Iskustvo mame iz Srbije u Švedskoj o kojem kod nas može samo da se sanja

Ona za Zadovoljnu priča kako je to biti mama u zemlji koja važi za jednu od najboljih u svetu što se tiče uslova za roditeljstvo, šta joj je sve omogućeno, kao i kako je poroditi se tamo.

Porođaj u inostranstvu za mnoge žene iz Srbije deluje kao san snova budući da iskustvo govori da su uslovi tamo preko, na Zapadu, mnogo bolji nego ovde. A kako je u Švedskoj, zemlji koja se u svemu posebno izdvaja?

Lekara nisam ni videla na porođaju

„Na porođaju sam prvo primetila veliku čistu sobu koja je odvojena samo za mene, partnera i bebu. Sećam se da je na tabli pisalo – dobro došli, pa naša imena. Takođe, imala sam pristup različitim sredstvima za ublažavanje bola, kao što su takozvani gas smejavac i epidural.“

Anđelka priča i šta su lekari i babice radili tokom porođaja, kakav je bio njihov odnos prema njoj.

„Lekara nisam ni srela jer nije bilo potrebe za tim, odnosno nije bilo komplikacija na porođaju. U tom slučaju porođaj sprovode babice. Sve su bile ljubazne, profesionalne i posvećene svom poslu. U početku su me obilazile povremeno, a pred sam porođaj ih je bilo više u sobi, davale su mi instrukcije i bodrile me. Pomagale su mi oko svega za vreme i nakon porođaja.“
Kakvi su uslovi u bolnici, kakva je hrana?

„Ja bih rekla da su uslovi u bolnici odlični. U porodilištu imate apsolutno sve što vam je potrebno za porođaj, odnosno sve stvari bez kojih ne možete na porođaju, od higijenskih stvari, do hrane i pića. Kada se prvi put porađate, oni gledaju da vam daju zasebnu sobu za vreme i posle porođaja. Tako je i sa nama bilo. Imala sam u sklopu sobe svoje kupatilo, sto za presvlačenje bebe, pokretni krevetić za bebu, kao i TV.“

Bebu u porodilištu nijednom nisu odveli od mene

Anđelka otkriva i koliko je beba bila sa njom posle porođaja i da li ju je odmah dojila.

„Beba je bila sa mnom od samog početka do izlaska iz bolnice i nijednom je nisu odveli. Sva merenja i kontrole su radili u našoj sobi. Zajedno smo nastojali da započnemo proces dojenja što je pre moguće i već drugi dan smo uspeli u tome. Osoblje me je često obilazilo i pomagalo oko dojenja.“

Takva slika u Srbiji je po po pravilu češća u privatnim porodilištima. A u Švedskoj?

„Porodila sam se u državnoj bolnici. Platila sam samo jednu simboličnu sumu za boravak u bolnici nakon porođaja. Privatna porodilišta nisu česta ovde. A odranije znam da ne postoji velika razlika između državnih i privatnih zdravstvenih ustanova u smislu cena, usluga i uslova.“

U svemu se izdvaja jedna bitna stvar

„Procedura nije ista za one sa švedskim pasošem i za druge žene. Ukoliko ste švedski državljanin ili imate boravišnu dozvolu, ne plaćate u principu ništa. Postoji razlika između uslova za žene u odnosu na to da li su državljanke EU države, non-EU države ili neke druge države sa kojom Švedska ima poseban ugovor o tome. U nekim slučajevima troškovi porođaja mogu biti i preko 6.000 evra.“

Dakle, kako kaže Anđelka, da bi žena u Švedskoj osetila sve blagodeti koje sistem nudi, treba da bude ili švedska državljanka ili da ima boravišnu dozvolu (kao i lični broj), a to pravo ostvaruje, kako kaže, putem radnog odnosa ili spajanjem porodice sa nekim ko već ima državljanstvo ili stalnu boravišnu dozvolu.

U tom slučaju, dobrobiti su brojne, od porodiljskog odsustva, do dečjeg dodatka.

„Porodiljski dani se u Švedskoj zovu roditeljski dani i u startu su podjednako podeljeni na oca i na majku, s tim što određen broj dana roditelji mogu da prebace jedno drugom, a određen broj dana moraju sami da iskoriste. Broj tih plaćenih dana je 480 i roditelji imaju pravo da ih iskoriste do 12. godine deteta.“

Dečji dodatak do 16. godine detetovog života

U svemu se posebno izdvaja dečji dodatak koji Švedska daje.

„Svako dete ima pravo na dečji dodatak koji se isplaćuje do 16. godine detetovog života. On iznosi oko 120 evra mesečno. Takođe, vaše dete ima pravo na vrtić, kao i na produženi boravak posle škole dok vi radite. I svako dete koje je napunilo godinu dana ima zagarantovano mesto u vrtiću u Švedskoj. Roditelji se prijavljuju na sajtu opštine i rangiraju vrtiće na svojoj listi želja. Obično se dodeli jedan od prva tri vrtića sa liste.“