Iranci slede svoj treći put

To je bila prvenstveno kulturna i vrednosna revolucija, u XX veku verovatno bez premca. Islamska Republika Iran je realizovala značajan deo ciljeva Islamske revolucije, ali je dug put da se postigne ideal revolucije, naročito kad se sa strane vrši enorman pritisak na Iran. Pritisak usporava naš put, ali ne može da ga zaustavi. Nakon osam godina rata, više od deset godina sankcija, terorističkih napada u kojima su ubijani iranski naučnici, narod čvrsto stoji uz revoluciju i svoje vođstvo. To je za nas veliko dostignuće. Iako je parola bila „ni Istok ni Zapad“, to nije značilo da ne želimo odnose sa njima, već da se oslobodimo stega obe strane i kolonijalizma i da sebi stvaramo treći put. Upravo onako kako je Tito posle Drugog svetskog rata pokrenuo pitanje nesvrstanosti – rekao je u razgovoru za Danas povodom 35 godišnjice Islamske revolucije ambasador Irana u Srbiji Madžid Fahim Pur.

Ima li sličnosti između socijalističke revolucije u Jugoslaviji i islamske u Iranu?

– Sličnosti su u narodnom karakteru revolucije i stvaranju države socijalne pravde. Međutim, Islamska revolucija ima velike prednosti u odnosu na druge revolucije. Jedna od najvećih prednosti jeste da se državom upravlja na osnovu Božijih zakona. Jedna od tajni uspeha revolucije je u tome.

Ima li političke volje Irana i „šest sila“ da se postigne rešenje o nuklearnom programu?

– Što se tiče Irana, postoji apsolutna politička volja, a čini se da je takvo raspoloženje i u grupi „pet plus jedan“. Iran je sa svojom istorijom od više milenijuma uvek bio pristalica ideje da se svi problemi rešavaju razgovorom.

Koliko je predsednik Ruhani doprineo postizanju privremenog sporazuma? U zapadnim medijima plasira se vrlo pozitivna slika o njemu.

– Globalne politike Irana nisu doživele neke enormne promene, ali su promenjene metode. Ruhani je parolom „razboritost i nada“ uspeo da pobedi na izborima, a sa idejom konstruktivne saradnje sa svim delovima sveta svuda je bio toplo dočekan. Nadamo se da će pitanje miroljubivog korišćenja nuklearne energije u Iranu biti brzo rešeno. Ima nade da će se u toku sledećih par meseci postići konačan dogovor.

Iran je još pod sankcijama. Kako se živi?

– Sankcije imaju dva aspekta. Prvi je da su problemi stvoreni običnim ljudima, naročito u zdravstvu i obezbeđivanju lekova, a to je okrutna mera i nehumano postupanje. Drugi aspekt je da je Iran krenuo ka zadovoljavanju sopstvenih potreba iz svojih izvora. Iran je velika zemlja, računajući i morske granice ima 15 suseda, kao i veliki broj prijatelja u svetu. A svetu je potrebna nafta iz Irana. Saradnja sa Iranom donosi bezbednost našem regionu, samim tim i svetu.

Predsednik SAD Barak Obama nedavno je rekao da će uložiti veto na bilo kakve nove sankcije Iranu, ako ih Kongres usvoji. Kakvi su sada odnosi SAD i Irana?

– Pretrpeli smo mnoge štete od SAD, pre i posle revolucije. Bez obzira na to, kao što je imam Homeini rekao, ako SAD odustanu od svoje netrpeljivosti prema Iranu i priklone se politici uvažavanja uzajamnih interesa, Iran je spreman za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa.

Izgleda li sada da Vašington odustaje od te „netrpeljivosti“?

– Čini se da se metode gospodina Obame malo razlikuju od metoda njegovih prethodnika. Nadam se da će on poštovati stavove koje sada iznosi. Izgleda da su on i njegovi saradnici došli do zaključka da je u njihovom interesu saradnja sa Iranom. Shvatili su da je Iran faktor koji ne mogu da zaobiđu.

Iran je nedavno bio pozvan na konferenciju o Siriji, ali se od tog poziva hitro odustalo. Da je ipak bilo dozvoljeno učešće Irana, kakav bi bio njegov doprinos?

– Naš stav je da UN i sve međunarodne institucije moraju da deluju potpuno nezavisno. Moraju da uvaže interese celokupnog čovečanstva, a ne pojedinačne. Vršenje pritisaka na UN od nekih zemalja stvara probleme. Ne mogu da kažem šta bi se desilo da je Iran učestvovao, ali Iran je uvek imao vrlo dobre ideje za rešavanje mnogih problema u svetu. Da smo učestvovali, proces bi bio brži i bolji. Bliskoistočna slagalica je nepotpuna bez Irana. Problem Sirije ne može biti rešen vojno, već dijalogom. Svi treba da znaju da su se tamo koncentrisale sve moguće radikalne grupe. Ako bi oni došli na vlast, to bi bilo opasno za region i za čitav svet. Ta činjenica je učinila da SAD budu obazrivije kada je reč o Siriji.

Da li je zamislivo ukidanje smrtne kazne u Iranu?

– To je apsolutno pravno pitanje. Dokle god je moguće, iranski pravnici se trude da smanje broj izvršenja. Ali kada je bezbednost društva izrazito ugrožena, nemate mnogo izbora. Na osnovu islamskog zakona, ako porodica žrtve odustane od izvršenja smrtne kazne, u velikom broju slučajeva presuda se ne izvršava. Najveći broj izvršenja se odnosi na narko-dilere. Više hiljada naših vojnika i snaga bezbednosti poginulo je u borbi protiv trgovine narkoticima. Najveći deo trgovine za cilj ima prenos droge u evropske zemlje. Zapravo, Iran plaća materijalni i ljudski ceh za bezbednost Evrope.

Srbija limitirana zbog EU

Istorijat odnosa Irana sa Jugoslavijom i Srbijom seže 70 godina unazad. Odnosi su uvek bili dobri, bez posebnih problema. Sada su odnosi veoma prijateljski. Znate naš stav o Kosovu, zbog kojeg su nam zvaničnici Srbije uvek zahvalni. Dobra je saradnja u međunarodnim forumima gde uzajamno podržavamo kandidature predstavnika dve zemlje. Nažalost, zbog raznih okolnosti, pa i zbog sankcija, obim trgovinske i ekonomske saradnje je drastično pao. Obe strane su odlučne da to promene. Industrija i poljoprivreda Srbije je interesantna za Iran. Međutim, Srbija ima ograničenja zbog procesa evrointegracije. Istovremeno, sa zemljama EU Iran ima veliki obim trgovinske razmene. Posle privremenog dogovora o nuklearnom programu ogroman broj evropskih delegacija dolazi u Iran radi sklapanja poslovnih ugovora. Nedavno je Iran posetila francuska delegacija od 100 kompanija aktivno zainteresovanih za nastavak saradnje u svim oblastima, a naročito u auto-industriji. Naša preporuka Srbiji i svim ostalim zemljama jeste da iskoriste priliku koju Iran pruža.