Iseljavanje Jevreja iz Austrije pre 80 godina

Kako ovaj bečki list piše, Centrala za iseljavanje Jevreja iz Istočne Krajine je za godinu dana svog postojanja iselila oko 100.000 Jevreja.

U arprilu ove godine, u Austriji je ostalo svega 80. 000 čistih Jevreja.

Gospodin Čemberlen je u Donjem domu nedavno izneo mogućnost naseljavanja Jevreja u Britanskoj Gvajani i Latinskoj Americi, prenosi Vreme.

Vest o iseljavanju Jevreja pred početak rata nije ukazivala na predstojeću katastrofu koje će zadestiti ceo svet.

Zbog toga ne čudi što je ova priča zauzela svega nekoliko redova u uglu jedne stranice.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda istog dana najavljena je izgrdanja novog puta do Avale.

Postojeći put do Avale služiće putnicima još neko vreme. Nakon što se radovi na novom putu završe, stari put će biti otvoren samo za povratak.

Upravo ovo predstavlja jedna od glavnih ciljeva inženjera koji rade na ovom projektu: da jedan put vodi do, a drugi sa Avale, tj. da nema nikakvog ukrštanja.

Tamo gde je ukrštanje ipak neizbežno, biće postavljen podvožnjak.

Ovaj put gradi se za laki saobraćaj, dok će za biti korišćena ulica Vojvode Stepe koja će biti povezana sa avalskim drumom jednom novom ulicom.

Ceo put do Avale iznosiće oko 13 kilometara i predstavljaće jedini put ove vrste na Balkanu prenosi Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.