sa predsednikom Šimonom Peresom o ekonomiji. Da li je to najava produbljivanja saradnje Srbije i Izraela?
– Ne bih komentarisao privatnu posetu, ali imam puno pouzdanje u buduću ekonomsku saradnju Srbije i Izraela. U velikoj meri sam optimista kada je reč o ekonomskom isceljivanju Srbije za relativno kratko vreme. Srbija i Izrael nisu čak ni zagrebali po površini kada je reč o mogućnostima ekonomske saradnje. Uglavnom privatne izraelske kompanije u Srbiju su uložile oko 1,3 milijarde evra u nekoliko projekata. Svi znaju za Airport city na Novom Beogradu. Gradimo i maloprodajne centre u Pančevu i Novom Sadu. Mislim da će Izraelci sve više otkrivati Srbiju. Poljoprivreda je potencijalna oblast dobre saradnje. Razgovaramo sa predstavnicima vlade i poslovnim ljudima u Srbiji kako da se više razvije pametna poljoprivreda, navodnjavanje, tretman otpadnih voda. Ima mogućnosti za saradnju u visokoj tehnologiji i u turizmu. Nadam se i verujem da će pokretanje „Air Srbije“ pomoći da više turista dođe iz Izraela u Srbiju i obratno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
