"Isprika" za zločine u Oluji

Drugu godinu za redom, Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska apeluje na hrvatske vlasti da upute izvinjenje za ratne zločine za vreme i posle „Oluje“, preneo je RSE.

Kako kažu u peticiji, koja će zajedno sa prikupljenim potpisima biti dostavljena udruženjima koje okupljaju žrtve i njihove najbliže koji još čekaju pravdu, „sramimo se ne samo zbog toga što su ovi zločini počinjeni u naše ime već i zato što institucije naše države nisu na ove zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda za žrtve.“

Kako za Radio Slobodna Europa rekao je koordinator Programa pomirenja u Inicijativi Nikola Puharić, cilj projekta „Isprika“ je da se ukaže hrvatskoj Vladi da je potrebno da se izvini žrtvama kršenja ljudskih prava i ratnih zločina za vreme i nakon „Oluje“ i njihovim porodicama kao neki minimum
solidarnosti pošto je malo ratnih zločina iz tog razdoblja istraženo, još manje procesuirano, a tek jedva nešto počinilaca pravosnažno osuđeno.

„Na ovaj način, pokretanjem ove peticije želimo da pokažemo Vladi da sledi naš primer i da je ova izvinjenje neki minimum koji država može učiniti, nakon što nije učinila ono što ima kao zakonsku obvezu i kao obvezu prema međunarodnim mehanizmima zaštite ljudskih prava“, rekao je Puharić.

Prošle je godine prikupljeno 320 potpisa, ali kako će ovogodišnja kampanja uz društvene mreže i medije uključivati i bilborde i plakate na javnim prostorima u Zagrebu, za sada u tramvajima, očekuju veći odaziv nego godinu ranije.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, saborski zastupnik i predsednik saborskog Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Milorad Pupovac rekao je za RSE kako pozdravlja ovu inicijativu:

„Svesni smo kako će proći još vremena dok se ne razvije svest o tome da Hrvatska ima obavezu da nastavi da procesuira počinjene ratne zločine prema pripadnicima srpskog naroda u Hrvatskoj, i da ima takođe obavezu, kao što su to imale i imaju i druge zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, ispričati se ne samo zbog ratnih zločina nego i zločina etničkog čišćenja, sprečavanja povratka i otežavanja života povratnicima u određenom razdoblju posle 1995. godine.“

Naravno, Inicijativa mladih ne traži izvinjenje umesto progona ratnih zločina. Upravo suprotno.

„Naravno, to ne bi značilo da onda ne bi trebalo procesuirati zločine, nego bi ta isprika trebalo u sebi da uključuje neki zalog za spremnost na procesuiranje svih kršenja ljudskih prava“, napomenuo je Nikola Puharić.

Hrvatski predsednik Stipe Mesić početkom 2000., a za njim predsednik Ivo Josipović nakon 2010. godine izvinilu su se Srbiji i Bosni i Hercegovini za ratne zločine i kršenja ljudskih prava počinjenih sa hrvatske strane nad Srbima i Bošnjacima, zbog čega su doživeli oštre napade hrvatske desnice.

„Napadali su ih oni kojima nije bilo stalo do normalizacije odnosa“, rekao je Milorad Pupovac.

„To je bilo vreme kada se radilo na normalizaciji, izmirenju, obnovi poverenja, suočavanju sa ratnim strahotama i odgovornošću za ratne strahote.Nakon presuda u Hagu neki misle da to više ne moraju, nego – štaviše – smatraju da su oni jedini koji mogu utvrđivati šta je istina i činjenice, i to upravo suprotno istini i činjenicama“, dodao je.

Pupovac upozorava da takve politike koje su poslednjih nekoliko godina dominantne rezultiraju lošim odnosima među narodima i državama u regionu.

„I zbog toga će biti potreban dodatni trud i dodatna podrška inicijativama poput ove, jer teško će se moći uspostaviti normalno stanje i u državama, a i između njih, ukoliko se nećemo vratiti toj vrsti politike koju su neki osuđivali, umesto da je razumiju“, zaključio je Pupovac.