Iskopavanje Marguma finansira Evropska unija

Za istrživanja Marguma, rimskog grada na ušću Morave u Dunav, Narodnom muzeju odobreno je 360.000 evra, a 120.000 evra namenjeno je Muzeju u Temišvaru za zajedničke aktivnosti. Milorad Đorđević direktor Narodnog muzeja u Požarevcu kaže da je cilj projekta zbližavanje dva susedna naroda kroz zajedničke aktivnosti i da će posle završetka projekta, koji traje 12 meseci, lokalne zajednice u Požarevcu i Temišvaru imati koristi.

– Planiramo da se tokom leta sprovedu glavna istraživanja. Arheološke eksponate pronađene na Margumu prezentovaćemo na izložbi u Temišvaru a Rumuni će kod nas imati izložbu rimske Dakije. Iskopavanja će biti sa jedne i druge strane reke Morave a pre svega na požarevaćkoj gde se prostirao antički grad. Poslednja istraživanja bila su 2004. godine i tada su otkriveni ostaci rimskih termi ali su radovi prekinuti zbog nedostatka novca. Jedini način da se Margum oživi kao turistička destinacija na Dunavu i tu napravi arheološki park je uz pomoć donatora i sredstava EU. Uz Margum, Viminacijum, tvrđave Ram i Golubačku, Lepenski vir i ćitav prostor do Kladova, mi možemo učiniti da taj deo Dunava postane privlačniji za domaće i strane turiste, ističe direktor Đorđervić.

O Margumu, koji se nalazi na najvećoj raskrsnici kopnenih i vodenih puteva jugoistočne Evrope gde se ukrštaju Dunavska magistrala, koridor sedam koji spaja centralnu Evropu i crnomorske obale sa istokom, i Moravsko – vardarska magistrala, koridor 10 koji spaja isti taj prostor sa egejskim svetom na jugu, koji je bio nastanjen u kontinuitetu od perioda Protostarčevačke kulture sve do srednjeg veka, pisali su mnogi putopisci od grofa Marsiljija, koji je ovim delom prošao u 18. veku posle Požarevačkog mira, pa sve do Feliksa Kanica koji je više puta posetio Margum i o njemu ostavio izuzetne informacije. Srpska arheologija za ovaj lokalitet posebno je bila zainteresovana posle Drugog svetskog rata jer su seljaci orući njive a alasi loveći rubu svakodnevno pronalazili razne eksponate koje je raznosila Velika Morava plaveći okolno zemljište. Zato Arheološki institut i Narodni muzej u Beogradu, kao i Narodni muzej u Požarevcu, 1948. godine započinju velika sistematska istraživanja Marguma koja su trajala pet godina i posle toga nikada nisu bila sprovedena u takvom obimu. Pronađen ekskluzivni arheološki materijal čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu a sav ostali prenet je u Narodni muzej u Požarevcu, priča arheolog Dragan Jacanović iz Požarevca.

– Iz gvozdenog doba pronađen je bronzani kotao od desetak litara, izuzetan rad sa dve drške čiji su nosači modelovani u obliku blizanaca i on je i danas u funkciji. U Istorijskom muzeju čuva se nekoliko bronzanih mačeva iz 12 veka pre naše ere. Iz praistorije treba pomenuti i srebrni Tribalski pojas, plemena koje je živelo na području Velike Morave, tu je i izuzetna keramika iz bronzanog doba pronađena u jednom grobu, a iz rimskog perioda pero – kalamus sa ugraviranim imenom pisara što je svetski unikat, a iz tog perioda je i glava imperatora Karimusa, koji je kod Marguma poginuo 295. godine u borbi za vlast sa Dioklecijanom. Vredna je pomena i bronzasna skulptura dečaka sa lampom, koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, naglašava Jacanović.

U srpskoj arheološkoj nauci bilo je prisutno mišljenje da je Morava odnela celi Margum i da tamo više nema ničega. Međutim, iskopavanjima, koje je radio Narodni muzej u Požarevcu 2004. godine, otkriveno je srednjovekovno srpsko groblje i vizantijski period. Od ovogodišnjih iskopavanja očekuje se prodor u dublje slojeve antičkog grada i nova saznanja iz prošlosti Marguma.