„Srbi su odlazili zbog osvete Albanaca, pa zbog loše politike Beograda“: Sagovornici Danasa o iseljavanju i egzodusu Srba sa Kosova nakon NATO bombardovanja

Iseljavanje Srba nastupa u talasu, za vreme i neposredno nakon povlačenja srpske vojske i policije.

Međunardne trupe, čiji je zadatak bio da uspostave mir, su dolaze na Kosovo, a vraća se i između 700 i 800 hiljada Albanaca prethodno proteranih u Severnu Makedoniju i Albaniju od strane režima Slobodana Miloševića.

Na Kosovo ulaze i preostale jedinice OVK.

„Povlačenjem vojske i policije, svakako i onih koji su činili ratne zločine, srpski narod i drugi nealbanci, pre svega Romi, ostaju nezaštićeni. Međunarodne trupe nisu bile pripremljene da zaštite civilno stanovništvo, uz srpske snage koje su se povukle, nastaje bezbednosni vakuum i nezakonje. Stradaju Srbi, kidnapuju se, pale im se kuće i imovina i  proteruju ih“, priča za Danas Tatjana Lazarević, urednica informativnog portala sa Severa Kosova, KoSSev.

U tom periodu neposredno nakon bombardovanja, kako dalje navodi Lazarević, ekspresno su etnički od Srba očišćeni svi gradovi osim Kosovske Mitrovice.

Prema njenom mišljenju to pokazuje da se istorija ciklično ponavlja.

„Od ’99 diskriminišu se Srbi, tokom devedesetih diskriminisani su Albanci, od 70-ih do dolaska Miloševića, Srbi. Pre toga je istorija za oba naroda bila teška sa uzajamno suprotstavljenom interpretacijom istorijskih činjenica i doživljaja“, kaže Lazarević.

Nasilje između Srba i Albanaca, kako to vidi naša sagovornica, se dramatično pojačalo sa samim početkom bombardovanja.
„Čine se teški zločini nad Albancima, paralelno sa bombardovanjem koje se dešava, Nakon ulaska međunarodnih trupa koje garantuju mir – zločini se usmeravaju prema Srbima“, priča Lazarević.

Rat na Kosovu je počeo leta 1998. godine, i u samom startu se čine teški zločini. Miloševićev policijski državni aparat biva posebno reperesivan prema Albancima, OVK, tada proglašen za paramailitarnu terorističku organizaciju iz zasede ubija policajce, uglavnom Srbe i Crnogorce.

„U Metohiji i drugim delovima Kosova OVK već tada kidnapuje pojedine Srbe. Odmah posle bombardovanja, preostali Srbi i Crnogorci postaju limeni golubovi za odstrel“, ističe Lazarević.

Glavnim krivcima za sve ove zločine i sa jedne i sa druge strane Lazarević smatra kriminlace, šoviniste i „strukture sa zlim namerama“.
„Strukturalno to izgleda ovako: krivci su vlast u Beogradu, tadašnja srpska i juguslovenska, preko svojih saveznih, republičkih i pokrajinskih struktura, militarno i radikalno krilo Albanaca (OVK) i delovi međunaroden arene koji nisu ultimativno gradili mir“, smatra Lazarević.

Isak Vorgučić, novinar i vlasnik Radija KiM, priseća se za Danas raspoloženja među Srbima na Kosovu neposredno nakon bombardovanja.

Kaže da su mnogi Srbi tada znali da će prethodno proterani Albanci po povratku na Kosovo „krenuti sa osvetama“.

„Srbi koji su u to vreme živeli na kosovu su vrlo dobro znali šta se dešavalo i šta bi mogli da očekuju ako se vrate Albanci pa je to verovatno jedan od razloga što su odlučili da se isele i da ne čekaju Albance da se vrate, i da samim tim budu dovedeni u opasnost“, priča Vorgučić.

Kaže da su neposredno nakon bombardovanja Srbi bili jako nebezbedni i da su se dešavali mnogi zločini prema njima.

„Srbe su ubijali po ulicama, kidnapovali ih, mnogi ni dan danas nisu pronađeni i vode se kao nestali. Nakon toga Srbi su se izolovali u enklavama koje je u to vreme vrlo predano štitio KFOR pa kasnije sve manje. Danas enklave nemaju zaštitu vojske, samo policije, ali to ne znači da se situacija relaksirala i da sada između Srba i Albanaca nema problema“, navodi Vorgučić.

Kaže da je potpuno svejedno koji se vremenski period uzme u obzir, odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu su uvek bili „krajnje zategnuti“.

„Bilo to devedesetih ili u novije vreme, odnosi između Srba i Albanaca su katastrofalni.Ni među Srpskim ni među Albanskim rukovodstvom ne postoji ni neki interes, neki pomak, neki nagoveštaj, da bi oni hteli da se posvete poboljšanju odnosa dva naroda“, smatra Vorgučić.

Prema njegovom mišljenju loši međunacionalni odnosi koriste političkim elitama Prištine i Beograda kako bi prikrili probleme koji zaista muče građane Kosova, a to su ekonomija, obrazovanje i zdravstvo.

Iseljavanje Srba sa Kosova za vreme vladavine Srpske napredne stranke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na obeležavanju 20. godišnjice martovskog pogroma izjavio da proterivanje Srba sa Kosova istom žustrinom traje i danas.

Naši sagovornici su saglasni da Srbi već decenijama konstantno napuštaju Kosovo, nekad u većoj a nekad u manjoj meri.

A kakva je situacija bila u prethodnoj deceniji, i malo više, za vreme vladavine Srpske napredne stranke.

„Prvih godina vladavine SNS-a Srbi sa Severa se nisu toliko selili. Veštačkom slikom pseudodržavništva hiperbolizovana je slika da Srbija jača“, priča Tatjana Lazarević.

Ipak, kako kaže, na terenu se dešavalo nešto potpuno suprotno i poprimilo sada već nepovratni efekat.

„Jedna po jedan srpska institucija se gasila i njen ljudski i imovinski resursi prelazili su u kosovski sistem, sistem države koju Srbija formalno ne priznaje, ali kojoj predaje takve resurse“, kaže Lazarević.

Kaže da se paralelno povećavao broj srpskih zastava i broj zaposlenih u onim srpskim institucijama koje i dalje postoje, ali da je Srbija gubila ingerencije u drugim strukturama.

„Sada kada se takva politika ogoljuje sa novim elementom, radikalnim vlastima Samoopredeljenja, primetan je odliv ljudi“, ističe Lazarević.

Za period naprednjačke vlasti ne postoji precizan podatak o tome koliko se Srba odselilo sa Kosova, ali prema procenama nekih NVO taj broj iznosi oko 40.000.

Isak Vorgučić naglašava da, ipak, postoji jedna stvar koju Beograd dobro radi, a to je finansiranje zdravstva i školstva.

„U tom smislu veoma znači podrška Beograda, i Beograd i nema izbora osim da to podržava jer ga obavezuje i ustav i ustavni zakoni“, kaže Vorgučić.

Sa druge strane, kako dalje priča naš sagovornik, postoji problem povezanosti naprednjačkog režima sa kriminalom i ističe slučaj „Banjska“ kao najsvežiji događaj koji je ovo pokazao.

„To je jedan važan adut u rukama Kurtija koji gde god pokušaju da ga ućutkaju time da ne radi dovoljno da popravi položaj Srba on ‘izvadi’ Banjsku“, priča Vorgučić.

I kao još jedan veliki problem navodi institucije.

„Srbi ne mogu da imaju stabilne institucije na Kosovu, i ovde nemaju neku prespektivu. Ta perspektiva nije najsjajnijani kada odu sa Kosova u Srbiju, ali barem postoji ta sloboda kretanja i ne postoji opsanost da će vas neko vređati ili napasti zato što govorite Srpski na ulici“, zaključuje Vorgučić.