Sve češće ispadanje cisterni sa opasnim materijama: Kako će stanje na železnici uticati na projekat Jadar?

Podsetimo, u poslednjem slučaju prema navodima preduzeća „Srbija Kargo“ nije bilo curenja, niti ima opasnosti po životnu sredinu i ljude, ali o uzroku incidenta još nema reči. Na istoj železničkoj stanici ista situacija dogodila se i 1. aprila.

Prošlog meseca, 24. juna vagon-cisterna sa sumpornom kiselinom iskliznula je između Borske Slatine i Zagrađa. Godinu dana pre toga tri cisterne sa gasom iskliznule su na delu pruge između Kalenića i Požege. Nesreća na pruzi kod Pirota dogodila se 25. decembra 2022. godine kada je iz šina iskliznulo četiri od 20 vagona cisterni koji su prevozili amonijak. Nakon nesreće, zbog simptoma trovanja hospitalizovano je bilo više od 50 osoba.

U nizu železničkih nesreća beleži se i ona iz maja ove godine kada su se putnički i teretni voz sudarili u tunelu, u blizini izlaza kod Pančevačkog mosta. Srećom, nije bilo stradalih putnika.

Sagovornici Danasa ocenjuju da je reforma železnice „katastrofalna“, kao i da o železničkoj infrastrukturi niko ne brine.

Igor Velić, master inženjer saobraćaja ocenjuje za Danas da se incinednti na ženeznicama dešavaju više puta godišnje, jer je ključni problem to što se železnička infrastruktura ne održava, a mehanizacija ne modernizuje.

– O železničkoj infrastrukturi niko ne brine, kao što niko ne brine ni o putnoj infrastrukturi, ali o njoj se više priča, zbog auto-puteva. Železnica je poprilično aktivan vid prevoza i transporta ljudi, robe i sredstava u Evropi, i imate da cela Evropa dosta ulaže u takozvane železničke koridore. To znači da infrastruktura mora da prati i razvoj tehnologije, naročito kada je u pitanju prevoz opasnog tereta, odnosno materija opasnih po prirodu i ljude. Ako vi sada imate infrastrukturu koju ne održavate, zatim pod dva infrastrukturu koju ne obnavljate onda se ovakve stvari dešavaju i tu ima armija propusta unutar same Železnice Srbije, ali to je sad odgovornost na državi i resornom Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture, koje se hvali infrastrukturom a onda se ovakve stvari dešavaju – ističe naš sagovornik.

Stanje na železnici uticaće, kako kaže, i na projekat Jadar, s obzirom da će na dnevnom nivou morati da se transportuju hiljade i hiljade tona otpada, što će samo u ovom segmentu dovesti do zagađenja.

Igor Velić ukazuje na još jedan problem, koji ima veze sa Jadrom i sa mogućim nezgodama.

– Koliko nam se samo nezgoda desi na mestima gde se pruga ukršta sa putem, odnosno gde imamo prelazak pruge preko puta i obrnuto. Pa imate voz udario autobus, auto, pešaka ili biciklistu. Tu su i pružni prelazi koji nisu obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom. A pruga koja bi trebalo da prođe kroz Jadar ukršta se sa više putnih pravaca. To nisu denivelisane raskrsnice i denivelisani prelazi, odnosno ne postoje u dva nivoa isključenje i uključenje kao na auto-putu i to je problem. To znači da ne samo što ćemo imati iskakanje vozila iz šina već i visok rizik da dođe do sudara voza i putničkog automobila, kamiona, pešaka…- naglašava Velić.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu ocenjuje da je reforma železnice izvršena do te mere katastrofalno da tehnološki manjak utiče i na nebezbednost.

– To se ne rešava skupim obilaznicama, već remontom postojećih pruga, zapošljavanjem nekoliko hiljada pripravnika železničkih inženjera i tehničara. To što se po neki put neka cisterna prevrne, uglavnom bez curenja, to je smejurija u odnosu na kontaminaciju vode u celom slivu – ističe Jovanović.

Dok je za kopanje litijuma zadužena kompanija Rio Tinto, za prevoz materijala koji ostaje nakon rudarenja odgovornost snosi Želecnica Srbije, te se imajući u vidu postojeće stanje, postavlja pitanje bezbednoti projekta Jadar i u ovom segmentu, o kome se u javnosti malo priča.