Islamska zajednica (IZ) u Srbiji večeras će, na Fakultetu za islamske studije (FIS) u Novom Pazaru, obeležiti sedamnaest godina od raskola u njenim redovima ili kako to nazivaju „od agresije na IZ“.
Jedinstvena IZ u Srbiji formirana je krajem marta 2007. godine, a već početkom oktobra, dotadašnji bliski saradnici glavnog muftije Muamera Zukorlića, formirali su IZ Srbije i postali njeni čelnici.
Od tada dve upravljačke strukture se međusobno ne priznaju i optužuju. Deklarativno svi su za pomirenje i stvaranje jedinstvene zajednice muslimana u Srbiji, ali svaka od strana ima svoje uslove za pomirenje, ali, za sada, konkretnih rezultata nema.
O svemu što se događalo u proteklih sedamnaest godina govoriće predsednik Mešihata IZ u Srbiji muftija Mevlud Dudić i biće prikazan dokumentarni film.
Zamenik predsednika Mešihata IZ u Srbiji muftija Rešad Plojović, za medije bliske toj zajednici, podsetio je šta se događalo prvih dana oktobra 2007.godine.
Za te događaje optužio je grupu sandžačkih imama, koje su podržali SDA Sandžaka na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom i republička vlast Vojislava Koštunice. koji je u to vreme bio Ugljaninov koalicioni partner na svim nivoima.
– Punih sedamnaest godina je iza nas, a paralelne strukture i danas funkcionišu, ali u rasulu – ocenio je muftija Plojović i dodao da su „danas na čelu fantomske organizacije“ Senad Halitović, jedan od vrhovnih poglavara IZ Srbije, i Muhamed Demidović, sandžački muftija.
Za njih dvojicu je rekao „da su u danima dešavanja agresije bili deo ove zajednice i ostavljeni da za slučaj neuspeha prvog udara, oni zadaju konačni, odnosno drugi“.
-To se desilo 2012.na 2013.godinu kroz takozvanu Inicijativu za pomirenje, kada se konačno saznalo da su oni bili deo te igre od samog početka. Halitović i Demirović glavni su generatori smutnje među muslimanima čije delovanje, kako lično tako i kroz fantomsku organizaciju, nanosi najveću štetu islamu i muslimanima, koji žive na prostoru ove države – optužio je muftija Plojović.
Istakao je da još svi nisu shvatili šta se događa, pa naveo i Dijanet Turske, „koji ovu fantomsku organizaciju veštački održava u životu“.
Dijanet Turske je, pre desetak godina, nekoliko puta pokušavao da pomiri dve posvađane strane, ali pokušaji poznati kao „turska inicijativa“ nisu dali rezultate.
Posle toga pojavila se Inicijativa za pomirenje, u kojoj su se našli, kako se tada govorilo, nezadovoljnici upravljačkim strukturama obe IZ. Oni su se našli i na platnom spisku turskog Dijaneta, ali je njihova inicijativa ostala samo pokušaj.
IZ i bošnjačke političke partije
Dešavanja u IZ odavno su na političkom terenu. Nekada neprikosnoveni bošnjački lider Sulejman Ugljanin smatrao je da njegova reč treba da bude presudna i u verskoj organizaciji muslimana, pa je pre dvadesetak godina saopštio da „Mešihat IZ Sandžaka ne postoji“ i da verska pitanja prelaze u nadležnost Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) na čijem čelu je bio tada.
SDA Sandžaka podržava IZ Srbije, a IZ u Srbiji Stranka pravde i pomirenja (SPP) Usamea Zukorlića.
Kada su te dve partije, u decembru 2022.godine, potpisale sporazum o stvaranju većine u novom sazivu BNV, obavezale su se da će raditi na ujedinjenju islamskih zajednica. I pre i posle toga, više puta se čulo da stvaranja jedinstvene IZ nema bez posredovanja vlasti Srbije, IZ BiH i Dijaneta Turske.
Ko je vrhovni poglavar muslimana u državi Srbiji?
Javnost u Srbiji, a posebno u sandžačkim opštinama, zbunjena je kada na državnim događajima i u razgovorima vidi razne muslimanske velikodostojnike.
Kao sagovornik državnim vlastima pojavljuje se predsednik Vrhovnog sabora IZ Srbije Muhamed Jusufspahić, u razgovorima sa predstavnicima ministarstava vidi se glavni muftija IZ u Srbiji Mevlud Dudić. Na nekim svečanostima među zvaničnicima primetan je jedan od reisu-l-ulema IZ Srbije Nedžemetin Saćipi, ali i sandžački muftija Muhamed Demirović.
Iza toga se i krije tvrdnja da bi državne vlasti Srbije trebalo da imaju odlučujuću ulogu u pomirenju i stvaranju jedinstvene IZ.
Podeljenost u IZ Srbije
Do raskola došlo je i u IZ Srbije. Prve pukotine javile su se 2021.godine prilikom reizbora tadašnjeg reisu-l-uleme Seada Nasufovića, protiv čijeg su novog petogodišnjeg mandata bili predstavnici Sandžačkog muftijstva, a podržali su ga delegati Beogradskog i Preševskog muftijstva.
Rešenje je pronađeno u novim izborima. Na jednoj strani bio je Nasufović, „sa više od 300 predstavnika svebošnjačkog sabora“ i odlukom o „sprovođenju izbora na svim nivoima“. Na drugoj strani ostala su braća Muhamed i Mustafa Jusufspahić, koji su pokušali da ospore takve odluke. Dve strane su razmenile i teške optužbe.
Tek, pre godinu dana, u razmaku od samo nedelju dana, IZ Srbije dobila je dvojicu vrhovnih poglavara. U beogradskoj Bajrakli džamiji na petogodišnji mandat reisu-l-uleme izabran je preševski muftija Nedžmetin Saćipi, a u novopazarskoj Stambol džamiji Senad Halitović.
Bez obzira na sedamnaestogodišnju vrmenesku distancu, još se pamte događaji kada je ovaj grad, uoči početka Ramazanskog bajrama, bio na ivici međumuslimanskog sukoba.
Iz Beograda je sa menšurom stigao novoizabrani reisu-l-ulema IZ Srbije Adem Ziljkić, a pristalice i protivnike razdvajala je Žandarmerija. Ziljkić je, do tada, bio glavni imam u Tutinu i jedan od bliskih saradnika muftije Zukorlića, ali u odbornik Ugljaninove SDA Sandžaka u tutinskoj skupštini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
