Iranci nova meta SAD na iračkom frontu

Više od dve godine posle pada Sadama Huseina rat u Iraku se zasnivao na lovu na pobunjenike i pripadnike Al Kaide. Prošle godine rat se proširio na gušenje sektaškog rata. Prema pisanju Njujork tajmsa, poslednje tri nedelje, u dva napada i u novim obelodanjenim naređenjima koje je izneo predsednik Buš, otvoren je i treći front – protiv Irana. Zvaničnici administracije SAD rekli su da je njihov cilj ograničen na sprečavanje Iranaca da potpomažu napade na Amerikance i na iračke snage. Ali, u poslednjim javnim saopštenjima visoki zvaničnici Bušove administracije dali su javnosti jasno do znanja da njihov plan ide značajno dalje, ka rušenju iranskog sna o tome da postanu najveća sila na Bliskom istoku. U intervjuu koji je u petak dala, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs opisala je, kako je ona nazvala, „raširenu“ strategiju suprotstavljanja „neprihvatljivom ponašanju“ koje vodi ka destabilizaciji Iranaca duž regiona.
Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli rekao je u nedelju da SAD pružaju otpor naporu Iranaca da „uspostave hegemoniju“ duž čitavog regiona. Čak i pojedini žestoki kritičari Bušove administracije ne dovode u pitanje ubeđenje Bele kuće da su ambicije Irana velike. Nekoliko zvaničnika administracije pitalo se još 2003. da li Iran predstavlja daleko veću potencijalnu pretnju od samog Sadama Huseina. Pre početka invazije na Irak 2003. zvaničnici Bele kuće raspravljali su o tome da li će zbacivanje Sadama s vlasti poslati moćan signal Iranu i Severnoj Koreji, zemljama koje je Buš 2002, zajedno sa Irakom, identifikovao kao delove „osovine zla“. „Ovakve argumente ste mogli da čujete stalno na sastancima“, izjavio je jedan zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost koji je u to vreme otišao iz administracije. Prema njegovim rečima Bela kuća je u to vreme smatrala da će Irak praviti veće probleme nego Iran i Severna Koreja. Ali, dogodilo se sasvim suprotno. Severna Koreja je testirala svoje nuklearno oružje u oktobru, a Iran je odlučio da ubrza svoj program za obogaćivanje uranijuma.
Vašington postavlja više marinskih, vazdušnih i protivraketnih baterija uz iransku obalu; ubedio je većinu međunarodnih biznismena da prekine ugovore s Iranom; suprotstavio se Irancima na iračkoj teritoriji. Zvaničnici Bele kuće tvrde da će ignorisanje aktivnosti Iranaca samo voditi ka eskalaciji sukoba s vladom predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. „Nema dileme da je ono što je krenulo loše u Iraku napravilo život lakšim za Irance“, izjavio je nedavno jedan visoki zvaničnik Bele kuće. „Pitanje je šta dalje s tim“, kaže on. Odgovor, oblikovan u Savetu za nacionalnu bezbednost, jeste taj da američka vojska pronađe mete, Irance za koje veruje da podgrevaju napade, odluka je Buša koju je doneo pre nekoliko meseci.
Najmanje dva puta tokom prošlog meseca u napadima u Iraku koji su razbesneli tamošnje zvaničnike američki vojnici zadržali su nekoliko Iranaca. U nedelju, irački ministar inostranih poslova Hošar Zebari pozvao je na oslobađanje petorice Iranaca uhvaćenih u poslednjim prepadima koji su se dogodili u četvrtak u Erbilu.
Potencijalno „strateško mimoilaženje“ s iračkom vladom povodom toga kako se nositi s Irancima samo je jedno od pitanja koje se postavlja u novom pristupu Vašingtona. Prvo među pitanjima je da li će se kampanja zaustaviti na iranskim granicama. Sekretar odbrane Robert Gejts rekao je da ne vidi potrebu za ulaskom na teritoriju Irana. Ipak, američki zvaničnici su ovog puta pažljivi i ne isključuju mogućnost akcija SAD unutar Irana. Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli izjavio je da je, zasad, Irak „najbolje mesto“ za SAD za suočavanje s Irancima.
Eskalacija tenzija je strah saveznika SAD u regionu koji su zabrinuti zbog Irana, ali su još više zabrinuti da ga ne isprovociraju.