Irinej: Da se ratne rane u miru zaleče

Saborni pakrački hram, delimično obnovljen od poslednjih razaranja tokom raspada SFRJ, bio je pretesan da primi Srbe iz svih delova Hrvatske, hodočasnike iz Srbije, Crne Gore i RS, koji su došli na ustoličenje vladike Jovana, a mnogi od njih i na poklonjenje srpskim žrtvama u logoru Jasenovac. Svečanom ustoličenju novog episkopa slavonskog prisustvovali su i državni zvaničnici Srbije, Hrvatske i RS, srpski političari u Hrvatskoj, visokodostojnici Rimokatoličke crkve, londonski biskup i starešina britanske kraljevske kapele Ričard Čardtres.

– Vladika Jovan dolazi na tron mučeničke eparhije, sa malobrojnim sveštenicima i vernicima koji hodaju po zemlji, u kojoj samo Gospod zna broj sveštenika i vernika koji su postradali i koji su pod zemljom. On će biti episkop ne samo žive pastve nego hiljada onih koji su svoju veru i ime osvedočili svojom krvlju, postradavši u Jasenovcu, Mlaki i drugim mestima. Molim se Gospodu da se vreme koje je iza nas nikada ne ponovi nigde pod kapom Nebeskom, jer je ova tragedija utoliko veća što se dogodila hrišćanskom narodu, kome je hrišćanska ruka odrubila glavu. Molim našu braću u Jevanđelju po Hristu da se rane minulih vremena što pre zaleče, da se hramovi koji još zjape porušeni u trnju i šipražju obnove, da pomognu da se vrate oni koji su se silom prilika našli van svojih domova, da na vidljiv način pokažemo malo suza i pokajanja i da se ono što je po zlu učinjeno zaleči i nikad ne ponovi na ovim prostorima – poručio je, između ostalog, patrijarh srpski Irinej posle liturgije koju je služio sa dvadesetak arhijereja SPC i arhiepiskopom katarskim Makarijem iz Jerusalimske patrijaršije.

Besedu poglavara SPC pojedini hrvatski mediji juče su ocenili kao „politizaciju ustoličenja vladike Jovana“, ali su zato pohvalili „pomirljiv ton“ šefa srpske diplomatije Ivice Dačića. Dačić je u obraćanju novinarima u Pakracu ocenio da je „izgradnja dobrih odnosa Srbije i Hrvatske ključni faktor za stabilizaciju i razvoj čitavog regiona“ i da ti „odnosi treba da budu zasnovani na poverenju i zajedničkim interesima“. On je naglasio i da je SPC „jedan od najznačajnijih oslonaca i centara okupljanja srpskog naroda svuda u svetu“ i da ima „veliki značaj za očuvanje duhovnog, nacionalnog, kulturnog nasleđa i identiteta Srba u Hrvatskoj“.

– Rečima se ne može iskazati to šta za nas znači ovo ustoličenje. To samo srce može reći. Dočekali smo i to, deo smo povesti. Mi u Slavonskom Brodu nemamo crkvu, nemamo zvona, ali eto došao je novi vladika, svi ga hvale, nadamo se da će i nama doći – kaže za Danas Dušanka Vrkljanc iz Slavskog Broda, dok zvona sa pakračke crkve pozdravljaju poglavara i vladike SPC.

Ona kaže da se bogosluženja u Slavonskom Brodu održavaju u jednom stanu, a na pitanje kako se živi u tom slavonskom gradu, odgovora da je „svuda jad i beda“. Srbi, prema rečima Jelene Oklašević iz Trnjana, nemaju svoju crkvu ni u ovom mestu, jer je hram Male Gospe (Rođenja Presvete Bogorodice) srušen do temelja. Dodatni problem je što cela Slavonska eparhija trenutno ima samo osam sveštenika, jer je u oružanim sukoba tokom raspada SFRJ, kao i u Drugom svetskom ratu doživela, kako to u SPC kažu, duhovni genocid.

Sam Pakrac, kao i većina okolnih mesta, izgleda kao varoš u kojoj rat još nije završen. O sukobima, koji su se završili 1995. akcijom „Bljesak“ hrvatskih vojnih i policijskih snaga i progonom Srba sa ovog prostora na severnozapadnim obroncima planine Psunj, govore razrušene, u korov zarasle, kuće i izrešetane fasade, čak i na zgradama koje pripadaju državnim institucijama. Sveže fasade i obnovljene kuće uglavnom pripadaju Hrvatima, koji su u Pakracu sada većinsko stanovništvo. Do 1991. većinu su čini Srbi.

– U Pakracu je ostalo oko 1.500 Srba. Živi se onako osrednje – nije ni dobro ni loše. Grad se polako sređuje, ali sve to ide jako slabo. Drago mi što je vladika Jovan došao i što je već počeo da radi na obnavljanju crkve. Mislim da će sada biti veći napredak – kaže Pakračanin Goran Đukić, dok se ispred ruševina od Vladičanskog dvora iz 18. veka, nekad najvećeg u SPC, okreće slavonsko kolo.

Tradicija

Prva pravoslavna eparhija na tlu Slavonije osnovana je u drugoj polovini 16. veka posle obnove Pećke patrijaršije 1557. godine. Ranije se zvala požeška, potom pakračka, a od 1959. Slavonska eparhija, sa sedištem u Pakracu.