Istraživanje: Otežano glasanje osoba sa invaliditetom

Prilikom procene pristupačnosti biračkim mestima vodilo se računa o prilazima objektima, pešačkim prelazima u blizini, parking mestima za osobe sa invaliditetom (OSI), ulazima u objekte, vratima, kretanjem unutar objekta i komunikaciji i dolaženju do informacija osoba sa senzornim invaliditetom.

Istraživanje je obuhvatilo deo biračkih mesta u Beogradu (GO Vračar, GO Savski venac, GO Novi Beograd), Kragujevcu i Somboru. U beogradskim opštinama iz uzorka, u velikom broju slučajeva (oko 60 odsto) otežan je ulazak u samu zgradu, najčešće nepremošćenim ili brojnim stepenicama i visokim pragovima. U ovakvim slučajevima rešavanje pitanja pešačkog prelaza ili prilaza ne bi mnogo promenilo stanje jer bi ulazak u sam objekat i dalje ostao onemogućen. Međutim kretanje u opštinama van Beograda je još više otežano. Tako je u Somboru čak 88 odsto prilaza nepristupačno, i ovo je najlošiji rezultat.

Ono što jeste alarmantno, je da su zgrade uzete za biračka mesta, uglavnom u svakodnevnoj javnoj upotrebi kao škole, vrtići, domovi zdravlja i slično. Nemogućnost osoba sa invaiditetom da uđu u ove objekte mnogo govori o njihovom trenutnom položaju u društvu. Oko trećina biračkih mesta može se učiniti pristupačnijim uz minimalne intervencije ugradnjom rampi, otvaranjem dvorišnih vrata ili prilagođavanje pragova i manjih stepenica.

„Sistem glasanja van biračkog mesta je i dalje nefunkcionalan, iz svih informacija koje imamo. Ove godine Gradska izborna komisija je omogućila da se putem određenih brojeva telefona u svakoj GO osobe sa invaliditetom prijave da glasaju od kuće. Do sada, to je bila nepoznanica, na koji telefon možete da se javite, da li morate da pošaljete nekog sa vašom ličnom kartom ili kako se uopšte vrši to prijavljivanje. Ove godine smo imali dostupne brojeve telefona, međutim ljudi su se javljali sa informacijama da ili nisu mogli nikoga da dobiju ili to nije rezultiralo time da se kod njih pojavi birački odbor. Dakle, tu nešto i dalje ne funkcioniše“- rekla je Sofija Mandić, stručna saradnica Centra za samostalni život OSI u Srbiji.

U okviru ovog projekta urađena je i analiza o pristupačnosti medija i medijskih programa za osobe sa invaliditetom. Informisanje o temama od javnog značaja je jedno od prava građana garantovano i ustavom. Podjednako važno, kao i sam čin glasanja, je posedovanje pravih informacija, zašto glasate, kada i za koga. U Srbiji se najčešće informišemo putem elektronskih medija, uglavnom to bude televizija.

Rezultati pokazuju da se u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, u poslednjoj nedelji kampanje, o OSI ukupno govorilo oko 11 minuta. Centralno informativne emisije su nepristupačne i neprevedene na znakovni jezik. Dnevnik na znakovnom jeziku RTS-a traje svega tri minuta i pruža jako šture i polovične informacije. Potpuno su nepristupačne emisije RTS-a, TV Prva i TV Happy, a delimično pristupačne informativne emisije televizije Pink, O2 i N1. Ovakve emisije nije naročito teško titlovati, makar naknadno, međutim to do sada nije bila praksa. Prisutnost OSI u štampanim medijima za januar i februar ove godine jasno pokazuju da OSI nemaju svoj glas i često se prikazuju iz nekog stereotipnog ugla, navodi se u rezultatima istraživanja.

„Ja bih samo upozorio; znakovni jezik plus titl. To su dva različita jezika. Trebalo bi da bude znakovni jezik i titl. Znakovni jezik je moj maternji jezik, srpski jezik nije moj maternji jezik. Mnoge gluve osobe ne razumeju srpski jezik kao što razumeju znakovni. I uvek će se opredeliti da prate i prime potpune informacije na znakovnom jeziku. Mislim da je važno da na to obratimo pažnju.“- poručuje Mihajlo iz Saveza gluvih i nagluvih osoba Srbije.

Jedan od konkretnih rezultata ovog projekta je dvesta pritužbi upućenih na adresu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Čeka se postupanje po ovim žalbama. Nema sumnje da same OSI najbolje mogu da zastupaju svoje interese. Važno je omogućiti im uključivanje u rad institucija i integrisanje u politički život. Uz to moramo raditi na senzibilisanju okoline protiv diskriminacije ovih i drugih manjina, i boriti se protiv ustaljenih stereotipa i predrasuda.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, u Srbiji živi oko 600 hiljada osoba sa invaliditetom (Popis 2011. godine).

Jedini pas vodič u Srbiji

U publici, tokom predstavljanja rezultata projekta bio je jedan specifičan gost. Astor je servisni pas za slepe i slabovide osobe. On je prvi beogradski pas vodič, i verovatno godinama jedini u Srbiji. Kako u Srbiji ne postoji centar za dresuru ovakvih pasa, mogu se nabaviti samo u inostranstvu po jako visokim cenama od preko 15 hiljada eura.