„Ne ispravi lako krivu Drinu!“ – poznata je izreka, ali neki privatni preduzetnici u Loznici, uprkos narodnoj mudrosti, zakonima i zdravom razumu, svojski se trude da isprave reku. Kako se to dešava?
Poslednjih desetak godina, u Loznici i okolini, šest privatnih firmi se bavi eksploatacijom peska i šljunka na obalama Drine bez neophodnih dozvola i bez ikakve kontrole, što bi se reklo „na reč“. Takvim ponašanjem, bez kontrole nadležnih inspekcija ugrožavaju tok same reke, ugrožavaju životnu sredinu, narušavaju ravnotežu biljnog i životinjskog sveta u reci i priobalju, ugrožavaju imovinu svojih sugrađana i nepovratno menjaju prostor. I ne plaćaju adekvatnu naknadu, ni državnim institucijama ni lokalnoj samoupravi, za eksploataciju predviđenu zakonima. Šta se zapravo dešava?
Vladimir Rakić, meštanin Loznice, nam je pokazao lokaciju, po njegovim rečima poslednje u nizu, na kojoj se eksploatiše šljunak i pesak iz Drine, bez neophodnih dozvole i saglasnosti nadležnih. Problem je taj što se ta lokacija nalazi u neposrednoj blizini njegove parcele, gde je planirao i započeo gradnju kuće za sebe i svoju porodicu. Osim toga, to je lokacija na kojoj se nalazi uređeno vikend naselje, gde postoji još mnogo parcela koje imaju uredne građevinske u upotrebne dozvole. Među njima je i jedna parcela, čiji vlasnici svojim „komšijama“ prave probleme. Vlasnik, ili bolje rečeno, delimični vlasnik pomenute problematične parcele je d.o.o. Stobex iz Loznice, koji na toj parceli vrši iskopavanje šljunka. Ako ne postoje dozvole, u ovom slučaju Direkcije za vode Republike Srbije, Srbijavoda i Ministarstva poljoprivrede za takvu delatnost na takvom mestu, mora da postoji i dobar razlog za to.
– Preduslov za obavljanje eksploatacije šljunka, na bilo kojoj lokaciji, jeste posedovanje dozvola i saglasnosti nadležnih institucija, što firma Stobex u ovom slučaju, kao i mnogim drugim nije imala, tvrdi Miroslav Mijatović iz „Podrinjskog Antikorupcijskog tima PAKT“ iz Loznice. On nam objašnjava i dokazuje, kroz sveobuhvatnu papirologiju i dokumentaciju, da na teritoriji Opštine postoji čak šest različitih privrednih subjekata koji vrše eksploataciju šljunka iz Drine, pod krajnje upitnim okolnostima. Nekad sa dozvolama, nekad bez. Prema njegovim saznanjima, nigde ne postoje pisani dokazi i tragovi da je ijedan dinar uplaćen u kasu lokalne samouprave ili bilo kog državnog organa na osnovu eksploatacije šljunka iz Drine i priobalja. Opština Loznica, čiji se resursi nemilosrdno i bez razmišljanja troše, u najgoroj je poziciji. Naime, opštini, po Zakonu, pripada 40 odsto od ostvarenih prihoda prilikom eksploatacije. Sredstva koja bi se ostvarivala po ovom osnovu mogla bi se upotrebiti na razne načine u cilju poboljšanje kvaliteta života građana.
Posle mnogo pokušaja i prijava inspekcijama, od strane građana koje ugrožava javašluk u ovoj oblasti, i odgovora „nije to u našoj nadležnosti“, ipak su na teren izašli vodoprivredni inspektori i naložili zaustavljanje radova na toj lokaciji. Po obustavljanju radova, investitor ili eksploatator, u ovom slučaju d.o.o. Stobex je bio dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje, ali i posle tri meseca zemljište ta parcela je sa rupama, zarasla, potpuno netaknuta od momenta napuštanja eksploatacije.
Po rečima Miroslava Purića, nezavisnog odbornika u Skupštini grada Loznice, svako ko hoće da eksploatiše prirodna mineralna dobra mora da poseduje niz dozvola, koje pre svega izdaje Direkcija za vode Republike Srbije i Srbijavode. Doskoro su provere tih dozvola vršila dva inspektora na preko 300.000 stanovnika Mačvanskog okruga, a u poslednje vreme taj posao radi samo jedan. Purić tvrdi da je i sa dva inspektora, s obzirom na broj reka u tom okrugu, taj zadatak bio nemoguć, a sa samo jednim je u domenu naučne fantastike.
Gospodin Mijatović iz PAKT-a kaže da d.o.o. Stobex nije jedino preduzeće koje ima direktne koristi od eksploatacije šljunka bez dozvola i saglasnosti. Pored njih, preduzeće „MN“ iz Loznice, kao i još četiri privatne firme, bave se ovom vrstom posla. Ali Stobex i MN se bave i proizvodnjom behatona i asfalta, pa sirovine kao što je šljunak mogu momentalno da se upotrebe za dobijanje konačnog proizvoda, bez traga koliko su sirovina eksploatisali. Naravno, ukoliko bi neko to uopšte i proveravao.
Purić ističe da je ova oblast potpuno neuređena, da nema kontrole i nadzora. Kad građani prepoznaju zloupotrebu, nemaju i ne znaju kome da se obrate, jer najčešće ih dočekaju „FTJP“ (fali ti jedan papir) ili „NUNN“ (nije u našoj nadležnosti).
Svi resursi na ovoj planeti, pa i u našoj zemlji, zajednički su i ograničeni. Neprekidnim uzimanjem, bez ikakvog vraćanja nazad i bez odgovornosti, vrlo brzo ćemo ostati bez tih resursa. Šta ćemo onda? Da li se iko od nadležnih pita? I ko je uopšte nadležan za to?
Link za dokumentarac
Link prema emisiji „Loznica – Ispravljanje krive Drine“, iz dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“ u produkciji Vojvođanske zelene inicijative: https://www.youtube.com/watch?v=QrJBdJLCimA
Višestruke štete i opasnost
Neodgovornim ponašanjem eksploatatora prirodnih dobara ugrožava se kvalitet života građana, turistički potencijal reke Drine, poljoprivredno zemljište, rečno korito i dovodi se u pitanje njihovo postojanje u budućnosti. Drina je brza i jaka reka koja će, ako se ovo nastavi, početi da menja svoje korito i odnosi obale. Postoji velika verovatnoća od obrušavanja poljoprivrednih poseda pored obale.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
