Sastanak 130 zemalja učesnica nuklearne konferencije u Beču našao se juče šestog dana razgovora u ćorsokaku, kada je Iran odbacio da se angažuje na postizanju kompromisa kojim treba da prekine zastoj nastao zbog odbijanja Teherana da se složi s dnevnim redom konferencije.
Glavni cilj diplomata učesnika Konferencije jeste da rade u pravcu jačanja Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, rečeno je agenciji AP pošto je predsedavajući sastankom Jukija Amano iz Japana odlučio da raspravu o ovom pitanju ograniči do najkasnije utorka, nakon čega je Iran zatražio dodatni dan za konsultacije sa svojom zemljom.
Sastanak 130 zemalja učesnica nuklearne konferencije u Beču našao se juče šestog dana razgovora u ćorsokaku, kada je Iran odbacio da se angažuje na postizanju kompromisa kojim treba da prekine zastoj nastao zbog odbijanja Teherana da se složi s dnevnim redom konferencije.
Glavni cilj diplomata učesnika Konferencije jeste da rade u pravcu jačanja Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, rečeno je agenciji AP pošto je predsedavajući sastankom Jukija Amano iz Japana odlučio da raspravu o ovom pitanju ograniči do najkasnije utorka, nakon čega je Iran zatražio dodatni dan za konsultacije sa svojom zemljom. Ali diplomate, koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da raspravljaju o ovim delikatnim pitanjima, ukazali su da zahtev Irana nije ništa drugo nego taktika odlaganja, dakle ništa što nije viđeno protekla tri dana sastanka.
„Iranci su očigledno zainteresovani da vide neuspeh ovog sastanka“, izjavio je jedan delegat ukazujući da je u središtu pažnje Teherana da spreči bilo kakvu debatu o svom prkošenju zahtevu Saveta bezbednosti UN da zaustavi sve aspekte svog programa o obogaćivanju urana. Drugi delegat iz zemlje članice pokreta Nesvrstanih, grupe koja normalno podržava Iran kada je reč o nuklearnim pitanjima, izjavio je da je čak i među Nesvrstanim zemljama „raspoloženje loše“ zbog nepopustljivog stava Teherana.
Priznajući da je „više vremena neophodno za ponovnu raspravu o ovom pitanju“, predsedavajući Amano izrazio je puno razumevanje zbog frustracija delegata i nedostatka minimuma progresa o nezavisnim pitanjima zbog prepirke oko agende. On je predviđao da se na popodnevnoj sednici postigne dogovor o vremenu i mestu naredne konferencije.
Sastanak koji je prvobitno trebalo da se završi 11. maja odložen je kako bi se Irancima dalo više vremena da odluče da li će prihvatiti kompromisni predlog južne Afrike. Na ovakvim sastancima odluke se uobičajeno donose konsenzusom, ali protivljenje Irana bilo bi dovoljno da osudi na propast predlog južne Afrike. Takav obrt situacije doveo bi do okončanja konferencije, ili bi dalje ojačao frontove i doveo do eventualnih propasti budućih sastanaka koji prethode Konferenciji o preispitivanju ugovora 2010, zbog insistiranja mnogih delegata da je konsenzus ključna odluka.
Iran tvrdi da ima pravo da obogaćuje uran na osnovu jedne odredbe Ugovora o neširenju koja daje svim ugovornim članicama pravo da razbijaju mirnodopske programe. Ali, sumnja se da već gotovo dve decenije Iran obavlja tajne nuklearne aktivnosti.
Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja poziva države da se obavežu da se neće baviti nuklearnim oružjem u zamenu za to da pet nuklearnih sila SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina krenu u pravcu nuklearnog razoružanja. Indija i Pakistan, poznate nuklearne države ostale su izvan Ugovora, što je učinio i Izrael za koji se smatra da poseduje takvo oružje, ali to ne priznaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
