Isključiti ministra iz izbora direktora škola

Sindikati smatraju da se limitiranjem broja mandata sprečava korupcija i nezakonito zapošljavanje, a iz Foruma beogradskih gimnazija poručuju da u Srbiji, od oko 1.800 škola, u čak 500 vladaju „večiti direktori“. Među njima „prozivaju“ i Ružičića.

– Ja sam direktor Gimnazije u Čačku u četvrtom mandatu. Svaki put sam išao na proveru i dobio apsolutnu podršku kolektiva, prema tome, biti direktor za mene je obaveza i dužnost, a ne funkcija. Kako može da se računa da je reč o funkciji ako direktor škole ima veću platu za četiri odsto od predsednika sindikata, koji je i odeljenski starešina. Što se mene lično tiče, nemam ništa protiv da se broj mandata ograniči, ali to nema veze sa sprečavanjem korupcije, jer postoji mnogo mehanizama kontrole rada direktora – ističe Ružičić.

Na komentar novinarke Danasa da su u većini škola direktori postavljeni po političkoj liniji i da se mišljenje nastavničkog veća ne uvažava, Ružičić kaže da je to tačno, ali da to „više govori o nastavnicima i sindikatima u tim obrazovnim ustanovama koji nisu uspeli da se ovakvim pojavama suprotstave“.

– Kakav je to kolektiv koji je dozvolio da mu nametnu direktora koga zaposleni ne podržavaju i kakav je to školski odbor koji ne prihvata mišljenje nastavničkog veća? Upućujem pitanje nastavnicima: da li se njima postavlja upravnik zoološkog vrta ili prvi među jednakima? Slobodu vam niko ne daje na tacni, prosvetni radnici moraju da se izbore za nju i dostojanstvo svoje profesije – smatra Ružičić.

On pozdravlja predlog Ministarstva prosvete da kandidat za prvog čoveka škole mora da obezbedi podršku najmanje 50 odsto zaposlenih, kao i rešenje da zaposleni imaju većinu članova u školskom odboru. Naš sagovornik smatra da mišljenje nastavničkog veća mora da bude odlučujuće pri izboru direktora, koje školski odbor treba samo da potvrdi. Ružičić ocenjuje i da bi iz cele procedure trebalo isključiti Ministarstvo prosvete, odnosno da ministar ne daje saglasnost na izbor rukovodilaca obrazovnih ustanova.

Komentarišući najavu da će školske uprave ubuduće dostavljati ministru mišljenje o kandidatima koje je izabrao školski odbor, on ukazuje da se to i dosad radilo nezvanično, ali da je na ministru hoće li poslušati školsku upravu ili pitati lokalne političare.

On kaže da je zapošljavanje ključni razlog zbog kojeg stranke žele da imaju odlučujući uticaj pri izboru direktora i da se u Srbiji „tačno zna u kojim sredinama se nijedan radnik ne može zaposliti bez mišljenja lokalnih političara“.

I pitanje koliko treba da se čuva radno mesto direktorima škola podelilo je prosvetne radnike.

– Rešenje kojim se predviđa da se direktoru čuva radno mesto samo u prvom mandatu (kao i dosad), a za svaki naredni „ako ima slobodnih poslova“ je mali napredak. To je nepravedno prema direktoru škole, koji prođe sve procedure, dobije više od 50 odsto podrške zaposlenih i od drugog mandata prelazi iz statusa profesora na neodređeno vreme, u status direktora na određeno vreme – ukazuje Ružičić.

On smatra da je pomenuto rešenje destimulativno za one koji hoće da se prijave za tu poziciju i pita „da li je ideja da na mestu direktora škola budu najbolji profesori u najboljim radnim godinama ili ljudi pred penzijom koji će taj posao otaljavati“.

Licemerje Ministarstva

– Ako je sazrela svest da je neophodno u celu priču o srpskom obrazovanju pored Ministarstva prosvete i sindikata uvesti i treću stranu – direktore škola, licemerno je da Ministarstvo određuje ko će predstavljati rukovodioce predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola i da ih ono organizuje. Da bi to telo imalo dostojanstvo, stvarno predstavljalo direktore i doprinosilo unapređenju sistema, ono mora biti nezavisno – komentariše Ivan Ružičić zakonski predlog o osnivanju veća direktora.