Foto: Mirko Rudić
Bihać je trenutno najprometnija tačka migrantske rute preko Balkana i za hiljade ljudi poslednja stanica pre pokušaja da uđu u Evropsku uniju, a prema zvaničnim podacima tu trenutno boravi nešto više od 3.000 migranata, ali je taj broj sigurno veći.
Porodice sa decom žive u nekadašnjem hotelu „Sedra“, koji je poslednji put turiste primio pre šest godina.
Od jula prošle godine to zdanje u nadrealno lepom prirodnom ambijentu na obali Une prima one koji su pobegli od ružnih životnih okolnosti u Iraku, Iranu, Siriji, Avganistanu. Trenutno ih je 335. Ispred ulaza u hotel deca trče i u igri uzvikuju „Alemanija, Alemanija“, jer je za njih Nemačka obećana zemlja.
Najmlađi stanovnik „Sedre“ je Adrijen, rođen pre manje od mesec dana, a u centru kažu da će uskoro biti još beba. U „Sedri“ vlada porodična atmosfera, sve miriše na čisto, a dekor upotpunjuje i prostrt veš.
„Oni nisu dobri ljudi“, kaže za hrvatske policajce. „Rekla sam im da sam žedna, a odgovorili su mi da idem u Bosnu, tamo ću dobiti vodu“, seća se ona.
Tu je i mladi Pakistanac Alabad, koji je bio vladin službenik. Pobegao je nakon što su mu ubili brata. Ima nešto drugačije planove od većine migranata, jer mu cilj nije Nemačka, već Velika Britanija. I on se žali na hrvatsku policiju i insistira da mediji prenesu kako oni izbeglice i migrante ne tretiraju kao ljude, a posebno loše se ophode prema ženama.
„Teraju ih da idu bose, oduzimaju im jakne i stvari“, kaže on.
Upravnik prihvatnog centra „Sedra“ Mite Cilkovski potvrđuje da migrantima nije lako da odu iz Bosne i Hercegovine.
„Neki od njih su ovde još od otvaranja kampa, duže od godinu dana. Kao da postajemo porodica“, kaže on.
Cilkovski je iskusan humanitarac, a pre dolaska u „Sedru“ radio je na otvaranju kampa „Bira“, koji je smešten u nekadašnjem fabričkom centru.
A u kampu „Bira“, potpuno drugačija slika. Hale danas mrtve fabrike za proizvodnju bele tehnike sada su ogromna čekaonica za više od 1.700 migranata, koji se nadaju nastavku puta ka EU.
Atmosfera je, može se reći, vašarska. Odzvanja arapska muzika, tarabuke i gitara. Pod šatorima u hali igra se šah, neki se bave slikarstvom, a prekoputa se igraju fudbal i odbojka.
Da se njegova priča čuje, želeo je četrdesetogodišnji Amir Ali Mohamadi, Iranac koji je na putu u bolju budućnost povredio kičmu. Njegovi saputnici morali su da nastave, a njega su ostavili kraj puta. Pronašla ga je hrvatska policija. Pomoć mu je, priča on, ukazana u bolnici Rijeci, ali ga je policija ubrzo, nedovoljno oporavljenog da nastavi put, vratila u Bosnu i Hercegovinu i ostavila kod Kladuše.
Imao je sreću da ga je neki čovek primetio i kolima prebacio do centra „Bira“, gde je već četiri meseca.
Amirova sudbina, kao i sudbina svih koji sa njim provode migrantske dane u centru „Bira“, je neizvesna, jer je sve više informacija da će ovaj prihvatni kamp biti zatvoren sredinom novembra.
„To stalno najavljuju, ali ne verujem da će se desiti. Šta će biti sa ovim ljudima u tom slučaju, gde će oni“, pita se jedan od prevodilaca u centru Bira.
Poseta prihvatnom centru „Bira“ ujedno je i završetak „Balkan medija karavana“. Grupa novinara iz pet zemalja regiona krenula je 3. novembra u obilazak migrantske rute i kampova u Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Karavan je okupio oko 20 novinara iz Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Karavan je organizovala nevladina organizacija Inicijativa za razvoj i Saradnju, uz podršku nacionalnih partnerskih organizacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
