Ispovest mlade žene iz Konga nezakonito proterane u Srbiju (VIDEO)

Sve su češći slučajevi u kojima se Beogradski centar za ljudska prava susreće sa stranim državljanima koji tvrde da su ih mađarske vlasti proterale u Srbiju, ne poštujući ni jedan zakonski propis.

U pitanju su osobe koje nikada nisu bile u Srbiji, a u Mađarskoj su se zatekli kao izbeglice, tražioci azila ili stranci bez regulisanog pravnog statusa.

Beogradski centar je pružao pravnu zaštitu desetinama ljudi koji su se suočili sa ovim problemom, a kojih je bilo iz čitavog sveta: iz Jamajke, Iraka, Moldavije, Avganistana, Gabona i drugih država.

U svim ovim slučajevima proterivanje je sprovedeno „pod okriljem noći“, kako kažu iz Centra, bez opravdanog osnova ili upućivanja obaveštenja nadležnim organima u  Srbiji.

Ovo je samo jedna od priča, jedne od žrtava mađarske migracione politike, čiji je identitet, zarad njene lične bezbednosti, ostao sakriven.

Krajem aprila, ova žena odlučila je da napusti svoju državu zbog nasilja koje je trpela od strane svog supruga, policijskog oficira i čoveka zaposlenog u predsedništvu.

Iz Konga, preko Senegala i Dubaija, stigla je do Mađarske, gde je zatražila azil.

„Čim sam to uradila, rekli su mi da se tu ne traži azil“, priča žrtva.

Pri sletanju na aerodrom u Budimpešti, uručeno joj je nekoliko dokumenata, poput obaveštenja o pravima i obavezama na mađarskom jeziku i odluke o lišavanju slobode.

„Potražili su nekoga ko može da mi pomogne jer su govorili engleski, za koji sam im rekla da ne govorim. Taj gospodin je govorio francuski i rekao mi je da se smirim i da ne plačem, jer sam tamo bila maltretirana. Rekao mi je da se ne brinem, da će me odvesti u Srbiju, gde ću biti na sigurnom“, nastavlja ona svoju priču.

Ono što se dešava nakon toga, za ovu ženu nije ličilo na sigurnost.

Naime, odvedena je u zatvor, gde je sa lisicama na rukama ostala ceo dan. Kako kaže, plakala je i ništa nije jela.

„Uveče su došli po mene i još jednu osobu i smestili su nas u policijsko vozilo“, priseća se sagovornica Beogradskog centra.

Ono što je usledilo nakon toga je višečasovna vožnja do granice sa Srbijom, bez hrane i vode. Na istom putu u policijskom vozilu nalazili su se ljudi i sa Bliskog Istoka, među kojima je bilo i žena i dece.

„Bilo je jako mračno – mrkli mrak! Nije bilo nimalo svetla i vozili su nas, a kada smo stigli, izašli smo iz vozila, gde su nas fotografisali“, objašnjava žrtva.

Tamo, gde im je obećana sigurnost, nije ih čekao niko.

„Otvorili su kapiju i gurnuli nas kroz nju“, priseća se.

Sagovornica Centra i ljudi koji su bili sa njom, našli su se ispred žičane ograde visoke četiri metra, a dugačke 175 kilometara, koju je izgradila Mađarska da bi sprečila ulazak izbeglica.

Česti su navodi da mađarske vlasti primenjuju nasilje, sa ciljem prinudnog proterivanja izbeglica i migranata. Ovi navodi o policijskoj torturi uključuju prebijanje pendrecima, oduzimanje telefona i novca, puštanje pasa i primoravanje izbeglica i migranata da skinu odeću na temperaturi nižoj od nula stepeni Celzijusa, objašnjavaju u Beogradskom centru.

„Nisam poznavala Srbiju, nisam imala nameru da dođem ovde. Bilo je nas trinaestoro, uključujući i decu. Gurnuli su nas i prošli smo kroz kapiju“, govori sagovornica, objašnjavajući da nakon toga nije znala šta da radi, te je pratila jednu porodicu sa decom.

„Išla sam za njima. Ostali su išli nekim drugim putem, ali mi smo išli svojim. Hodali smo kroz šumu u kojoj je bilo veoma mračno. Nisam znača šta da radim“, kaže ona.

Prema njenim rečima, hodajući kroz šumu je plakala, govoreći sebi da je pobegla od svojih problema i došla ovde da bi bila bezbedna, a ovde joj je još gore.

Nakon pešačenja kroz šumu, stigli su do autobusa, a sagovornica Centra je pratila čoveka koji je ušao u autobus i platio joj kartu. Stigla je u Beograd, gde je i ostala.

Njen plan za dalje je da zatraži međunarodnu zaštitu u Srbiji, u kojoj se po prvi put u životu napla nevoljno, isključivo usled nezakonitog postupanja mađarske policije.

Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da joj pruža pravnu pomoć, koja joj je u ovom trenutku neophodna.

Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.