Osnovce koji pohađaju predmet građansko vaspitanje nastavnici različito ocenjuju od srednjoškolaca, dok za đake koji su izabrali versku nastavu važi jedinstven kriterijum. Interesantno je da se građansko vaspitanje u osnovnoj i verska nastava u svim razredima osnovne i srednje škole opisno ocenjuju na isti način – na osnovu trostepene skale ističe se, dobar i zadovoljava. Međutim, pri ocenjivanju srednjoškolaca koji idu na građansko koristi se dvostepena skala – veoma uspešan i uspešan.
Iako se na prvi pogled čini da je u novom Pravilniku o ocenjivanju u srednjim školama napravljena greška, u Ministarstvu prosvete nezvanično nam je objašnjeno da je pomenuta nelogičnost samo prepisana iz starog pravilnika.
– Mi smo protiv da se građansko vaspitanje ocenjuje opisno, a ako već mora, smatramo da i u srednjoj školi treba da postoji trostepena skala. Ne možemo u startu da kažemo da su svi učenici uspešni iz tog predmeta. Tačno je da je i u starom pravilniku o ocenjivanju u srednjoj školi postojala dvostepena skala opisne ocene, ali su bili navedeni i kriterijumi na osnovu kojih je neko ocenjen kao uspešan i veoma uspešan, a sada je to izbačeno – kaže za Danas Bojana Selaković, iz Građanskih inicijativa, napominjući da je potrebno izmeniti Pravilnik o ocenjivanju u srednjoj školi.
Nastavnici građanskog vaspitanja sa kojima smo razgovarali kažu da su pomenutu nelogičnost davno primetili, ali i da su od nadležnih tražili izmenu postojećeg načina ocenjivanja.
– Formulacije opisnih ocena su takve da su svi učenici uspešni ili da zadovoljavaju. Nastavnik nema mogućnost da učeniku ukaže ako je nezadovoljan njegovim radom i angažovanjem. Dakle, podrazumeva se da svi budu najmanje prosečno dobri – kaže za Danas Vesna Ilić, psiholog u Gimnaziji u Paraćinu. Ona smatra da učenici nisu oštećeni različitim načinom ocenjivanja u osnovnim i srednjim školama, ali ukazuje da bi se, ako bi ocena bila brojčana, đaci više interesovali kakav rezultat ostvaruju. Ilićeva napominje da ocenjivanje nije najveći problem građanskog vaspitanja, već kvalitet nastave i nastavnog kadra, kao i njihova motivacija, s obzirom na to da mnogima časovi ovog predmeta služe da dopune normu.
– Oni bi istog trenutka napustili građansko vaspitanje kada bi mogli da dopune fond matičnog predmeta – kaže Ilićeva, uz opasku da je građansko „predmet za rešavanje socijalnih problema u prosveti“.
Tatjana Matijaš, profesorka građanskog vaspitanja u Saobraćajno-tehničkoj školi u Zemunu, kaže da nastavnici nisu zadovoljni postojećim načinom ocenjivanja ovog predmeta, te da je u novom Pravilniku o ocenjivanju u srednjoj školi prepisano pomenuto rešenje iz prethodnog, jer se verovatno čeka dorada pravilnika o planu i programu građanskog vaspitanja, u kojem su dati i kriterijumi ocenjivanja tog predmeta. Napominje i da je pre izvesnog vremena urađen predlog kako da se program građanskog osavremeni, ali da se dalje od toga nije odmaklo.
Ispraviti grešku
„Očigledno je da zakonodavac Pravilnika o ocenjivanju u srednjem obrazovanju nije uzeo u obzir rešenja iz Pravilnika o osnovnom obrazovanju, kada je reč o ocenjivanju iz predmeta građansko vaspitanje. Sada ćemo imati situaciju da učenik u osnovnoj školi ima jedne ocene iz ovog predmeta, a u srednjoj školi potpuno druge. Ovu grešku treba ispraviti jer je to u interesu samih učenika, a i logično je da ocene u srednjoj školi budu iste kao i one u osnovnoj školi“, kažu u Uniji sindikata prosvetnih radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
