Dok se SAD pripremaju za potpuno povlačenje snaga iz Iraka, Iran kuje planove da stvori potencijalni moćni vakum pred izbore 7. marta, na kojima su konzervativci umesto koalicije umerenjaka glavni favorit Teherana, saznaje se iz bezbednosnih izvora.
Šiitski Iran već ima pouzdane saveznike u Siriji, libanskom Hezbolahu i Hamasu u Gazi, a širenjem ovakvih saveza u Iraku, Teheran računa da će ojačati svoju regionalnu moć, što bi obeshrabrilo Izrael i potencijalno smanjilo uticaj sunitskih kuća kao što su Saudijska Arabija i Egipat. Ovo, navodno iransko političko mešanje, koje je američki ambasador u Iraku Kristofer Hil nazvao „pakosnim mešanjem“ može da nanese štetu SAD i iračkim zvaničnicima.
Prema navodima visokog iračkog obaveštajnog zvaničnika reč je o namerama Irana da utiče na izborni savez između dva osvedočena šiitska rivala – Sadrista koji su sledbenici sveštenika Moktada al Sadra, za kojeg se veruje da živi u Iranu i Vrhovnog iračkog islamskog saveta koji ima podršku Teherana.
Pojedina ispitivanja pokazuju da bi šiitska koalicija, koju vode sveštenici i sebe nazivaju iračkom Nacionalnom alijansom, mogli da prođu bolje od iračkog premijera Nurija al Malikija, umerenog Iračanina u čijem bloku dominiraju šiiti ali i suniti i Kurdi. Blok koji osvoji većinu mesta u 325. članom parlamentu imaće pravo da nominuje budućeg premijera.
Da Iran pokušava da utiče na iračku politiku, ukazuje i to što su Sadristi prekinuli javno da propagiraju isključivo arapsku agendu i počeli da sklapaju veze sa spoljnim snagama među kojima i nearapski Iran. Sadristi koji su se 2003. predstavljali kao zakleti neprijatelji Vrhovnog iračkog islamskog saveta, podsticali su sve do nedavno nasilje na ulicama Iraka. Ukoliko Iran uspe u svojim namerama u Iraku a Amerikanci istraju u namerama da se povuku do kraja godine, stručnjaci tvrde da će tada biti postignut kritičan cilj: Irak će biti oslobođen od američkih snaga i uticaja, te će se okrenuti svom komšiluku. To bi predstavljalo najveći zaokret od 1980-ih, kada se mali ali bolje naoružani Irak borio protiv Irana sa prekidima gotovo osam godina, u ratu u kojem je s obe strane milion ljudi ubijeno ili ranjeno. „Islamska Republika će pokušati sa sačuva svoj uticaj različitim sredstvima, uključujući i političku patronažu, ekonomsku saradnju i investicije, religiozne veze i oružanu podršku šiitskim pobunjeničkim grupama“, kaže Alirez Nader iz korporacije RAND, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.
Prema njegovom mišljenju, konačan cilj bio bi Irak u kojem vladaju šiitske partije sledeći politiku koja je u skladu sa interesima Irana. Irački sunitski Arapi kažu da iza odluke o zabrani kandidature za oko 500 kandidata na predstojećim iračkim izborima, od kojih su većina suniti zbog njihove navodne povezanosti sa partijom Baat bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina, stoji upravo Iran. Teheran, međutim, negira te navode.
Takođe, šiitsku miliciju finansiraju i obučavaju agencije lojalne teheranskom režimu. Pripadnici te milicije do sada su ubili na stotine američkih vojnika, izvodeći bombaške napade na putevima i raketirajući američke baze.
Stručnjaci kažu, da se Iran veoma oprezno kreće po iračkom političkom terenu, svestan da bi preterani otisak pokrenuo irački nacionalni zazor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
