Ogorčeni Islanđani ne žele da plaćaju dugove koje su, bez njihovog znanja i učešća, napravile islandske banke u inostranstvu, pa su od predsednika Olafura Ragnara Grimsona zatražili da raspiše referendum o tome.
Peticiju kojom se od predsednika traži da raspiše svenarodno izjašnjavanje o isplati duga od 3,8 milijardi evra Britaniji i Holandiji do juče je potpisala 61.000 Islanđana – petina stanovništva zemlje, odnosno gotovo četvrtina građana sa biračkim pravom, prenele su agencije.
Na svakog Islanđanina, po osnovu tog duga, dolazi više od 12.000 evra. Islandski parlament je tesnom većinom od 33 glasa za i 30 protiv usvojio prošle sedmice zakon o isplati duga, koju od Islanda traže britanska i holandska vlada. Prema novom zakonu, Island bi tu sumu obema zemljama plaćao postepeno tokom 14 godina. Prihvatanje zakona o isplati duga je bio jedan od preduslova započinjanja pregovora o pristupanju Islanda Evropskoj uniji, čiji je prvi krug planiran za mart ove godine.
Dug Islanda je nastao tako što su islandska „Landsbanki“ i njena internet-kćer „Ajsejv“, koje su poslovale u Britaniji i Holandiji, zbog posledica globalne finansijske krize, bankrotirale 2008. godine. U međuvremenu su vlade u Londonu i Hagu isplatile svojim oštećenim građanima novac koji su držali u islandskim bankama, a od vlade u Rejkjaviku zatražile nadoknadu te sume.
Više od 320.000 klijenata u dvema zemljama su u islandskim bankama, zbog visokih kamata, imale uloženih više od 3,8 milijardi evra, što predstavlja gotovo 40 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Islanda. Nerešena finansijska pitanja Islanda zadržavaju isplatu pomoći toj zemlji od međunarodnih finansijskih organizacija, pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je Rejkjaviku odobrio kreditni okvir od 2,1 milijardu dolara (1,46 milijardi evra), objavile su agencije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
